ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
ЕПИТИМИЈА
 
Драги у Господу В.!
Требало би да благодарите Богу и да спремно и жељно носите епитимију, чиме ћете показати своју захвалност и духовно разумевање свега што Вам се догодило. Епитимију нисте добили од људи, него од Самог Господа. Било је и разлога за то. Ви сте војевали са Христом и са Његовом светом Црквом, а Он је тог назовиратника привио на Своје груди и води га по животу тако, да може да позна живу љубав Божију и да се живим срцем одазове на њу.
Никога не осуђујте; где је осуђивање, тамо нема љубави. Господ је Љубав, да би нас спасао. Он ће на Суд изаћи приликом свог Другог, страшног и славног Доласка, и тада ће немилосрдно судити онима, који нису имали милости. Иако су сви изранављени и осакаћени, Господ не губи наду и спреман је да помилује и најнечистијег. Међутим, од онога, коме је много дато, много ће се и тражити. Најстрашнији грехови су осуђивање и саблазан, а ми смо им у потпуности причасни. Ето одакле потиче Ваша епитимија. Благодарите Богу. Неизоставно ћу се помолити за Вас. Не тражите оправдање за своје понашање – оно потиче од гордости. Послушајте глас своје супруге, јер ће Вам Господ посредством ње послати помоћ. Она ће знати и да Вас разобличи. Потребно је, да тако кажемо, да човек послуша и да се покаје. Са висине наше неправде можемо да говоримо само о себи, док о другима треба да ћутимо, да лијемо сузе и да све предамо Богу. Ви, драги В., знате колико је тешко победити макар и једну страст, чак и онда када је разумемо и препознамо у себи. Грех неких садашњих пастира није грех Цркве, него грех њихове слабости против Цркве. Сви ћемо се ми наћи на истој оптуженичкој клупи, само што ће пресуде бити различите. Господ Вас је довео на праг духовног живота. Почните да без пометње носите бреме тог уистину спасоносног делања. А говорити је добро само онда, кад су речи поткрепљене животном истином, и то не (истином) оних (људи) којима смо окружени него нашом сопственом.
 
* * *
 
Драга у Господу Г,!
Вама су потребни трпљење и молитва. Када ће Вас милост Божија ослободити епитимије – то је дело Божије. Нама није дато да испитујемо рокове. Једно је несумњиво: ако човек пострада овде, ослобађа се казне у вечности. То и јесте утеха свим страдалницима. Непријатељ се сада још увек бори за Вашу душу и неће да се удаљи. Међутим, Господ вас неће оставити и подариће Вам трпљење. Живите без роптања, и то ће Вам се урачунати као мучеништво.
 
* * *
 
Драга у Господу М.!
Добио сам Ваше писмо, и рекао бих Вам оне исте речи, које је изрекао и отац 3. Не разумем на којој је основи и из ког разлога Ваша епитимија продужена за још три године? Зар сте за те три године, колико сте је носили, пали у претходне грехе? За разрешење Вашег питања морате се обратити архијереју. Једино он, својом архијерејском влашћу, може са Вас да скине епитимију. Униније је веома страшно: то значи да непријатељ одводи душу у ропство, и она би могла да умре за Бога. Неизоставно се обратите владики. Нека Вас Бог умудри у укрепи!
 
* * *
 
Драга у Господу И.!
Чиме може да се утеши материнско срце, погођено тугом? У мојој власти је само да се молим за све ожалошћене. Посаветовао бих Вам да све, што Вам се догодило, размотрите са духовне тачке гледишта. Наиме, да се Р. није разболео, Ви бисте наставили да се “радујете” животу, не слутећи да незаустављиво летите у бездан. Други важан моменат – синовљева болест – представља епитимију за оне, који по Вашој вољи нису видели светлост. Епитимија значи да ћете, након патњи које сте поднели, добити и опроштај. Безумље неће нашкодити самој Р. души. Они, који Вам говоре о његовој светлој души, говоре истину. Мораћете да га одведете у болницу – интернат. Ви ћете га посећивати и, ако је могуће, тамо ћете га и причешћивати. Нема другог излаза. Ако он, у свом безумљу, некога осакати, онда ћете Ви, а не он, пропасти од туге. Нека Вас Бог умудри и укрепи!
 
* * *
 
Драга у Господу Н. А.!
Тешко ми је да Вас утешим, јер сте несрећу одгајили својим сопственим рукама. У овом тренутку, за Вас једину реалну и делатну помоћ представља молитва за кћер и за њеног оца. Нека Вам Бог подари трпљење током дугог времена. Ако семе вере, бачено у земљу срца Ваше кћери, не погазе овоземаљска задовољства, онда ће се она, када одрасте, вратити Вама. Међутим, потребно је да се молите, са вером и надом. Дошло је време да спасења ради носите епитимију због многих грешака које сте у животу учинили, дошло је време духовног испита. Управо у томе и јесте Ваша утеха. Жалите због кћерке, као и због своје мајке, којој је својевремено њена кћер, тј. Ви, нанела много бола; жалите због оне деце која су била препуштена судбини, а у чему сте и Ви учествовали. Драга моја Н., све су то сурове животне лекције! Не каже се узалудно у народу: “Како узвикнеш, тако ће и одјекнути!” Правда Божија сажаљева људе и даје им могућност да не пропадну до краја. Благодарите Богу и не очајавајте. До суровости у С. је дошло услед тога, што сте покушали да спојите неспојиво (храм и Св. Тајне са недоличним животом). Он је због тога постао ђавоиман. Нека Вас Господ укрепи.
 
* * *
 
Слушкињо Божија Н.!
Све ће Вам рећи парохијски свештеник. Ви тако мирно и вешто тумачите разлоге за убијање детета да ни најмање не чуди што се у Вас уселила мрачна сила. Наиме, убијање детета је убијање ангела. Није тешко дозволити да тама уђе у Вас, али је далеко теже да се избавите од ње. Сада Вам је неопходно дубоко и искрено покајање, без правдања, без испитивања, јер грех остаје грех, и то смртни.
Исповедите се, и то не само речима, него са дубоком свешћу о свом паду што, на жалост, још једном морам да приметим, код Вас не постоји. После покајања, требало би да се миропомажете и да добијете казну – епитимију, коју ће Вам дати духовник на исповести (то је најчешће 40-дневно читање покајног канона). Након тога, трпељиво се молите и очекујте милост Божију за опроштај грехова и за исцелење од ђавоиманости. Када ће пак Господ благоволети да Вас помилује – није на нама да знамо.

One Comment

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.