NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
PROMISAO BOŽIJI
 
Dragi oče K.!
Vas boli duša! I dobro je što Vas boli! Vaše srce se obliva suzama i krvlju, i to je najsnažnije sredstvo pred Bogom, koje je za našu Otadžbinu i Crkvu lekovitije od svih društava, reči i parola.
Ukoliko biste tom delotvornom sredstvu, koje ishodi iz Vaše duše i srca, prisajedinili ljubav, neosuđivanje i nesumnjivu veru u promisao Božiji, onda Vaš bol ne bi bio uzaludan.
Sada Vas, međutim, neprijatelj upravo time potkrada i udaljuje od jedinog uistinu hrišćanskog, spasonosnog puta, vodeći Vas ka uzburkanim političkim strastima, koje nemaju ništa zajedničko sa onim, zbog čega Vi plačete.
Ni ja, ni Vi, dragi oče K., nismo pozvani da sudimo o patrijarhu. On stoji pred sudom Božijim, kao i pred sudom arhijereja. Nama je zapoveđena samo molitva za one, kojima je Gospod poverio vlast – molitva do onog vremena, dok im Gospod tu vlast ne oduzme.
Sve, što pozleđuje dušu i srce, trebalo bi – opet do suda Božijeg – pokrivati molitvom i bolom.
Da li državni rukovoditelji – bilo da su komunisti, demokrati ili neki drugi – imaju silu i vlast?
Ne postoji vlast koja nije od Boga.
Za vreme dok je bio na katedri, episkop Non je preživeo dve smene vlasti. I upravitelja – mnogobošca (paganina), i upravitelja* – hrišćanina on je susreo na isti način: krstom i pozdravnom besedom. Međutim, mnogobošca je pozdravio kao bič u ruci Božijoj a pravoslavnog kao milost i blagoslov Božiji.
Ne zaboravite na to.
U svim vremenima, svetom upravlja promisao Božiji. Zar ćemo i njemu suditi?
Trpljenje, spasonosno trpljenje, u svim vremenima obećava spasenje. Spašće se onaj ko pretrpi (tj. ostane do kraja veran Bogu).
Kad je u pitanju moj sopstveni život, moram da se setim blagoslova koji sam dobio od patrijarha u trenutku duboke pometnje u mojoj duši.
Na moje pitanje kako da postupim kada spoljašnji i unutrašnji smutljivci zahtevaju da se ide njihovim tragom, svjatjejši patrijarh Aleksej Prvi je odgovorio:
„Dragi baćuška, šta sam Vam dao kad sam Vas rukopolagao?“
„Služebnik.“
„Prema tome, ispunite sve što je tamo napisano, a sve što zatim dođe, trpite.“
Neka to i Vama bude odgovor.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu E. i E.!
Dobio sam vaše pismo i ispunio sve što ste mi naložili. Za L. se i sam molim. Ono što nam Bog daje prihvatimo bez pometnje i mudrovanja. Naučite se da blagodarite Bogu. On vam je podario da progledate (iako, možda, ne u potpunosti). Međutim, svetlost Božije pravde i istine nije više tuđa duši. Onome, koji je primio tako veliki dar, preostaje da primi i sve ostalo, što mu pošalje Gospod.
Od Gospoda, naime, dolazi samo najbolje, samo život, privremeni a utoliko pre* – večni. Ne slabite u veri. Svetom upravlja samo promisao Božiji, i u tome je spasenje za verujućeg čoveka, u tome je snaga da se podnesu zemaljske patnje.
Dragi E., ne dozvoli da te privuče „Dobrotoljublje“, jer još nije došlo vreme za to. Međutim, pronađite „Neobjavljeni dnevnik“ sv. pravednog oca Jovana Kronštatskog. On će vam pomoći da saznate kako se i odakle ide ka svetosti. Ne žurite da i vi sebe vidite kao bezgrešne, jer je najbolje da upoznate realnost svog unutrašnjeg života, tj. svoju krajnju slabost i snagu neprijatelja, ali i svemoćnu pomoć Božiju, kakvu dobija čovek koji se smiruje zbog svoje slabosti. Gospod je s vama, i On vas ukrepljuje i umudruje.
Molim se za vas i pominjem vas.
Brat će sam, i bez mene i bez vas, rešavati svoje probleme.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu L. i N.!
Živite tamo gde vas je Bog doveo i ne preduzimajte ništa drugo. Niti se u manastiru svi spasavaju niti u svetu svi propadaju. Vi živite utroje, sastradavajući jedni s drugima i noseći svoje i slabosti svojih bližnjih.
Dragi moji, svetom upravlja promisao Božiji a ne mi, smrtni ljudi* – ja, otac K. ili otac N. Idite u crkvu, molite se srazmerno svojim snagama, trudite se kod kuće i to će biti dovoljno od vas. Vaše bolesti će više od bilo kog drugog dela posredovati za vas pred Bogom, ali samo ako živite bez roptanja i ne tražite nikakve avanture. Ne postavljajte mnogo zahteva pred oca A., jer je i on samo čovek i nema dovoljno snage da sve vas uzme u naručje i obgrli vas ljubavlju.
Neka vas Bog blagoslovi.
 
* * *
 
Dragi oče A.!
Hristos vaskrse!
Mnogo me raduje što nam se ukazala mogućnost da se susretnemo licem u lice. Nijedno pismo, pa čak i ono najiscrpnije, ne može da zameni susret dve duše.
Trebalo bi zablagodariti Bogu, jer se to sada veoma retko događa. Naime, moja starost je spremna da napadne i dušu, a ne samo telo.
Dragi oče, nezavisno od toga hoćemo li mi ili ne da se saglasimo sa svojim udelom i sa svojim položajem, ipak će biti onako, kako podari promisao Božiji koji prozire i našu sadašnjost i našu budućnost, vodeći nas ka ispunjenju onih obećanja, koja smo dobrovoljno preuzeli na sebe.
Sve nam to služi na dobro, na spasenje i na buduću radost Na osnovu iskustva Vam kažem da, ukoliko brže srcem prihvatimo ono, što nam je Bogom dato, utoliko će nam biti lakše da nosimo lagani jaram Božiji i Njegovo lagano breme. Ono postaje teško usled našeg unutrašnjeg protivljenja.
Neka Vas ljudi ne zbunjuju. Jedno je čovek koji živi sam u keliji i pod nečijim starešinstvom; međutim, on sasvim neočekivano postaje drugi, kad živi u otmenim sobama i kad je drugima starešina.
Mnogo sažaljevam sve starešine i molim se za njih. Njihovo iskušenje je teško: i odozdo ih pritiskaju, i odozgo im je tesno, a često im i oni najbliži u nekim situacijama postaju daleki. Oko njih sve treperi, i teško im je da razaberu ko s čim dolazi.
Ni unutrašnji neprijatelj ne miruje, jer ih nadima visokim mišljenjem o samima sebi. Kad Gospod ne bi pomogao, bilo bi vrlo malo onih koji bi prošli to životno iskustvo tako, da im bude na spasenje.
Molite se za oca G. Što se tiče isceljivanja ljudi, ne bi se trebalo pozivati na mene.
Smatram da bi time trebalo da se bave jedino lekari. Sveštenoslužiteljima su data drugačija sredstva za pomoć ljudima.
Vaše unutrašnje snage potkopava Vaša radoznalost u odnosu na sve što se oko Vas dešava. Vama je sada teško upravo zbog toga. Vi sve do sada niste prihvatili N.ski manastir kao mesto svog spasenja, i neprijatelj upravo zbog toga i nasrće na Vas.
Razume se da je dobro da dela vladike Venijamina objavite na ruskom jeziku. Neka Vam Bog pomogne u izdavačkoj delatnosti.
Što se tiče bolesne žene koja se vezala za Vas budite veoma oprezni, da ona ne bi svezala vašu unutrašnju slobodu. Strožije se odnosite prema njenim pretenzijama na Vaše vreme, a telefonske razgovore u potpunosti isključite. Ona bi želela da je Vi prihvatite u svoje ruke, ali Vi nemate snage da je nosite. Moram Vam reći da monahe takva briga vodi ka monaškim iskušenjima. Umudrite se da sve žene, i one duhovno jake i one duhovno slabe, držite na potrebnom rastojanju. Ne sme se dopustiti da one nama rukovode (a čemu teže svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima). Radi njihove duhovne koristi, dužni smo da ostanemo ono što jesmo. Obećavam da ću se pomoliti i za Vas i za nju. Donekle sam i uznemiren zbog takvog Vašeg iskušenja. Video sam Vaše noge i moliću se za njihovo isceljenje, pa čak i za operaciju. Ako ne postoji drugi način da se dovedu u red, onda bi ih trebalo operisati. Ne žurite u drugi svet, Vi još niste prošli kroz sva iskušenja, još se niste prekalili za Golgotu.
Molite se da Vam Bog podari živu veru i nesumnjivu nadu jedino u Njega. Naime, jedino On i upravlja svetom, i u tome je naša snaga i sila. Sve je Njime, sve je od Njega i sve je ka Njemu.
Vaistinu, vaistinu vaskrse Hristos!
Trebalo bi da jedino Gospod bude Vladar Vašeg srca i uma.
 
* * *
 
Slugo Božiji J.!
Ničemu ne mogu da Vas posavetujem, Vama su već sve rekli oni, s kojima ste razgovarali o sveštenstvu. O kakvom sveštenstvu da govorimo kad ni svoj život ne možete da uredite i kad u iskušenjima napuštate uzdanje u Boga?!
Sad je nastalo takvo vreme kad samo vera da promisao Božiji ustrojava život može da nadvlada sve životne teškoće.
Ako je cilj života određen kao spasenje duše za večnost, onda ćemo kroz sva iskušenja proći uz blagodarenje Bogu i ostajanje u istini.
 
* * *
 
Draga mati E.!
Duhovna sloboda plaća se skupom cenom stradanja. Ne govorim o onim duhovnim progonima kad su mi predavali ukaze – „radi koristi Crkve“ i „radi opšteg dobra“, nego o sedam godina tamnice i progonstva i življenja u najrazuzdanijem društvu.
Zar nije upravo zbog nas napisano da će svi, koji budu želeli da žive blagočestivo, biti progonjeni? Ti progoni ne potiču ni od jerarhije ni od ljudi; to je naš spasonosni životni krst, koji odvažno moramo nositi do samog kraja, da ne bismo uništili plodove krsta.
„Gospode, tebi je sve poznato, učini sa mnom kako god hoćeš!“
To se odnosi i na Vašeg sveštenika. Kod Boga nema zaboravljenih ljudi, i promisao Božiji motri na sve. Svetom upravlja Bog samo Bog i niko drugi.
Što se tiče (monaškog) postriga žena koje imaju maloletnu decu, ja ga nikad nisam blagoslovio. Ko sam ja da bih se prepirao sa Bogom? On joj je zapovedio da bude majka, i to je podvig koji treba da potraje čitavog života.
Sad je postalo moderno da se sve bude istovremeno: i monahinja, i majka, i supruga. Međutim, ja sumnjam da će to građenje kule i vavilonska mešavina dovesti do spasenja!
Izbor životnog puta čovek pravi jednom, i samo se prema posebnom dejstvovanju Božijem čoveku ukazuje prilika i za drugačiji način života. Ako Sam Gospod oslobodi čoveka onih obaveza koje je ovaj prihvatio prilikom izbora životnog puta – ako se upokoje supruga ili deca – onda je to od Boga. Sve ostalo je svojevoljnost i samovolja. To Vam je odgovor i za T. koja još uvek nije postala svesna hrišćanka i koja u tom pogledu hramlje na obe noge. Međutim, i Vi i otac E. je već smatrate monahinjom!
Da li je to ozbiljno? Neka to odluči sam Vaš sveštenik. Uostalom, i Svjatjejši je izdao ukaz, kojim se zabranjuje „domaći“ postrig, budući da svi, koji žele da prihvate podvig monaškog života, treba da budu u manastiru.
Vi u svojoj oslepljenosti smatrate da ste spasitelji i pomoćnici ocu E. Vi, međutim, nećete odgovarati za to kako ste njega spasavali, nego kakva ste monahinja Vi bili. O svemu tome bi trebalo da razmišljate. O svemu dobro razmislite zajedno sa ocem E. Biće to vaš zajednički ispit pred Bogom.

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *