НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
ГРЕХ
 
Драги В.!
Добио сам твоје писмо. Ти правилно сматраш да твоја болест има духовну подлогу. Скупо си платио за своје грехе и постао си ђавоиман.
Гласови се неће излечити у болници. Сада, након што су тако дуго били с тобом и вршили утицај на тебе, твоја психа више неће бити у стању да поднесе такве „подстанаре“. Ниси веровао у Бога, а сада у мрачну силу мораш не само да верујеш, него и да осетиш њено присуство у себи.
Сада, кад се обраћаш Богу, почни да одлазиш у цркву и да се молиш Богу да ти опрости. Исповеди читав свој живот, миропомажи се и причести, ако ти то дозволи духовник.
Мрачна сила се неће одмах повући. Напротив, постаће још разјаренија, али ти претрпи. Не удаљуј се од Цркве и Господ ће ти временом помоћи.
 
* * *
 
Е., Е.!
Ти још ниси сасвим свестан, над каквом провалијом лебдиш! Ђаво је постао твој путовођа и сада неће пристати да те одмах напусти.
Због тога је нужна свест о опасности у којој се налазиш, као и напор твоје воље да изађеш на прави пут.
До развоја греха и до изопачења живота долази постепено: то почиње с помрачењем ума (да би ум био светао, неопходно је свакодневно читање светог Еванђеља, као и сагледавање и процењивање живота у светлости еванђелских истина); након тога следи слабљење воље, и тада се закотрља снежна грудва греха, која нараста и нараста све дотле, док те не угуши.
За слабљењем воље следи изопачење савести, када све видимо у искривљеном светлу, због чега добијамо искварено тело.
Ти си прошао све стадијуме, и сада је потребно много напора и зноја да би се обновила нејака и болешљива воља.
Труди се! Цена је велика – спасење или пропаст душе, вечна радост или вечна патња.
 
* * *
 
Драга у Господу Л.!
Добио сам Ваше писмо. Да ли је дијагноза тачна или није, ни најмање неће променити ствари. Болест је присутна и она је, безусловно, последица грехова.
Они су се намножили у време кад сте изван Бога и изван Његових живототворних закона живели у тој мери, да се појавила болест.
Болест не мора обавезно бити последица само једног греха; она може бнти и резултат свеукупности неких ситних грехова који су, сви заједно, начинили непомичну гору.
Прво, што би сада требало да учините, јесте да се искрено исповедите, да се миропомажете и причестите.
Тек тада се можете препустити лекарима који ће Вас, уз Божију помоћ, излечити.
Нека Вас Бог умудри и укрепи!
 
* * *
 
Ф.!
О чему Ви то пишете, о каквој ту благодати Божијој може да се говори, кад живите у смртном греху? И сама та помисао је грех, јер се Ви на делу одричете и Бога и вере.
Тргујете, као на пијаци, када говорите о епитимији. Епитимија је делотворна само онда, кад се греху постави граница и кад се он више не понавља.
Понављањем падате под сопствену анатему, и не постоји више жртва за грех, него само очекивање гнева Божијег још сада, на земљи.
О вечности и не говорим. А какви су планови? Тајно венчање са туђим мужем! Да ли сте Ви уопште верујућа особа, ако можете тако да размишљате и да говорите?!
 
* * *
 
Р!
Судећи по томе, какав је грех задобио власт над тобом, у овом тренутку не би требало нити да се жениш, нити да се замонашиш, а утолико пре не би требало да будеш рукоположен.
Тек онда, кад се исцелиш од своје страшне греховне болести и када задобијеш постојано одвраћање од ње, моћи ћемо о нечему да размишљамо и да разговарамо. А тебе, који све разумеш и о свему исправно говориш, осуђују твоја дела.
Требало би да се уплашиш. Бог дуго трпи, али не и бесконачно.
 
* * *
 
Драга у Господу Т.!
Верујемо ли ми у Бога, верујемо ли у Његов божанствени промисао о нама? Управо на та питања одговара наш животни став у свим тренуцима искушења у животу.
За Вас је сада дошло време да полажете испит из духовне зрелости. Сви греси су исповеђени, и прошлости би требало да се сетите само онда, када Вам промакне горда помисао. Разуме се да не приличи да о себи размишљате на следећи начин: „Ето, ја сам исто тако грешна као и многи други!“ Зар Ви познајете меру других и њихову могућност за покајање? Не и не. Ми једино себе познајемо у најружнијем светлу.
Мораћете да пођете на операцију, али се духовно припремите за њу – миропомажите се, исповедите и причестите, и идите с Богом. Бог ће учинити да све буде добро.
 
* * *
 
Слушкињо Божија И.!
Ваше стање је последица онога живота, којег сте се дотакли. То је демонска побуна против Вас, јер ђаво не предаје тако лако оно, што је безусловно сматрао за своје власништво. Требало би да тога будете свесни, да се свим силама супротставите демонским нападима и да одлучно истрпите сва његова лукавства. Он ће се повући, а помоћ Божија неће оклевати, када у том болу и мукама сагори сва она нечистота која је имала приступ у душу. Сина жалите, јер се Ваш грех одразио и на његов живот. Потребно је да се живим срцем обратите Господу, како бисте својим покајањем оградили малишана од оне туге, какву и сами осећате.
 
* * *
 
Н., то „не могу“ се изговара и смишља само из једног разлога: „не могу“ зато што не верујем у Бога, што не прихватам ни Њега ни Његов закон. Не верујем у вечни живот као у процену нашег земаљског живота. Замисли да сада пропадају и да су духовно већ мртва два човека* – Н. и И. Телесна смрт је само последњи потез у тој пропасти. Два, према људском расуђивању добра човека, по Божијем су два преступника, и у томе је њихова пропаст. И каква је то љубав? Љубав је живот, љубав је радост живота, то је продужетак живота. Међутим, ја не могу да назовем љубављу оно, у чему нема живота и што рађа смрт. Ваша пропаст се увећава и тиме, што све то чините у знању, и што у Цркви творите велики грех против Цркве. А саблазан? Како ћемо за њу одговорити? Шта можете још да кажете, чиме још можете да се утешите? Ничим! Свесно бирате безакоње и газите Божије.
Ја вас жалим. што се тиче И., не може бити ни говора о неком служењу у цркви, и то поред престола. У томе је ваш заједнички избор и ваша кривица пред Црквом.
Будите мудри и покажите истинску љубав у Богу и у односу на И. и у односу на своје родитеље. Обећавам да ћу се помолити за Вас.

Један коментар

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *