ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
СЕБИЧЊАШТВО, САМОВОЉА
 
Т. Т!
Ви сте хировити! Зар у цркву одлазите код свештеника а не код Бога?
Отац В. не може да живи за Вас, нити је дужан да то учини. Вас сада мучи непријатељ, и требало би да будете веома обазриви према свом унутрашњем човеку, јер се ту не ради о неким неважним стварима него о души која је или јасна и светла или помрачена и озлојећена. Почните своју побуну од благодарења Богу за све: за живот и за долазак у Цркву, јер је све то дар Божији, и то не због наших заслуга, него због тога што Господ љуби и Т., и о. А., и Л.
 
* * *
 
Драга у Господу Валентина!
Поступили сте као и већина људи: у почетку самовоља, а кад је несрећа дошла на праг: помажите, оци! Ми не можемо да Вам помогнемо ничим другим, осим молитвом. Обећавам да ћу се помолити за Вас. Осим тога, саветујем Вам да се за стан помолите светом Спиридону, а за посао св. Трифуну. Уколико је то већ завршено, живите тамо где сте допутовали. Помолите се и за своје рођаке, с којима нисте у добрим односима.
Нека Вам Господ помогне!
 
* * *
 
Драга у Господу М.!
Ви немате стрпљења и, будући да истрајавајте на испуњавању своје жеље, противите се вољи Божијој.
Ви немате благослов да узмете туђе дете. Молите се усрдно да Вам милост Божија подари Ваше сопствено (дете).
Још једном Вам понављам – не тежите ка крсту који ћете начинити сопственим рукама. Он ће превазилазити Ваше снаге.
 
* * *
 
Драга Н.!
Други део Вашег писма јесте управо оно, чега се плашите.
Ми смо духовно хроми на обе ноге: то, што не могу а често и нећу да живим по Божијем, ствара простор за онај жиг, којег се сви толико плашимо. Међутим, тај жиг није спољашњи, него се ум, срца и душе жигошу грехом, тако да више ништа Божије не може да уђе у душу. Што се тиче пасоша и картица* – све је то ћесарево. Стога, према речи Господњој, подајте Богу Божије а ћесару ћесарево.
Нека Вас Господ сачува и умудри.
 
* * *
 
Драга попадијо С.!
Нека Вас Господ спасе и укрепи на труду у славу Божију. Ја ћу радосно примити Ваше дело кад буде завршено, али не могу да будем Ваш рецензент. Нека то учини онај, којем је благословено да Вам помаже. Што се тиче молитве за Вас – то је моја дужност, и ја то чиним радосно и без уздаха.
 
* * *
 
Драга Н.!
Читај чешће и пажљивије апостолске Посланице, и тамо ћеш наћи пример који је аналоган твом садашњем стању:
“Не разумем оно што чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што ненавидим.”
Прочитај до краја Посланицу апостола Павла Римљанима, посебно 7. поглавље, почевши од 14. стиха. Прочитај је и утеши се тиме, што идеш заједничком стазом. Одатле ћеш научити да се не уздаш у себе, у своје снаге и у свој труд, него у Бога и у Његово милосрђе, који ће нам помоћи. Без Њега, наиме, не можемо да учинимо ни најмање дело. Веома је важно да то разумемо, али не да разумемо само умом, него да разумемо на делу И васцелим својим бићем. Ти си задобила основна знања. Нека Бог подари да те та знања не баце у безнађе, него да ти донесу радост потпуне самопредаје Богу и сећање да свако добро потиче од Њега и да се Њиме све дешава.
Међутим, ми се потајно уздамо у своју праведност. Будући да ње нема, болујемо од очајања. Ми нисмо у стању да сами срушимо своје себичњаштво и гордост, због чега нам Господ и помаже у томе. Не очајавај, него се покај и радуј се.
О будућности ћемо говорити онда, кад се приближи време да окончаш учење, али ти истражуј у себи куда се приклања твоје срце Ништа нам није забрањено, али избор мораш да начиниш ти сама независно и од мајке и од мене. У томе треба да се испољи слободна воља сваког човека. Ослушни саму себе.
Нека те Бог благослови.
 
* * *
 
Драга М. Е.!
Пожурио сам да погледам Ваш рад и ваше успомене.
Колико се сећам, ја сам био против њиховог писања, кад сте ми се пред почетак рада на овом делу обратили за благослов.
Будући да нисте желели да обратите пажњу на моје мишљење, не говорим “на благослов”. Међутим, одлучио сам да не одложим добијену књигу и да дознам кога сте се и чега у њој сећали.
Моје огорчење је, драга списатељко, безгранично.
Кога сте одлучили да осрамотите? Да ли старце, који су већ отишли у вечност и који више нису у стању да зауставе Ваше безумље? Да ли оне, који су још живи и којима ће Ваше стваралаштво донети много невоља, огорчења и брига? Да ли себе, како би читав свет дознао за велику подвижницу, монахињу М., која се на тај начин пред Богом лишава свих плодова свог трпљења?
Будући да од Вашег писања нико неће имати никакве користи и да ће оно свима само нашкодити а превасходно Вама самој, забрањујем Вам да и даље делите своје успомене.
Нека Вам врате све оне примерке, који су већ подељени. М. Е., ако дознам да сте се опет оглушили о мој савет, не љутите се на мене ако одбијем да убудуће контактирам са Вама.
Како је могуће да Ви, који сте прошли сурову школу стварности, нисте одатле извели никакве закључке, да и не говорим о потпуној непродуховљености у односу на саму себе и на своје ближње, на кћер и на људе, живе и преминуле?
Зар Ви не поседујете ни најмање осећање благодарности ни према оцу С, ни према многим другим, који су, на овај или онај начин, Божијим промислом били послати на Ваш пут?
Ваша књига је ђаволско дело. Због тога сакупите све примерке те књиге и уништите их, не остављајући себи то искушење на подсмех непријатељу. То је све, што сам желео да Вам кажем поводом Ваше самовоље.
Опростите.
 
* * *
 
Драга В. Н.!
Честитам Вам празник Успења Пресвете Богородице. Хвала Вам за оно што сте ми послали. Све слаткише сам поделио члановима оба хора и посленицима наше обитељи.
Не чудите се мом писму: неопходност да га напишем појавила се након што ме посетила М. Е. С њом сам разговарао о домаћој цркви, која се гради у Вашем дому. Ви сте ми се већ обраћали с тим питањем. Међутим, очигледно да Вам мој одговор није био по вољи ако је М. Е. поново поставила то питање као да се тек сад појавило. Приметио сам да је то њен манир, који користи да би постигла свој циљ. Сада, кад сам одбио да благословим тај подухват, М. Е. се позвала на благослов који Вам је дао архиепископ.
Не надајући се да ћете добронамерно протумачити моје речи и да ћете их разумети, ипак желим да обавестим Вас саму: не долазите ми више с тим питањем. Ја немам ни право, ни власт ни жељу да учествујем у делима која немају патријархов благослов. Ако Ви то питање решавате са владиком, онда је то његова ствар.
Он је архијереј. Он и пред Богом и пред патријархом прихвата одговорност на себе. Ја нисам благословио раније, не благосиљам ни сада а нећу ни убудуће благословити такав подухват. Ни сви архијереји немају домаће цркве. О томе да су их некад, макар и у древним временима, имали мирјани, никада нисам чуо.
Желео сам да то кажем лично Вама, јер дом који се гради припада Вама. Опростите.

One Comment

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.