НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
САВРЕМЕНА ПОМЕТЊА ПОВОДОМ НОВИХ ДОКУМЕНАТА
 
Драга у Господу Л.!
Ја ћу Вам уистину рећи да би се требало придржавати благослова црквених старешина, јер у Цркви постоји саборни ум. Међутим, уколико постоји могућност да не узмете картице, немојте их узимати.
Не знам, Међутим, чије ће срце бити спокојно, ако једино он у читавој породици буде „праведан“, тј. без картице, док истовремено буде јео хлеб добијен помоћу картице блиских људи, којима прети пропаст.
Ја сам уверен да Господ неће искушавати преко мере њихових снага оне који Га љубе и који су Му верни.
Жиг ће моћи да ставе само ономе, који је непокајано живео у греху и који се својим животом одрекао Господа. Пре жига антихристовог, ум ће бити жигосан грехом.
 
* * *
 
Драги у Господу В.!
Као одговор на Ваше питање, ја ћу Вас упитати: зашто је документ који сте добили бољи или лошији од оног пасоша који сте до сада имали? Механичког, безразложног одрицања не може бити, јер само наш лични однос према Богу може да нас спасе или да нас погуби. Вас, међутим, нико није питао за Вашу вероисповест.
Нека Вас Бог умудри.
 
* * *
 
Драги у Господу В.!
Још од апостолских времена говори се, да се још тада појавило много антихриста. Међутим, живот иде даље. Хришћанство је напунило већ 2000 година.
Људи се спасавају, и спасаваће се до последњег дана света. Људи живе и раде* – једни по закону Божијем, а други по стихијама овога света. Не можемо да седимо поред прозора и да ништа не радимо, очекујући да се нешто деси. Тако ћеш заједно са неверницима бити осуђен због неделања и због тога што ниси умножио дар који ти је поверен од Бога. О новим документима сам ти већ писао и нећу се понављати. Жиг ће уследити тек за човековим личним одрицањем од Бога, а не за обманом. Обмана нема смисла. Господу је потребно наше срце, које Га љуби.
Збуњеност, пометњу и збрку сеје тај исти непријатељ, и то ће многе удаљити од Цркве. И ти си већ учинио први корак ка томе. Управо то и јесте први корак ка пропасти.
 
* * *
 
Слушкињо Божија Т.!
То, од чега Ви намеравате да побегнете, свугде ће Вас пронаћи. И у пустињи, и у престоници: нови систем пописа ступа на снагу.
Не би требало да сви ми бежимо од компјутера (то је техника), него од својих сопствених грехова. Ми их, Међутим, негујемо, потхрањујемо до крајње дрскости и живимо тако што се њима наслађујемо.
Свето Писмо упозорава људе да наступају тешка времена, јер ће људи бити горди, надмени и много више среброљубиви него богољубиви. О опасности која прети од технике тамо ништа није речено. Међутим, о томе да ће са Запада бежати на Исток и са Истока на Запад, такође је обзнањено, и све ће се то савршавати под руковођењем непријатеља (ђавола). Бог је на сваком месту: и у Лугу, и у Костроми, и свагда помаже Својим чедима.
Нека Вас Бог умудри!
 
* * *
 
Драги оче Н.!
Да, настају најнемирнија времена, и непријатељ хоће да уздрма и да сруши Цркву. У клир је ушло много потпуно нецрквених људи, па чак и оних неверујућих, и они извршавају своје дело. Међутим, с нама је Бог, и на нама је да творимо дело Божије.
Опростите ми од свег срца. Шаљем Вам своје виђење садашњих проблема: за сваку вавилонску кулу постоји Божија сила и власт. Садашња компјутерска неман* – звер сигурно још није тако страшна, чим Господ оклева да уништи тај непоуздани „архив“. Доћи ће време, кад ће Господ развејати те претње, којима се наоружао непријатељ људског рода. На нама је да стојимо у вери и да се не плашимо ничега, осим греха.
Помолите се за мене.
 
* * *
 
Драги у Господу С.!
Христос васкрсе!
О новим документима, који пролазе кроз компјутер, већ су говорили свјатјејши патријарх и наш Свети синод. У овом тренутку, ти документи у том облику и са таквом доставом за нас не представљају опасност. Несумњиво је, међутим, да је то једна од етапа у припреми будуће претње.
С, запамти и разјасни себи вољу Божију: „Сине, дај Ми своје срце.“ Ни пасош, ни пензионо уверење, ни пореску картицу, него своје срце.
Управо због тога би требало да неуморно и марљиво следимо за оним, чему у животу служимо и чиме живимо.
Љубав, мир и милосрђе Бог неће постидети ни у једном државном систему. Међутим, ако је човек заборавио Бога и ако живи неправедним животом, ако су чак и свештенослужитељима молитву и Цркву из живота истиснули телевизор и разни недолични призори, онда, веруј ми, С, и поред докумената рађених по старим обрасцима многи већ имају жиг. Кроз ту недоличност, којом савремени човек кљука самога себе и то с љубављу и жељом, ништа божанствено не може да прође нити да продре у човека. Ми имамо један једини начин да се супротставимо будућој претњи: то је наша вера у Бога и наш живот по вери. Сва та забуна, пометња и збрка је тако самовласно ушла у животе само због тога што нема живе вере и поверења у Бога. Све је то непријатељско, и потискује спокојство духа и добру наду. Живи спокојно, моли се Богу и имај поверења у Њега.
Ако су Му наша срца верна, зар Господ не зна како да од љуте године сачува своја чеда? Ми свакако нећемо писати молбе за добијање бројева. Међутим, уколико их уведу и без наше сагласности, нећемо се противити. Као што смо својевремено сви добили пасоше и као што смо сви били уведени у систем државног пописа, тако је и сада. Ништа се није променило. Ћесару ћесарево, а Богу Божије.
Ево, погледај компјутер, од којег су начинили страшило нашег доба. То је обична гвожђурија, и он без човека не значи ништа. Међутим, један човек је помоћу те гвожђурије напунио свет богослужбеним књигама, а други* – развратним. Ко ће и како одговарати пред Богом? Бог ће судити човековој слободној вољи, у томе је ствар.
Што се тиче рата, ништа ми није познато, осим да га сваки човек свакодневно води.
Требало би да се молимо, и то заправо и јесте школа молитве. Нећу ти то теоретски објашњавати. Молитви нас најбоље од свега учи суров живот. Ако сам у заточеништву стекао истинску молитву, онда је то због тога што сам свакодневно био на рубу пропасти. Данас, у доба благостања, не могу више да поновим такву молитву, иако опит молитве и живе вере који се тамо задобије, остаје читавог живота. Не ради се, С, о количини, него о живом обраћању живом Богу.
Веруј у то, да ти је Господ ближи и од најблискијих људи, да Он не слуша шум твојих уста него молитвени ритам твога срца и оно, чиме је испуњено твоје срце у тренутку обраћања Богу. Ти си породични човек, и пред Богом си одговоран за сваког члана твоје породице. То значи да твоје срце треба да болује због свакога од њих. Нека те Бог умудри!
Требало би, С, да почнеш да испуњаваш препоруку преподобног Серафима Саровског: „С, радости моја, задобиј смирен дух, и спашћете се не само ти и твоја породица, него и мноштво оних око тебе.“ То је све. Погледај како нас сам живот учи како да живимо. Ако хоћеш да будеш срећан и задовољан, живи у Богу; ако пак нећеш, онда нема ни среће.
Ваистину васкрсе Христос!
 
* * *
 
Драги оче С.!
Нећу учествовати у кампањи коју ми Ви предлажете. Сам дух сличне делатности, у којој је много себичњаштва, галаме и уздања у човека а не у Бога, па још и много критизерства усмереног против највиших црквених старешина а што у млазовима избија из Ваших речи, забрањује ми да то учиним. Ја сам већ видео нешто слично у поступцима и у духу обновљенаца, који су устајали против најтишег патријарха Тихона, а у ствари против Самог Господа и Његове Цркве. Писмо које Вам се није допало није фалсификат. Написао сам га одређеној особи, али је оно независно од мене продрло у јавност, што значи да је тако и требало да буде.
Опростите ми од свег срца, али методи које ми Ви предлажете за мене су неприхватљиви.
 
* * *
 
Драги оче А.!
О свршетку света ја нећу рећи ништа боље од онога, што је рекао митрополит Венијамин Федченков. Ја ћу са своје стране приметити само то, да су многи узнемирени овом темом, али да је међу онима, који о њој говоре и претерано размишљају, најмање оних који су почели да живе сагласно тим мислима, да се на прсте једне руке могу избројати они, што су забринути за спасење своје душе. Међутим, такве мисли управо на то позивају и обавезују (близу је, пред вратима). Ако сутра морам да станем на суд Божији, и ако сутра треба да дам одговор на питање како сам живео, чиме сам живео и да ли сам живео духом Божијим, како онда да се бринем о сакупљању или о изградњи? Сада пак углавном једино о томе и брину, док духом Божијим живе само појединци, чак и у Цркви, чак и међу онима који служе у Цркви, који служе код престола, чак и међу монахујућима.
Загледајте се у себе – да ли страх Божији руководи Вашим помислима и поступцима?
Да ли је љубав према Богу и људима у темељу нашег бића?
То је, драги о. А., онај жиг који нам свакодневно ставља наш начин живота. Ми га стављамо самима себи на душу, срце и ум, и сами приближавамо или удаљујемо време антихристовог доласка. Тај жиг ће само потврдити онај, који смо већ ставили. Не могу нас ни спасти ни погубити без нас самих.
Телевизори и видео – рекордери продрли су чак и иза манастирских зидова. Ко ће и како избрисати тај жиг, ако смо га са жељом и љубављу добровољно ставили самима себи? Нас неће погубити антихрист. И пре његовог доласка, ми ћемо се већ определити у својој духовној оријентацији и већ ћемо начинити свој избор. Жиг антихриста ће бити последња тачка у нашем избору.
Уз Божију помоћ, путујте у манастире и посећујте старце, ако је то на корист души која тражи спасење. Међутим, да ли је на корист? И да ли је на спасење мисао, која се јавља приликом погледа на калеидоскоп живота? То питање решите Ви сами. Да ли Вам је то на корист? Испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вас.
Опростите ми за ово невесело писмо. Не дозволите да изгубите најважније и не заборавите обећања која сте дали Богу.
 
* * *
 
Драги моји, чеда Цркве Христове!
У ове дане, када небо и земља ликују због неизрециве милости Божије, због рођења у свету његовог Спаситеља, када Православна Црква својим 2000годишњим страдалничким стајањем у истини и својим спасоносним трудом потврђује да је с нама Бог, када је збор руских прослављених новомученика положио у темељ Цркве плод свог сејања и кад је милошћу Божијом руски народ почео да се опомиње своје славне хришћанске прошлости и да проналази пут у храм Божији и пут ка Богу* – требало би да се радујемо и да живимо живом вером и несумњивом надом у Бога и у Његову свету Цркву. Да живимо и да се свакодневно опомињемо да нас је печат дара Духа Светога, који смо добили у св. Крштењу, учинио чедима Божијим, да благодаримо Богу.
Међутим, у тим духоносним и светлоносним данима мрачна сенка духовне пометње узнемирила је умове и срца верујућих и не лишава их само радости васељенског и вечног тријумфа, него и саме вере и добре наде.
Драги моји, ко данас тако дрско препушта владавину светом мрачним силама?
Ко данас, као и у Спаситељево време, поново приступа Господу с лукавим питањем: Кажи нам, дакле, шта Ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не (Мт. 22; 17, Мк. 12; 14. и Лк. 20; 22).
Изговорено савременим језиком, то би звучало овако: „Да ли да прихватимо нови систем опорезивања или не?“
Одговор је парадоксалан. Сами православни, верујући хришћани, свештеници и мирјани, заборавили су на промисао Божији и на Бога и дали власт мрачним силама.
И као што тада Спаситељеви саговорници нису били задовољни Његовим одговором па су се привремено повукли да би смислили нову подвалу против Њега, тако ни сада нису прихваћени одговор саборног црквеног ума и мере које је Црква предузела да би разјаснила околности. Због тога се и даље појачавају збуњеност и пометња унутар црквене ограде и међу народом Божијим. У суштини, све то твори непријатељ Божији, непријатељ Цркве, непријатељ нашег спасења. Настојањем непријатеља Божијег и лажним гласинама о томе да ће се у ИНН увести три шестице, државни проблем индивидуалних бројева пореских обвезника је у духовном свету задобио велику силу пометње и за нас постао она провера, која је пројавила да у верујућима одсуствује вера у Бога и поверење у Мајку-Цркву.
Драги моји, управо је тај и ниједан други циљ следио непријатељ, уводећи у баркодове број 666. Међутим, с каквом је лакоћом и како је безболно уклоњен тај број, кад је извршио своје дело!
Број су уклонили, изјаву о присвајању бројева су искључили, а пометња и раскол у Цркви настављају да се продубљују. Умове узнемирују разговори о жигу антихриста, о необлагодаћености наше Цркве и о блиском крају света. Секташка и противцрквена расположеља и речи одјекују чак са црквених амвона. У историји Цркве таква расположења појављивала су се више пута, посебно у периодима политичких потреса, катастрофа, ратова и „пјерестројки“ свих врста. Грешили су чак и велики стубови Цркве.
Ево како сличне догађаје описује житељ наше свете Псковско-Печерске обитељи, велики подвижник благочешћа, митрополит Венијамин Федченков: „Узрок сличних појава налази се у људској души. Њу је увек саблажњавало све што је тајанствено, необично, натприродно и чудесно, а посебно – оно што је застрашујуће. При том се појављује лажна ‘ревност’ по Богу… Све је то већ познато у духовном животу. Међутим, периодично се догађа да сличне појаве почињу да излазе напоље, слично вулканској лави. Обично је то повезано с неким политичким потресима, катастрофама, ратовима и угњетавањем.
Морамо се борити са том духовном раном. Ту борбу је започео сам апостол Павле, написавши читаву 2. посланицу Солуњанима (а делимично и прву), где забрањује да се верује духу, или речи, или посланици (2. Сол. 2; 2). Без обзира на то, у историји су се опет и опет појављивали слични покрети. Чак су и велики стубови Цркве грешили у одређивању рока за ‘крај васељене’. На пример, св. Јован Златоусти је отворено писао да се крај света мора очекивати ‘око четристоте године’. ‘Ја не грешим’, говорио је он и указивао на приближан датум око 400. године. Међутим, погрешио је. Од тог времена прошло је већ 1548 година, а крај света још није наступио. То је записано у 8. делу његових сабраних дела, у тумачењу беседе Христове са Самарјанком (в. св. Еванђеље по Јовану, гл. 4).
Слично њему, а у време хајке на иконе и на иконопоштоваоце, од 6-9. века, о ‘блиском’ крају света размишљао је и св. Теодор Студит. Уопштено, многи су били привучени овом идејом. У Русији је о томе говорио о. Амвросије Оптински“ (в. Митрополит Венијамин Федченков, Господ ће ме помиловати због Православља, СПб., 1998).
Међутим, ми смо дочекали и 2001. годину а краја света још нема, и живот се наставља. Христос, Који је дошао у свет да спасе грешнике, наставља Свој подвиг* – љубав према људском роду. Он нам је подарио пут ка спасењу, Он је један исти за сва времена, и за хришћане првих и за хришћане последњих времена. То је вера у промисао Божији и живот по вери.
И Сам наш Господ Исус Христос у Својој првосвештеничкој молитви тражи од Бога Оца за све који верују у Њега: Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од злога.
Драги моји, овде се Христос моли за нас! Тако смо, према заповести Божијој, ми, чеда Божија, призвани да живимо у свету. Свет, пак, може бити различит* – хришћански, многобожачки (пагански), богоборачки, и у њему, тако разноликом, ми смо призвани да ширимо светлост Христовог учења и истине, а то су, према речима Писма, „љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброта, милосрђе, вера, кроткост, уздржање. Над таквима нема закона.“
У претпразничком канону на Крштење Господње, Црква за све оне који иду трагом Христовим крајње јасно описује однос према световном и божанском. Он, Христос, „био је пописан али не поробљен, ћесаровој заповести повинујући се… добровољно се повинујући и дајући дидрахму, ослободио си оне који су законом греха први продати и удостојио их усиновљења.“
Угледајући се на Спаситељев пример, ми ћемо се повиновати државним законима, остајући при том духовно слободни као синови Божији и синови Светлости.
Како да се у нашој садашњој ситуацији не подсетимо оног тренутка у животу Цркве, када је она била захваћена бесконачном револуционарном пометњом, када је требало да научимо да живимо и да сачувамо Цркву у периоду потпуног безакоња? Наш свјатјејши патријарх Тихон је сваки дан дочекивао у спокојству духа, јер је веровао Богу и Њему предавао и Цркву, и себе, и народ Божији.
Веровање Богу – ето у чему је наша сила, наше супротстављање пометњи и расколу у Цркви.
Сведочења о истинитој вери оставили су нам руски новомученици. Тако је свештеномученик Венијамин Петроградски писао пре свог мученичког краја: „Радостан сам и спокојан… Христос је наш живот, светлост и спокојство. С Њим је свагда и свугде добро. Не плашим се за судбину Цркве Божије. Требало би да имамо више вере, посебно ми, пастири. Да заборавимо на своје самопоуздање, на разум и на ученост и да уступимо место благодати Божијој.“ То је уистину хришћанско духовно расположење.
Верујући и у свету живи са Христом, умире у Христу и иде ка Христу. И ко ће нас раздвојити од љубави Божије: да ли патња и тескоба, да ли клевета на Бога и Цркву, коју сеје непријатељ људског рода?
Страх је сада парализовао веру и одузео наду, и непријатељска сенка настоји да заклони Сунце Правде – Христа. Нека се то никада не деси!
Драги моји, како смо допустили да нас ухвати паника да ћемо изгубити своје хришћанско име и дозволити да га замени број? Зар се то може догодити у очима Божијим? Зар ће код Чаше живота неко заборавити на себе и свог небеског покровитеља, који му је дат у тренутку крштења? Зар се нећемо сећати свих оних свештеника и мирјана-хришћана, који су током дугог периода морали да забораве на своја имена и презимена јер их је заменио број, тако да су многи ушли у вечност са бројем? Међутим, Бог их је примио у Своје Очинско наручје као свештеномученике и мученике, чије су беле ризе прекриле робијашку одећу.
Није било имена, али је Бог био у близини, и Његово руковођење је свакодневно водило верујућег сужња кроз смртну сен.
Код Господа не постоји појам о човеку као о броју. Број је потребан једино савременој техници израчунавања. За Господа не постоји ништа скупоценије од живе човечије душе, ради које је Он и послао Свог Јединородног Сина, Христа Спаситеља. Уосталом, и Спаситељ је дошао у свет у време пописа становништва.
А шта да кажемо о контроли и о тоталном надзору, којима толико плаше простодушне људе? Када и у којој држави није постојала тајна канцеларија? Све је било… све јесте, и све ће бити… Међутим, ништа неће сметати верујућем човеку да се спасе. Сваки иде по животу својим крсним путем, с вером пролазећи кроз све што га сусретне на животном путу. Верујући прихвата све из руке Божије с уверењем да ће све потпомоћи његовом спасењу.
Било би боље да помислимо на оно што би, уистину, свагда требало да има на уму православни хришћанин – на свевидеће око Божије, које је видело кад се ткала наша плот; да помислимо на ангела светлости и на ангела таме, који бдију над сваким нашим кораком и над сваком нашом мишљу, од колевке новорођенчета до надгробне плоче. А да ли ми размишљамо о томе?
Сада се све више плашимо антихристовог жига, који ће се појавити „во времја оно“, у време за које не знамо хоћемо ли га и доживети. Међутим, мало ко размишља о жигу свог личног греха. А управо ће тај жиг предати човека у власт антихристових стихија и дела, и управо је он тај праобраз оног жига, којег се, у суштини, треба плашити.
Кроз тај страшни греховни жиг, којим ми свакодневно жигошемо свој ум и срце, неће моћи да проникне ништа божанствено.
Знајући за нашу слабост, Господ нам је дао покајање као разрешење од греха. Међутим, то очишћење душе, ума и срца савршава се једино у Цркви и једино кроз Свете Тајне.
Непријатељ се сада тако наоружао управо против Цркве.
Да, несумњиво је да ће се испунити васцело божанствено Писмо.
Да, пред свршетак света ће током три и по године завладати таква туга, какве није било од стварања света, и то ће бити знамење антихристове власти.
Да, догодиће се Други и Страшни долазак Спаситеља, Који ће дахом Својих уста убити непријатеља.
Све ће то бити, али када? Времена и рокови су у власти Господа Бога Оца, а промисао Божији не може да заустави нити да измени ни најмоћнија рука.
Према томе, ми не можемо нити да приближимо, нити да удаљимо то време.
А треба да живимо сада и у овом часу, треба да живимо у Богу. Већ сада позивају људе у шуме, у пустиње, у скривене одаје. Не прихватајте број, не ступајте у нови систем државног пописа, удаљите се од света, удаљите се од Цркве. А како онда да се спасемо?
Сви ћуте о томе како да живимо и како да децу одгајамо у Богу!
Духовнике је већ сада преплавила бујица горких и плачних писама, испуњених недоумицом.
Наша Црква већ има свој порески број, и у њу се не може ићи.
Старица, која је током читавог свог живота и у најтежим временима сачувала своју верност Богу и Цркви, сада, кад је већ на заласку живота, отпада од спасоносне лаће Цркве!
Ко ће пред Богом одговарати за саблажњавање „ових малих“, који су се простодушно спотакли о оно, што нема никакве везе с духовним животом* – о порески број?
Погледајте каква се провера наше вере, њене разборитости и њене духовности сада извршава!
Печат Христов се појавио у свету након Његовог спасоносног подвига. Крст, који је био оруђе срамне казне, освештан је крвљу и благодаћу нашег Господа Исуса Христа, због чега је постао Христов печат неограничене силе против свега непријатељског.
Сада се само о броју 666 говори као о жигу антихриста. Зар је он већ задобио власт у свету? Зар су избрисане државне границе, зар мир и безбедност нежно уљуљкују наш слух? Зар се антихрист зацарио, од свих прихваћен као општесветски владар, који је тиме добио право на свој жиг? Међутим, још је св. апостол и еванђелиста Јован Богослов говорио да се у његово време појавило много антихриста. Њих је много* – неверника, смутљиваца, заводника, расколника, насилника. То, међутим, још увек није јединствени антихрист, који ће по Божијем допуштењу током три и по године добити власт над целим светом и над онима што живе у свету. Требало би да сви ми имамо на уму, да сада још увек живимо у спасоносном времену, у времену благодати, када је Спаситељ света, Христос, спреман да прихвати и спасе сваког грешника који завапи ка Богу због свог спасења.
Тако ћемо се и спасавати у Цркви, ограђујући се страхом Божијим од свакога греха, од лукавства, лажи и преваре, од себичњаштва и самовоље. Било би добро да сада, кад се у народу буди хришћанска самосвест, сви ми схватимо коме су и зашто у овом тренутку потребни тако нехришћански методи борбе за „слободу“.
Од чега би, наводно, требало да будемо слободни?
– Од хришћанске црквене дисциплине, када саборни глас Цркве оспоравају лична мишљења?
– Од једне и саборне Цркве, чији расколнички део позива људе у катакомбе, да би се изродили у секту?
– Од плаћања пореза да, према речима Писма, ономе, који је много скупио не претекне, и да ономе, који је мало скупио не недостане(в. 2. Кор. 8; 15)? Зар чеда Цркве не узнемирава то што се ови борци, у жељи да достигну свој циљ, не гнушају ни коришћења метода оца лажи, ђавола – КЛЕВЕТЕ?
Откад се појавила ова пометња, написао сам велики број личних писама, која су се тицала ИНН. Једно од њих је, вољом Божијом, Сретењски манастир обнародовао путем Интернета, и оно је доспело у јавност. Међутим, то писмо су прогласили за фалсификат. Ја данас опет и опет потписујем то писмо својим именом.
Управо у том писму сам исказао своје схватање свега што се догађа, а не у оном анонимном писму, које су непознати клеветници објавили у часопису „Руски гласник“ („Русскии вестник“), бр. 4648. за 2000. годину, где су своје мишљење наметнули мом имену.
У вези с тим што моје име уплићу у своју клевету они, који се боре са Црквом, обавезан сам да сада кажем свима, који су увучени у ту психозу:
ПЛАШИТЕ СЕ ПОДЕЛА И РАСКОЛА У ЦРКВИ!
Плашите се да отпаднете од Мајке* – Цркве, јер сада једино она задржава лаву антихришћанске разуларености у свету.
Плашите се осуђивања црквених старешина јер то и без антихристовог жига значи пропаст!
ПЛАШИТЕ СЕ ГРЕХА!
Ми ћемо из живота отићи много пре него што се појави она претња, од које сада сви страхују. Међутим, уколико отпаднемо од Цркве, у сваком случају ћемо наследити оно, од чега сада толико страхујемо.
Урежимо на таблице срца и ума оно, што чини основу нашег сједињења са Богом:
Сине, дај ми своје срце!
Срце и душу који су верни Богу, Господ неће предати непријатељу да их погази! Човека лако може да обмане и други човек. Шта онда да кажемо за непријатеља људског рода, с његовим многовековним искуством у лажи?!
Уз савремене техничке могућности, могуће је да се и јавно и тајно сви народи запечате и „бројевима“, и „чиповима“, и „жиговима“. Они, Међутим, не могу да нашкоде људској души, уколико не буде свесног одрицања од Христа и свесног поклоњења непријатељу Божијем.
Нека нам живототворне речи нашег Спаситеља буду руководитељ и путеводитељ по узбурканом житејском мору: Мир вам остављам, мир Свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји (Јн. 14; 27) и Верујте у Бога, и у Мене верујте (Јн. 14; 1).
 
* * *
 
Драги у Господу Н.!
Ма у каквом времену да живи, човек, хтео он то или не, прави избор који одређује његову будућност и вечност. Оно, што је Бог допустио, неће зауставити ни најмоћнија рука која има власт, ни масовни протести. Оно, што је Бог одредио, несумњиво ће се и савршити. Када, како? Нама није дато да то знамо, и Писмо каже да не би требало ни да желимо да то знамо, јер то Господ држи у Својој власти.
Зар наш Господ Исус Христос није за све хришћане и за сва времена узнео Своју Првосвештеничку молитву? Пажљиво прочитај 17. главу Еванђеља по Јовану. Тамо се налази одговор на све наше пометње, које нису ништа друго до сумња и колебање у вери. Посебно обрати пажњу на речи: Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од злога (ст. 15). Васцела наша божанствена служба и васцело Свето Писмо говоре о непобедивом оружју вере: „У Господа се уздамо да се нећемо уплашити онда, кад свему буде судио огњем и мукама“ (2. антифон 8. гласа). Најзад, зна Господ како да побожне избави од искушења, а безаконике да сачува за дан суда ради казне (в. 2. Петр. 2; 9).
О Господу сада сви ћуте, прећуткују о Његовом свемогућству, милости и љубави. Може се чути само једно, а то је како нас данас обмањује непријатељ, а ако не баш данас, онда ће то неминовно учинити сутра. Зар нећемо поставити питање зашто су сви ћутали кад су на све производе масовне потрошње ставили бар-кодове са три шестице, тако да су прешли преко тога и спокојно окушају све што се продаје у тржницама? Међутим, иако су са пореског документа уклонили бар-кодове и повукли захтев за писањем изјава, гласине не престају да круже! Њима нема краја, лаж се надовезује на лаж, а простодушни људи у страху и пометњи већ беже и од Цркве, беже са спасоносне лађе чији је Кормилар Сам Господ! Ето какву је свеобухватну диверзију смислио наш непријатељ, који је сада и остварује!
Што се тиче бар-кодова, уколико се у овом тренутку на њих осврнемо с позиције верујућег човека, шта ћемо рећи? За неверујућега они нису страшни, јер је само неверје жиг будуће пропасти о којој такав човек и не размишља. Верујућем пак те три шестице сада не прете ни на који начин, јер је у нашим рукама, у нашем срцу и нашем уму делотворни печат Божији – крсно знамење, у име Оца и Сина и Светога Духа – тако да и ако нешто смртно попију, неће им нашкодити.
Оградивши се крстом, супротставићемо се непријатељу, не бојећи се ни његове препредености ни лукавства. Господе, дао си нам Крст Твој, оружје против ђавола (не само против три шестице, него против самог ђавола!): он се тресе и дрхти, јер не може да гледа на силу Његову, јер мртве подиже и смрт погази…
Тако је кад постоји вера у Бога и несумњива нада. Без вере је, међутим, све страшно, и сам живот није живот.
Шта то значи, да је црквено наслеђе – служба Божија – само представа за сладуњаве емоције?! Не,не,и не!!! Реч Божија је жива и делотворна, оштрија од сваког двосеклог мача… Као што је говорио св. епископ Филарет (Дроздов): „Нећу поверовати ни очигледном уколико буде противуречило Светом Писму.“ Таква је сила вере.
Драги Н, треба да живиш вером. Ради на свом послу и обављај га као послушање Богу. Не могу сви да перу црквене подове, не могу сви да служе у олтару, али је потребно да се одазову на призив Божији и да задобију љубав према подвигу, јер је то мученичко служење.
Људима су потребни и инжењери, и лекари, и учитељи – сви су потребни. На свету не постоје сувишни људи. Није важно шта се ради, него како се и у име кога ради. У томе се и састоји спасење. А све, што није по вери, представља грех.
Опрости ми од свег срца. Ја сам веома стар, тако и даље живим према старим појмовима о вери и спасењу. У мене су те појмове положили свети Божији људи, који сада пребивају у збору руских новомученика. То ми је било довољно и потрајало је током читавог мог дугог живота.
У својим светим молитвама опомени се и мене, слабог.
 
* * *
 
Драги оче Н.!
Навели сте веома добар цитат Теодора Студита. Он нам казује о томе да сви људи и у свим временима морају да начине свој животни избор – хоће ли ићи узаним или широким путем.
Код Бога нема и не може бити неправде. У противном би се спасли сви они, који су живели пре појаве те нове технике и система пописа, док би после њеног појављивања пропали сви без разлике, једноставно због тога што живе у апокалиптичко време.
Најстрашније, што се крије у свему томе, јесу збуњеност и пометња који су захватили верујуће.
Више немамо поверења у глас Цркве, а управо Црква има саборни ум. Синод се огласио, након што се помолио и свестрано размотрио проблем, и то је глас Цркве. Ми, Међутим, немамо вере и слушамо појединце, заборављајући да су и они само људи, макар били и духоносни, и нису заштићени од грешака.
Сетите се по коју је цену и у каквим условима сачувао Цркву патријарх Тихон, када су споља угњетавали а изнутра постојала пометња. Шта се догодило са онима, који су пошли за „духоноснима“? Настала је катакомбна црква, која се сада изродила у секту. Црква, Међутим, и даље живи, и савршава своје спасоносно служење у свету.
Опростите ми од свег срца.
На земљи долази до отпадништва, и зато се треба држати Цркве, јер је њен Кормилар – Сам Господ.
Р. S. За сада се ни у једној анкети не налази питање о нашим веровањима и надањима.
 
* * *
 
Драга у Господу М.!
Антихристов жиг ће се појавити онда, кад се он зацари и кад добије власт, кад постане једини господар на земљи. Сада пак свака држава има свог владара.
Према томе, нека Вас не хвата превремена паника. Сада се плашите грехова, који отварају и поравњују пут будућем антихристу. Што се тиче садашњих докумената, они имају иста својства као и они претходни.

Један коментар

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *