ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
БОЛЕСТ И ЛЕЧЕЊЕ
 
Драга у Господу И.!
Добио сам Ваше писмо, и удовољићу Вашој прозби за молитву. Требало би да исповедите читав свој живот, да примите помазање и да се причешћујете не ређе него једном месечно, а било би добро и двапут. Требало би да се уље од помазања пије ујутро, са светињом, и да се свакодневно њиме помазујете, онако као што се то чини у време Св. Тајне Миропомазања. У Вашем животу је све било добро, осим што нисте осећали живо Божије присуство у свету и што Му се нисте молили. И ево, дошао Вам је призив Божији у виду болести. Одазовите се. Ако није било озбиљних грехова, ако сте венчани са супругом и ако није било смртних грехова (питање о деци), не очајавајте. Обратите се Господу васцелим својим бићем – душом, срцем и умом и видећете чудо Божије милости према Вама.
 
* * *
 
Драга у Господу В.!
Судећи према Вашем писму, болест Вашег сина је духовна и већ је захватила и душу. Стога би требало да се исповеди за читав живот, да прими миропомазање и да се често причешћује. Међутим, иако је то потребно, он неће то да учини и зато га лечите код психијатра.
Размотрите и Ви свој сопствени живот: Да ли можда родитељски грехови лебде над сином? Да ли је у Вашем животу било тешких, смртних грехова, због којих сада треба да испаштате кроз сина? И сами примите миропомазање и преклињите Бога за трпљење. Молите се за сина топлом материнском љубављу и предајте га у руке Божије.
 
* * *
 
Драга у Господу В.!
Ви сте нетрпељиви. А спашће се само онај, који до краја претрпи. Има и разлога за трпљење. Свети Оци кажу да ће се у случају чедоморства она деца, која су остала у животу, осветити родитељима за своју браћу и сестре који нису угледали светлост Божију. Има много и осталих грехова, знаних и незнаних; патње су епитимија од Бога, али их треба подносити без роптања. Супруг је болестан као што је била болесна и његова мама, због чега је и њему потребно трпљење. Молите се за своје ближње на следећи начин: “Боже, Ти све знаш и Твоја љубав је савршена. Узми живот мог страдалног мужа В. и моје деце, Е. и И., у Своје руке и учини оно што ја желим да учиним, али нисам у стању. Амин.”
Доживели смо, драга В., таква времена, у којима су само још патње и болести заступници нашег спасења. Према томе, заволи свој претешки живот и не гледај на радост и изобиље око себе него на Крст Христа Спаситеља испред себе. Нека те Бог благослови.
 
* * *
 
Драги у Господу А.!
Добио сам Ваше писмо и одговорићу на Вашу прозбу да се молнм за Вас. Не могу, међутим, да Вам кажем због чега ће Вам и колико дуго бити послато искушење. То није посао свештеника. Осим тога, ја сам, за разлику од Вас, склон да размишљам не о томе зашто Вас је оно сустигло, него са којим циљем, иако се на основу писма које сте ми упутили вероватно може закључити и зашто се то догодило. Грехови који се творе “у знању” рађају болести које потпуно везују човека. Хришћанство које је схваћено само као философска теорија дошло је у противуречност са хришћанским животом, и непријатељ је добио слободу да дејствује. Вас и Вашу жену нису задовољили одговори данашњих свештеника у вези с астрологијом, а нисте разумели ни оно што су о томе писали духовни Оци прошлости. Сада пак, ако не поверујете ни практичним резултатима својих заблуда, неће бити крив нико други осим вас самих. Господ је све дао и исцрпео све могућности за Ваше уразумљење, и ово сада је последње. Вама је преостало само да другачије размислите о свему у свом животу – и о односу према вери, и према Светом Писму, и према Цркви, и према животу и према женама да о свему, о свему другачије размислите, да се ужаснете над својим заблудама и живо покајете, али не теоријски него од свег срца и да себе сагледате онаквог, какви сте у животу и били. Особито тешке последице смртних грехова носе они, који су их чинили у знању (свесно). Зар то није разлог што лежите на болесничкој постељи и што Вам се приближава одлазак из овог живота? Потребно је да се покајете, да будете миропомазани и да се предате Богу. Ја Вам обећавам само то да ћу се молити за Вас да Вам Господ подари покајање и олакша болест. Нека Вас Бог благослови.
 
* * *
 
Драга у Господу С.!
Свака болест је последица греха. Међутим, постоје болести духа и болести тела. Епилепсија се не лечи. Болест се може олакшати свакодневним миропомазањем и честим причешћивањем.
Молите се за сина и нека га често помињу на Литургији, нека за њега изваде честицу. Требало би да се свакодневно помазује уљем за миропомазање и то онако, како се то чини у време Св. Тајне Миропомазања. Молите се усрдно за сина својом материнском молитвом. То је веома делотворна помоћ. Нека Вас Бог благослови.
 
* * *
 
Драги моји 3. и П.!
Нека вас Бог благослови! Одавно сам добио ваше писмо са записима и преводом. Учинио сам све што сте тражили – имена сам ради помена дао у манастирски синодик. Код мене су сада ваши записи, тако да ја сам помињем све ваше – и живе и усопше.
Наше болести, ваше и моје, не би требало да нас збуњују, јер смо дошли до последње границе. Подвиг труда је већ окончан и преостало нам је још само да понесемо подвиг болести. Мислим да је то највреднији духовни труд који много обећава, јер човека ништа не смирује тако као болест. Ми тада уистину већ стојимо пред Господом, као младенци, будући свесни да смо сви ми и све наше у руци Божијој. Пружамо руке ка Господу и само Њему упућујемо вапаје свога срца. За тај подвиг се не привезују никакво славољубље и гордост, што је веома добро и спасоносно.
И ја већ ретко одлазим на службу и више се молим код куће. И то је, међутим, веома вредно, јер ме на тај начин нико не одвлачи од молитве узгредним разговорима. Међутим, чим почнем са поменима, келија се испуњава људима, и живим, и усопшим: сви су они живи, и сви се тискају и журе, подсећајући на себе и на своје рођаке.
Мислим да ће Господ и вас утешити због труда који сте поднели у славу Његову. Не жалите се нити на свој кућни “притвор” нити на болести које су тај притвор узроковале. Све је од Бога, што значи да је све на спасење. На нама је само да благодаримо Господу и да Га славословимо због проживљеног живота, због његових радости и патњи. Господ нека је са вама!
 
С љубављу у Господ, ваш убоги молитељ пред Богом,
архим. Јован.
 
* * *
 
Драга у Господу Л.!
Ваше питање би требало поставити лекаримаспецијалистима, јер само они могу да знају какве компликације могу да се јаве на здравом оку. Ја ћу Вам поставити једно узгредно питање: како ћете се осећати ако око сасвим ослепи?
Понекад треба жртвовати мање да би се спасло нешто веће. Нека Вас Бог умудри!
 
* * *
 
Драга у Господу М.!
Наше болести су последица грешног живота и лечење треба започети од покајања и миропомазања – то се чини ради душе. Након миропомазања треба се обратити и лекарима, како би они, уз Божију помоћ, помогли и болесном телу.
Преиспитајте свој живот: да ли је у њему било смртних грехова (на пример, чедоморства), који су могли пасти на Ваше чедо? Ако сте криви, требало би да принесете покајање. Стално се молите за сина, али тако што ћете у трпљењу и нади и њега и себе предати вољи Божијој. Посебно се молите св. Теодосију Черњиговском.
 
* * *
 
Драга у Господу Т.!
Добио сам Ваше писмо и испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вас. Требало би, драга, да знате једну неоспорну истину, која нам је дата управо због нашег времена. Сада, у одсуству духовних руководитеља и при слабљењу вере верујућих, Господ је људима дао нелицемерног руководитеља који и лечи, и учи, и уразумљује. То су животне тешкоће – патње и болести. Људски ум је сплеткарош а срце је постало лукаво. Због тога је веома тешко контролисати своје поступке. Знајући за то, Господ нам је дао горак лек за душевне болести – телесне болести.
Молите се и не очајавајте. Пијте уље од миропомазања и њиме се помазујте. Најважније је, међутим, да се не само речима него и уистину предате вољи Божијој, и Он ће Вам у своје време послати ослобођење.
Нека Вас Бог благослови!
 
* * *
 
Драги Л.!
За разлику од тебе, ја уопште не сумњам у милост Божију према теби. А знаш ли зашто?
Управо због тога што си ти своје срце неподељено предао Господу и што си таква осећања носио и кроз оно време, када је мало ко јавно признавао да је верујући.
Што се тиче малих и великих прегрешења – ко их нема? Ко је слободан од људске слабости и од непријатељских напада, кад се помућује свест?
Међутим, буре пролазе, и човек се опет загрева у топлини Божије љубави. Према томе, може се рећи да се читав живот састоји од падова и устајања, од спотицања и исправљања. Зашто је то Господ допустио? Зар није због тога, што Он није дошао да спасава праведнике него грешнике, од којих сам први ја?
Оне речи, које ти дошаптава непријатељ, никако нисам могао да изговорим, јер ми је позната тежина духовне борбе, и то не на основу књига. Услед љубави према Божијој творевини и услед љубави према Богу не могу да преотмем оно, што припада једино Богу. Непријатељ ме клевета пред тобом, настојећи да те разлучи од моје љубави. Л., нека се то никада не догоди!
Болести су крст што спаљује грехове, и то оне којих нисмо ни свесни као грехова. Због тога и благодаримо милосрђу Божијем, које нам се шаље у болестима. Кроз њихову ватру мора да прође сваки хришћанин, из једноставног разлога што нема човека који би живео а да не сагреши. Тако је са болестима. Не молим се зато да болести оду него да их ти правилно процениш и прихватиш.
Богатство би требало поделити, али са расуђивањем, не куда било него у цркву, у поуздане руке. Не треба веровати људским измишљотинама да је твоје здравље у њиховим рукама и да су њихове могућности веће од Божије одлуке.
И ти сам си благовремено постао опрезан. То већ говори о томе, да је твој ангео-чувар уз тебе и да ће те уразумити у потребном тренутку.
Најтеже стање, које може да сустигне човека, јесте стање богоостављености. Међутим, Господ ову тугу не допушта дуго, знајући за нашу слабост и за непријатељску препреденост у таквим тренуцима.
То, што се гордост развејала, опет је милост Божија, само се чувај унинија (чамотиње) и очајања. То сигурно потиче од непријатеља.
Л., све иде својим путем; и ти и ја смо Божији и са Богом, и Он нас неће предати непријатељу.
Свакодневно се молим за тебе, осењујем крсним знамењем твоју главу и целивам очинском љубављу моје тако велико и тако болесно чедо.
 
* * *
 
Слушкињо Божија Л.!
Ви сасвим правилно схватате узрок болести тога детета. Не доликује нам да се позивамо на совјетску пропаганду.
Посао демона је да нас искушава за безакоње, а наш посао је да стојимо за Истину. Требало би да Н. родитељи постану свесни свога греха и да се због њих покају, да се миропомажу и, најзад, да се причесте.
Када ће пак Господ погледати на болесну девојчицу – то је у Његовој власти. Наиме, догодило се чудесно исцелење пред иконом али ми то нисмо разумели. Наставили смо да живимо као и раније, уместо да заблагодаримо Богу и да почнемо с исправљањем свога срца.
И ето, девојчица поново страда а са њом и њени родитељи. Молићемо се за Н.
 
* * *
 
Драга у Господу К.!
Судећи по Вашем писму, ви сте веома, веома далеко од Бога и од Цркве.
У жељи да помогнете Вашем сину, Ви сматрате да су сва средства добра.
Међутим, дужан сам да Вам кажем да је обраћање биоенергетичару обраћање непријатељу Божијем, што значи да не би требало очекивати да одатле проистекне било шта добро.
Доћи ће до привременог побољшања, а затим ће му бити још горе. Међутим, најгора је душевна болест. Ви ме питате шта би требало да учините. Требало би да пођете ка Богу, да идете у цркву и да своје болести исцељујете Св. Тајнама. Наиме, Ваш син је још дете, што значи да су за његову несрећу криви родитељи. Да ли сте Ви крштени, да ли сте се венчали у цркви? Причешћујете ли се Христовим Тајнама, да ли разумете грех и исповест?
Сва та питања се односе на вас, на одрасле. Извор живота је једино Бог. Извор сваког добра је једино Бог.
Ви, одрасли, размотрите свој живот. Онда, кад пронађете узрок патње, постојаће могућност и да је уклоните.
 
* * *
 
Драга у Господу В.!
Без лекарске помоћи, чедо моје, нећеш моћи да прођеш. Лако је рећи: “буди мученица!” Међутим, зар тим одбијањем лекарске помоћи нећемо искушавати Господа? Нико не може да живи без Божије помоћи, и та помоћ ће доћи онда, кад смирено признамо своју слабост. Имај на уму да су “лекари и лекови од Бога, и лекара поштуј”. Твоје обећање је непромишљено и грешно, и Господ таква обећања не прихвата. На монаштво за сада и не помишљај: потребно је да васпиташ сина и да се лечиш. Када син одрасте и постане самосталан, кад одабере свој животни пут, постаће очигледно где ћеш и како усмерити свој живот. У манастирима који се сада устројавају неће се обазирати на наше болести, због тога је и потребно да се лечимо.
 
* * *
 
Драга у Господу А.!
Навешћу Вам пример светог епископа Игњатија Брјанчанинова, који се читавог живота лечио хомеопатским лековима. То му није сметало да постане светитељ.
Купите лек, осените га крсним знамењем као што осењујете храну, и лечите се. Лекари и лекови су од Бога благословени да помажу људима.
Нека Вас Бог умудри и нека Вам помогне.
 
* * *
 
Драга С. Т.!
Кад се реч “Господ” и у души, и у срцу, и у животу пише малим словом, онда човек сматра да су добри сви методи лечења и сви поступци у животу који воде ка циљу. Верујући човек неће прекршити Божију одлуку и неће као лек прихватити оно, што је Господ предвидео да буде одбачено.
Не могу се у себе истовремено примати и Крв и Тело Господње и мокраћа. Не постоји црквени благослов за лечење мокраћом. Ми имамо једног Лекара и Исцелитеља душа – Господа, и Он нам је дао благослов да се обраћамо лекарима а не чаробњацима и неверницима којима је добро све што им дошаптава непријатељ, газећи закон Божији. Потребно је да се миропомажеш, исповедиш и причестиш, јер то представља једино очишћење за душу и тело.

One Comment

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.