НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
ЦРКВА
 
Ваше Преосвештенство,
драги Владико,
благословите!
Хвала Вам за добро сећање. Добио сам Ваше писмо и заједно са оцем И. шаљем Вам одговор. Време, у којем нам је Господ одредио да живимо, јесте најнемирније – збуњеност, пометња и збрка колебају и непоколебиво, али то још није крај. Пред нама су још сложенија времена.
Црква ће, према Спаситељевом обећању, живети и савршавати своје велико и спасоносно служење до последњег дана живота света. Због тога је глас Цркве, посредством њених канонски правих старешина, за нас глас Божији.
Ми не верујемо ниједном појединцу, чак и ако се чини да је доличног живота, не верујемо ни групи јединомислених лица, не верујемо ни сновима, ни виђењима, него верујемо гласу Цркве. Црква не може да сиђе у подземље, јер ће тада за народ престати да буде оно, што је дужна да буде. Због тога и ја, заједно са Вама, чекам коначну одлуку Свјатјејшег, и само ћу тако оријентисати народ. У противном бисмо могли да паднемо у тежак грех против Цркве и да, не желећи то, изазовемо раскол.
Ми не можемо и немамо права да на себе прихватимо оно, што нам од Бога није дато. Тако је по Божијем. Ако пак будемо расуђивали по човечијем, остаћемо сасвим без одговора.
Бог гледа на човеково срце, и живот свакога од нас представља јасну илустрацију онога, што се дешава у нашим срцима. Крсно знамење је наш једини печат, који има духовну силу. Наше ношење крста, борба са грехом, подношење болести, састрадање, самилост према другима и још много тога што чини живот по Богу, сведочи да на себи носимо печат Божији. Шта је техника и шта су компјутери, шта је та човечија па чак и ђаволска жеља да све потчини свом утицају и свом жигу? Све је то ништавно у поређењу с оним великим печатом, који нам је спасења ради дао Спаситељ.
Где је наша вера у наш спасоносни печат? Могу да нам учине шта год хоће скривајући то од нас, али то неће имати никакву силу и никакву вредност. „Бог љуби добровољног дароватеља.“ И непријатељу (ђаволу) је потребна наша душа, која ће му добровољно служити. Ми добровољно, с љубављу и жељом, одабирамо свој пут.
Размотримо један једноставан пример. Замислимо да се човек лечи у болници у нади да ће устати са болесничке постеље. Међутим, он уместо исцељујуће добија смртоносну инјекцију! И покојник, и онај који му је помогао да умре, морају стати пред Бога. Како ће се њима судити? Колико је Божијих служитеља пострадало у оним злим годинама, јер су били насилно обешени? Међутим, њима је то убројано у мучеништво, док самоубице пропадају за вечност. То исто се свакодневно дешава у животу. Неко можда неће доживети тај отворени избор: или вера или хлеб. Међутим, избор животног пута* – са Богом или против Бога – савршава се у животу свакога човека: и некада, и сада, и све до краја света и века. Само што на теразијама сада још увек не лежи комадић хлеба. Настаће и такво време. А кад ће то бити? Бог зна! Уколико више људи изабере да живи противно Богу, утолико се брже приближава последњи избор. Земља ће престати да рађа жито због злобе оних који живе на њој. Васцела природа ће завапити ка Богу због човекових безакоња. Њива живота ће зарасти у трње и коров. А ето, ми смо посленици на тој њиви, посленици на њиви Божијој!
Треба да чувамо дух Божији, а то је радост, мир, љубав, уздржање и остало – у Богу и по Богу. Једино то неће сагорети у последњем огњу, и само ће то сведочити о избору нашег срца. Картице, пасоши, бројеви и жигови – све ће то изгорети без трага.
Да, несумњиво је да свет убрзано хита ка Страшном суду. Борба је приметна и очигледна, али то је борба за душе а не за нешто друго. То се ни сада не дешава без нашег учешћа. Утолико се пре неће одвијати без нас на последњој етапи, када ћемо морати да дамо одговор: „Како верујемо?“
Према томе, ми очекујемо реч Свјатјејшег, и ни на тренутак не сумњамо у свемогућство промисла Божијег, који зна како да спасе верне и оне што љубе Бога. То је наше оружје: љубав према Богу и Цркви. А хлеб ћете јести, јер ће га Бог дати свету. Јешћете га, док његово давање не буду повезали са вашим веровањем. Наш задатак је да сачувамо Цркву од раскола и јереси.
Молим за Ваше свете молитве и архипастирски благослов.
 
29. јануара 1998. године
 
 

 
 

Један коментар

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *