НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
СЕКТАШТВО
 
Драга попадијо!
Добио сам Ваше писмо. Међутим, немам ни снаге ни времена да Вам на њега одговорим путем проповеди. Наиме, иако ми је већ 86 година, ја живим оним истим ритмом каквим живи и Ваш супруг. Што се тиче секташа, немојте се заваравати. Све је тамо прекрасно, осим спасења душе. А да ли је заиста тако прекрасно?
За свештеника је све важно, а превасходно велика црквена породица, чији је он отац.
Несумњиво је, попадијо, да бити супруга свештеника представља велики подвиг. Наиме, попадија не треба да буде само жена и мајка своје породице, него и помоћница свештеника у душебрижним делима.
Познајем једну породицу, у којој попадија прима парохијане пре него што их прими свештеник. Често се догађа да посетиоци, након разговора с попадијом, одлазе задовољни. Несумњиво да је наступило тешко време, јер је сада главно дело свештеника – душебрижништво – померено у други план. Свештеник је постао градитељ, снабдевач и човек који зарађује новац.
Требало би да и Ви, након што са супругом поделите тешкоће брига о својој породици, помогнете у његовом раду у цркви.
А секташи, драга моја, сада живе од донација са Запада и не оскудевају као православни. То је једно од оних искушења, које неминовно преживљава сваки човек.
Прочитајте о искушавању Господа у пустињи: Све ово даћу Теби ако Паднеш и поклониш ми се (Мт. 4; 9).
Нама, православним хришћанима, предстоји да читавог живота носимо крст, да трпимо непријатељске нападе и своје слабости и несавршенства, како бисмо тражили и молили за помоћ од Господа.
Ми се, драга моја, не спасавамо својим врлинским подвизима, па чак ни доброчинствима, него подвигом нашег Спаситеља, Исуса Христа, Који нам је у наслеђе оставио Свој спасоносни крст. Наши мали крстови су подобије Његовог великог крста.
Било ми је тешко да читам Ваше писмо, јер се у њему испољава потпуно неразумевање хришћанског подвига и борбе с мрачним силама и својим слабостима.
С ким ће се пак борити секташи, ако их ђаво уопште не напада и не бори се са њима, сматрајући их својим наслеђем, тако да се само уљуљкују задовољством и привидним добром?

Један коментар

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *