НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
ВОЉА БОЖИЈА
 
Г.! Воља Божија за нас је таква да се ми, живећи на земљи, научимо да упознајемо Бога и да са радошћу и жељом следимо спасоносну вољу Божију, која је једина спасоносна и испуњава живот истинским садржајем. Човек може да ради било који посао, од најништавнијег па до највећег, и да се тиме или спасава или пропада. Живећеш за Бога, ради Бога и у славу Божију то је спасење, и то је истински а не ефемерни смисао живота. Да је била Божија воља да постанеш жена и мајка, ти би то одавно постала. Сада пак, кад ти је 47 година, твоја чежња за прошлим није ништа друго до искушење.
Лекару, лекару! Осврни се унаоколо! Својим болесницима не би требало да преносиш ништа од твог унутрашњег садржаја – они то неће разумети. Њима су потребни твоја љубав и твој професионализам, и све је то у Богу, у молитви за њих. О каквом необрађеном делићу своје душе ти још говориш? Све је код нас на месту, од Бога благословено, а што се искушења тиче, већ је одавно дошло време да се са њима боримо, да их препознајемо и искорењујемо.
Теби, С. и М. Божији благослов за свако добро.
 
* * *
 
Драги оче Д.!
Добро би било кад бисте у одговору надлежног владике чули вољу Божију о себи и спокојно наставили да служите у својој парохији. То, међутим, не значи да је то коначан одговор Господњи. Једноставно, потребно је да наставите да се молите и да чекате време кад ће Вас Господ призвати на служење у свештеничком чину. Ја Вам тако пишем због тога, што сам се у животу често руководио следећим ставом: „Ништа не тражити и ништа не одбијати“. У своје време сам добио и чин, као природан ток догађаја у животу (од детињства сам тежио Цркви). Као од Бога сам прихватио и одлуку да седам година будем удаљен из службе, а затим сам, по вољи Божијој, био враћен у службу пре назначеног рока. „Све је Њиме, све је од Њега и све је ка Њему.“ Тако и живим. И ево, сада, пред крај животног пута, сведочим да не постоји бољи и поузданији пут од живљења по вољи Божијој. Животне околности нам тако јасно откривају вољу Божију. Ви сте је у овом тренутку дознали посредством архијереја.
Нећу се дотицати оног питања, које се односи на свакодневни живот. То решите Ви сами са својом супругом, како је најбоље за Вашу породицу. Не заборавите да ће човек оставити оца и мајку, да ће се прилепити за своју жену и да ће бити једно тело. Добро је, кад је и душа једна.
Нека Вас Бог умудри!
 
* * *
 
Драга Т.!
Због твоје телесне слабости, у овом часу је твој манастир – твој дом, док је твоја мајка – твоја игуманија. За сада ти не желим бољу игуманију, а будућност је у руци Божијој. Поднеси, чедо моје, своју болест, али без роптања. То је подвиг који не може да поднесе сваки човек. Данас се у свим манастирима много ради, а теби то сад не одговара. Чак ни у свом дому не преузимај на себе никаква обећања. Учи да се молиш и да се суочиш са духом унинија (чамотиње). Сатвори молитву пре читања Светог Писма и све чини по мери својих снага. Добро је што се духом обраћаш светитељима за помоћ. Томе те учи твој ангео-чувар. Имај на уму, чедо моје, да је за нас најважније да научимо да се у потпуности предамо вољи Божијој. Нека те Бог умудри и нека те укрепи, чедо Божије!
 
* * *
 
Поштовани Н.!
Зашто не бисте упутили захтев за остварење Ваших, како Ви мислите, добрих намера? Међутим, човек претпоставља а Бог одлучује. Усрдно се помолите. Ако Ваша тежња није на штету ни Вама ни Вашој породици, Господ ће благословити њено остварење. Немојте, међутим, ништа захтевати него смирено затражите, допуштајући и у мислима и у срцу да Ви можда грешите и да се због тога припремате да прихватите вољу Божију, чак и ако она буде значила одбијање Ваше жеље.
Нека Вас Бог умудри.
 
* * *
Драги оче Т!
Са наше стране, нужно је и веома важно да поседујемо унутрашњу духовну тежњу ка жељи да у животу испунимо вољу Божију. Верујте да ће Господ прихватити и оправдати искреност наших осећања. Он ће, независно од нашег схватања и размишљања, Својом чврстом руком повести по животу нашу трошну лађицу.
Ја имам 91. годину, и сада и себи и другима сведочим да је Господу познато оно што скривамо и да по нашој вери и тежњи ка истини управља наш живот, често лечећи и исправљајући оно што услед незнања и неразумевања може спречавати испуњење воље Божије у нашем животу.
Испите у богословији полагао сам без учења, кад сам већ био у чину, а пред рукоположење испитивала ме представничка комисија при Московској епархијској управи.
Драги оче Т., ја у то време нисам био свезан таквим мноштвом титула каквим сте сада свезани Ви, али ме моја жива ревност ка служењу заступала пред Богом и људима као духовника, а то је у послератном времену било веома одговорно, озбиљно и, слободно могу да кажем, опасно. Ја сам се предао том служењу. Академију сам похађао ванредно. Пола године пре њеног завршетка, у време кад је мој дипломски рад већ био написан, Господ ме је превео на ново послушање* – у затвор, код нове пастве и код нових руководитеља. Да ли сам помишљао на такво пројављивање воље Божије? Наравно да нисам. А зашто Вам ово говорим? Предајте се и Ви уистину и свом душом вољи Божијој; не планирајте сами, не одређујте сами своје могућности. Сада, хвала Богу, постоји владика, и испуните његов благослов, не размишљајући данас у шта ће се то претворити сутра. Најважније је да имате поверења у њега, јер је он прошао школу од послушника до архијереја. Ако су пак и његови планови сагласни само са људским жељама, онда ће, верујте, Господ дејствовати одлучно и самовласно, и тријумфоваће правда Божија.
Нека тако буде, Господе.
3. април 2001. године
 
* * *
 
Драга у Господу Е.!
Какво те то искушење сада обузело? Пишеш о својој вери, а о животу у потпуности размишљаш као неверујући човек!
Да је била воља Божија да будеш жена и мајка, све би се то већ одавно остварило. Ти, међутим, размишљаш о богоборачком поступку: о детету зачетом и рођеном у греху, рођеном за муке, тако да ће својим животом својој мајци узвратити за њен грех. Изабери.
Боље би било да оставиш та празна и грешна маштања и да се молиш Богу с одлучношћу да прихватиш Његову вољу као варијанту која је најбоља за тебе. Покај се због своје склоности ка грешним помислима. Можемо се молити за остварење своје жеље за стварањем хришћанске породице, али се њено остварење мора препустити вољи Божијој, и њој се морамо повиновати.
 
* * *
 
Слушкињо Божија Т.!
Ви сте изабрали пре 21. годину. Сада, пак, када међу Вас и Вашу породицу долази Господ, Ви тежите да ту породицу разорите. Венчање је Божији благослов и за Вашу децу која су већ рођена. Вас збуњује непријатељ. За мужа ћете, уколико се он Вашом кривицом препушта блудничењу, пред Богом одговарати Ви, и неће Вам бити опроштена та кривица. Потрудите се у својој породици, молећи се за своје ближње. Потребно је много трпљења у том добром делу. Картице прихватите, јер Вас још увек не питају за Вашу веру и не присиљавају да се одрекнете Бога.
 
* * *
 
Драги оче И, баћушка, како то да не слушате вољу Божију за Вас, коју Вам је изрекла Глава Цркве? „Значи, требало би да останем овде!“ То је утолико вредније што је изговорено без размишљања о овој или оној заинтересованој страни. Ви сте у том тренутку исправно помислили да је то питање решено. Тек након тога су себичњаштво и самовоља започели своје подземно дело. Свјатјејши је, пак, понављањем потврдио оно, што је по надахнућу рекао: „Боље Вам је да останете овде!“ Он не захтева и не убеђује, него очекује добровољну послушност вољи Божијој. Одвраћање и позив на расуђивање, који су се јавили касније, јесу болест која Вас је погодила. Владика не везује Вашу слободу, него очекује добровољну одлуку („не говорите о конкретним роковима, размислите“).
Бог љуби добровољног даваоца. Тако је то, драги мој оче И. Дошло је време да полажете испит из онога што сте научили за време свог монаштва. Да ли сте научили?
Мој благослов нећете добити. Дужни сте да сами чујете вољу Божију и да с радошћу приклоните главу послушању. Вама је већ све и исцрпно рекао Свјатјејши.
 
* * *
 
Драга у Господу Л.!
Молимо се за Вас, да Господ умири пометњу у Вашој души и да у умирено срце удахне одлучност да следите Господа, повинујући се Његовој светој вољи. Због тога је потребно да Га као дете молите да уреди Ваш живот. Чак и кад не стојите пред иконама, носите у срцу непрестану жељу да Сам Господ управи Ваш пут: да будете близу свете обитељи, да будете поред Т. Каква би то подршка била за обе! Уколико постоји бар кап такве жеље, Господ ће све уредити. Молићемо се Господу и Његовом угоднику, светом Спиридону Тримифунтском, да Ваше пресељење буде безболно и за Ваше ближње и за Вас.
Господ ће тако уредити да ће се наћи и новац и довољно снаге за то.
Нека Вас Бог благослови. Најискреније желим да се све уреди на добро Ваше душе.
Нека Вас Господ сачува!
 
* * *
 
Драга у Господу Л.!
Ваша заљубљеност за Вас представља искушење. Такви неуравнотежени бракови, и поред здравијег морала, никоме нису донели срећу. За Вас то сада значи да идете у сигурну пропаст и неподношљиве патње. Требало би да познајете и црквене каноне, који кажу да је допустива разлика у старости само пет година а више од тога не. Према томе, одреците се своје заљубљености као непотребног искушења. Можете се молити да се све уреди, али је боље да се поуздате у вољу Божију за себе него у своје жеље. Нека Вас Бог умудри.
Молим се за Вас, да Вас напусте жалост и чамотиња (униније). И код куће се може живети по Богу.
 
* * *
 
Драга у Господу Г.!
Добио сам Ваше писмо. Испунићу Вашу молбу да се молим за Вас и Вашег погинулог сина. Нека Вам буде утеха то, што код Бога нема мртвих и што су код Њега сви живи, што значи да Вас очекује сусрет с љубљеним сином. Међутим, да би тај сусрет био радостан, неопходно је да се и Ви и он нађете у милости Божијој.
Хвала Богу што је сведочење људи о К. изванредно. Потребно је још да и Црква посведочи да је био са Богом и да је живео у Богу.
Ако то буде недостајало, Ваша је родитељска дужност да то надокнадите молитвом за сина. Помоћи ће нам молитва, милостиња, обраћање Богу и дела Бога ради, а не сузе и роптање. Требало би да се чешће сетите тога. На питање зашто се и због чега не одлучује још на земљи одговарам да се Бог ни с ким не саветује и да никоме не полаже рачуне.
Несумњиво је само то, да је све што Он чини добро за нас, да је само добро и сама љубав. Понекад, да би душу сачувао од пропадања, Бог одлучује да је пресели у други свет, не допуштајући да је овај свет оскрнави.
Драга Г., не обремењујте душу свога сина том неутешном патњом. Предајте и себе и сина вољи Божијој, и радост Божија протераће непријатељску таму патње, која је ушла у Ваш дом.
Нека Вас Бог благослови.
 
* * *
 
Драги В.!
Утешило ме твоје писмо. Сад ћу и ја утешити тебе, јер ћу ти рећи да је Бог допустио ту болест ради твог очишћења и спасења. Постави сада себи задатак да учиш без роптања и да се безбрижно предаш вољи Божијој. Периоде тешког боловања и кратке утехе од Бога прихвати са свешћу да је све то милост Божија према теби и на твоје добро. Грех ће се тада повући, и ти ћеш за њега постати недоступан. Нека те Господ укрепи и умудри да се потрудиш на спасењу своје душе. Нека те Бог благослови.
 
* * *
 
Драга у Господу Т.!
Одмах сам дознао за болест твоје мајке. Молио сам се и молим се да је Господ подигне са болесничке постеље. Одавно је требало поставити питање о прекиду њеног рада, не само због болести, него и због тога што њена старост захтева другачији животни ритам и другачију испуњеност. Нисам о томе раније говорио, јер сам претпостављао да сте сви ви, па и она са вама* – лекари, да све сами разумете и да друге исправно саветујете. Према томе, драга Т. М., треба испунити оно што узраст прописује, јер нам се то даје одозго, и оно што се томе противи, противи се и Божијој одлуци о нама.
По самоме себи знам колико је тешко ступити у тај нови живот, препун свакаквих ограничења. Ја, Међутим, и сведочим да је, уколико пре то схватимо и смирено приклонимо главу пред нарастајућим слабостима, утолико боље и за нас и за нашу околину. Све има своје време, и Господ смиренима даје благодат. То се не може учинити административним поретком, јер Господ љуби добровољног даваоца.
Сада ћу вам говорити о ограничењима, која су већ ступила у мој живот.
1. Посета службама скраћена је до минимума. Дешава се већ да ни за велике празнике нисам у стању да будем у храму, него се молим код куће.
2. Сасвим сам престао да примам људе и на питања одговарам писмено, не улазећи у личне контакте. Међутим, нећу рећи да је мој живот постао празан. Молитве и прозбе у самоћи добијају нова својства. Верујем да је и за М. Е. дошло време да се привикне на молитвену тишину и усамљеништво. Ко ће на себе преузети труд да буде уз њу, помажући јој у животним потребама – одлучите то и, наравно, уз њену сагласност.
Нека Бог благослови све вас. Ја сам, пак, читав живот провео међу мноштвом народа и сад благодарим Господу што ми је макар у последњим тренуцима живота подарио сладост усамљеништва и нерасејане молитве.
Молим се да и М. Е. радосно и са жељом ступи у тај нови начин живота – предворје тишине Вечности и радости богоопштења.
12. октобар 2000. године
 
* * *
 
Драга В. В.!
Име владике Серафима од Бога је већ прослављено предстојањем онога, ради којег се толико потрудио.
Ја бих рекао да би, према родбинском наслеђу, и Вама било добро да се малом лептом својих напора присаједините подвигу свога деде.
И као што се преподобни Серафим поклонио свештеномученику Серафиму, тако желим да и Ви добијете плату љубави од свог, великог пред Богом рођака.
Време је кратко, и Ваш труд није толико потребан њему колико је потребан нама и онима који живе са нама, као и онима, који ће живети после нас. Деда већ обитава у недоступној светлости. Зар мала светлост Ваше љубави према њему неће у све гушћу таму нашег земног живота привући луче вечносуште божанствене светлости?
Мислим да, молитвама Вашег деде, Божији благослов већ почива на Вашим добрим намерама. Његовом свемоћном предстојању за Вас ја ћу само с радошћу присајединити и своје молитве. Са задовољством читам оно, што сте ми послали.
Желео бих да све, што је преостало од радова митрополита Серафима, кроз Вас добије други живот, а на корист оних што сада ступају у Цркву.
Нека Вас Господ умудри и надахне и нека Вам подари снагу да корачате у вољи Божијој. Благодарим Вам за добро сећање и за све што сте ми послали. Молим Вас да ми опростите што сам донекле оклевао с одговором. Молим за Вашу великодушност и снисхођење према мојим слабостима. Свакодневно ћу Вас молитвено помињати.

Један коментар

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *