НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
ВЕРА
 
Драги Д.!
Пред нама је рад који ће трајати читавог живота, све до саме смрти, а особито у часу самртних мука. Према томе, не очајавај, него се потруди. Твоја душевна болест је твоја пометња, као и код свих осталих, с тим што сваки има своју. Од непријатеља који те удара не би требало да бежиш, него да се, уз помоћ Божију, с њим бориш.
Ради тога треба тражити и тражити помоћ. Твој помоћник би могао да постане свети праведни Јован Кронштатски. Прочитај његова дела и прочитај нешто о њему а неизоставно његов „Необјављени дневник“, као и записе игуманије Таисије о њему. То је танка свешчица, али изузетно богата.
То, о чему ми пишеш јесте бол душе, и то је основна садашња болест неофита. Они одлазе у цркву али више умом. Вера је, међутим, нешто друго, у чему учествује васцели човек, а превасходно његово срце. Ја сам одрастао у другачијој средини, сви људи око мене живели су вером. Сада је теже, јер живу веру не можеш одмах да видиш ни код свештенослужитеља. Међутим, шта да се ради?
„Тражите и даће вам се.“ Ја ћу се, Д., молити за тебе. Будући да си свестан својих недостатака, то значи да ћеш стајати с испруженом руком, а само то и љуби Господ* – смирено стајање пред Њим и молбу за помоћ. Плаши се, не плаши се да се плашиш! Верујем Господе, помози моме неверју! Боље је немати вере него замишљати и уображавати да је имамо, јер је то безнадежна болест са рђавим последицама. Ти, Д, отвори пред својим очима живу књигу природе и задивићеш се. Следећа, њој паралелна страница је св. Еванђеље и твоја искрена жудња да те руководи истина.
Нека милост Божија почива на теби!
Осим тога, молим те да целиваш св. Теофана Затворника. Његови списи су управо оно из чега се жива вера у потоцима излива на оне који га љубе.
 
* * *
 
Драга у Господу В.!
Господ свима и свакоме куца у срце, призива га ка радости и светлости који се не окончавају овоземаљским животом. Његов призив је за свакога различит, јер Господ зна ко ће га најпре чути и одазвати се. Ево, Он је и код Вас закуцао, и заблагодарите Му на томе. Не журите да уништите свој живот – опрезно и обазриво ступајте у све што Бог даје – и у Цркву, и у Свето Писмо. Учите онако, као што сте својевремено учили у школи, у првом разреду. Наиме, ново је све то, што треба да примите у душу. Тек тада ће се без бола и губитка у Вама укоренити и Божији закон и хришћанско разумевање и осећање света.
 
Драги оче К.!
О нашој исправности пред Богом свагда сведочи спокојство духа, које Дух Свети рађа у праведној души.
Ви се руководите тренутним утисцима, не спуштајући се у дубину Божијих одлука, о којима сведоче Свето Писмо и васцела црквена историја. Ја нећу покушавати да Вас успокојим нити убећивањем, нити примерима нити сопственим опитом, јер у Вашој души нема главног извора спокојства – чврсте и несумњиве вере у промисао Божији, у то да је главни Кормилар Цркве Сам Христос. Код вас је пак све и у свему – сумња.
Да ли то значи да Господ греши или да уопште не управља светом? Да ли су истински посленици Цркве само они, које је у њу донео ветар „слободе“?
Одговоре на Ваша питања, које сте поставили у писму, мени свакодневно одговара читање из Апостола и Еванђеља. У мени се јавља питање, изазвано недоумицом: зар отац К. не чита Свето Писмо и зар све силе његове душе, ума и срца одлазе само на савремену периодику?
Оно што се догађа у свету није никакво откриће, и све то је требало да буде; и Други долазак се приближава, и људи ће се, према обећању, спасавати до последњег дана света. Једни ће се спасавати а други ће пропадати. Њихово најважније спасоносно дело је очување вере. Требало би да се и душом и срцем бринемо за своју и за веру оних који су нам поверени. У свим временима одјекују речи: Вера твоја спасла те је, иди с миром и По вери вашој нека вам буде.
Ако нема вере нема ни света.
Сваки се по својој вери спасава на свом попришту. Људске грешке – моје, Ваше или грешке Синода и свјатјејшег патријарха – стоје пред судом Божијим. Међутим, једно је суд Божији а друго суд човечији.
Како се често догађа да се оно, што узрујаном уму изгледа као грешка, Божијом заповешћу и временом покаже као свето делање, и да његов творац буде овенчан венцем!
Где су они, који су тешким оптужбама и потоцима прљавих клевета и интрига болом пробадали срце патријарха Тихона и прикивали га за крст?
Међутим, крст је дао Спаситељ, и Он је о страдалнику изрекао последњу реч: „Свети“!
Судите сад! У рукама сам држао страшне књиге у прекрасним корицама – било је то сведочанство о побуни против Цркве и о борби са њом.
Према Божијој заповести, са бојног поља одлазе и свети и грешни. И они који су градили и они који су рушили. Зар ћемо Ви или ја изговорити суд о томе како су они живели? Не и не!
За себе ћу, то поуздано знам, морати да одговарам. Главно је да ћу одговарати за то, да ли извршавам своје благословено дело, да ли се спасавам као верни слуга мога Господара и да ли се заједно са мном спасавају и они који су ми поверени.
Верујте ми, драги оче К, кад би сви „борци“ за истину и чистоту Православља као своје оружје узели молитву и живот по Богу, Православље би заблистало у Русији. Међутим, „бораца“ има много и свакога дана их је све више, док Истина око себе окупља своје мало стадо.
Црква је стуб и тврђава Истине. Ми смо и на то упозорени: Не бој се, мало стадо, јер би воља Оиа вашега да вам даде Царство (Лк. 12; 32).
Нека Бог и Вама и мени подари да, очувавши веру и живећи по њој, вером задобијемо спокојство духа и уђемо у „мало стадо“ оних који се спасавају у Господу.
 
* * *
 
Драги оче В.!
Нека Вас Господ умудри и укрепи. Хвала Богу, Ваша расуђивања, и о служењу и у односу на сина, савршено су реална. И како да двојако не боли очинска душа: и због свог крвног чеда и због својих духовних чеда?
Останите чврсто при своме, али молитвеним обраћањем Богу ублажите своју патњу и Од њега очекујте да помогне Вашем сину.
Ја се молим за Вас. Не заборављајте своју првобитну љубав према Богу и Његову милост према Вама* – призив да служите крај престола. Веру, потребно је да имате живу веру, то је једино истинско благо у животу. Син ће се променити кад га сустигну патње, а оне ће неминовно доћи.
 
* * *
 
Драга у Господу Л.!
Зашто бисте тражили оно што је Господ разбацао по свету, по животу?
Уместо да се бавите испразностима, почните да се живо и усрдно молите за оне који су отишли у други свет, чврсто се држећи за ризу Господњу. И они се тамо опомињу Вас, тако слабе, која није од њих наследила њихову целовитост и живу и делатну веру. Тако се и утврђује Ваша веза са рођацима у Богу.
Ако стриц не зна да ли је крштен или није, нека пожури да се крсти, уз формулу: „Крштава се слуга Божји А., ако није крштен. Вама пак не смета оно о чему пишете него одсуство живе вере.
Дошло је такво време да без Божије помоћи настаје пропаст.
 
* * *
 
Драги у Господу А.!
Господу ништа није немогуће. Он и губавог исцељује, и уводи у рај душегубног разбојника који се покајао и поверовао. И нас, губавце, призива на спасење и уводи нас у Цркву – свети спасоносни ковчег. Постоји само један услов – жива вера у живог и свемогућег Бога и реална свест о свом паду, из које се рађа покајање. То је све. Спасавајте се! Живите у закону Божијем и у законитом браку, из њега следи и рађање деце. Тиме се и спасавајте.
 
* * *
 
Драга у Господу Л.!
Био Вам је потребан читав живот да бисте свесно и с љубављу пришли Богу, иако се не може рећи да у Вас нису били положени темељи вере. Разумите свога сина, јер се непријатељ бори с њим све док се руководи својим страстима, а заробљеник није богомољац. Између њега и Вас се појављује зид неразумевања и неприхватања.
Потребно је да његову слабост покријете љубављу и да се молите за њега. Да се молите, али не и да покушавате да у њега усадите оно, што сад не може да прихвати. Сигурно је да ће њега, као и Вас, патња привести Богу. То, што патите, веома је добро јер је и то један вид молитве. Међутим, не допустите роптање (негодовање) и Господ ће Вашим материнским молитвама оживети његову душу.
 
* * *
 
Драга у Господу Л.!
Као што сте, уз Божију помоћ, до овог времена живели поред својих синова, тако се ни убудуће немојте збуњивати и живите живом вером и надом у Бога. То, драга моја, нису празне речи: Вера твоја спасла те је и По вери вашој нека вам буде. Пометња и разочарење потичу од непријатеља и они руше веру. Наиме, вера се не пројављује само у томе што ћете стајати на молитви и одлазити у цркву. Истинска вера потврђује се у доброј нади у Бога и у прихватању од Њега свега онога, што Он благоволи да нам пошаље на нашем животном путу. Наши критеријуми добра и среће не подударају се с оним што Бог жели за нас. Због тога се молите и благодарите Богу за све, идући по животу у Обећану земљу. Господ нека је са Вама. Молићу се за Вас, као што сте то од мене тражили.
 
* * *
 
Драга у Господу Н.!
Живот је сада тежак, и налет застрашујућих информација поткопава и без тога крхку равнотежу. Да на те буре, које подиже непријатељ, не бисмо реаговали тако плашљиво, потребно је да чврсто верујемо да светом управља само Бог и да се трудимо да, колико год можемо, живимо према заповестима Божијим.
Требало би да се миропомажете и причестите. Често се причешћујте, најбоље сваке 2 седмице. Након миропомазања, неопходно је да се обратите лекарима и они ће, уз Божију помоћ, учинити да Вам буде боље. Питање о томе где ћете живети морате решити саветујући се с породицом, тако да то буде корисно за читаву породицу. Нека Вас Бог умудри, а моје је само да се помолим за Вас.
Верујте Богу и нашем Спаситељу и ничега се не плашите, јер само непријатељ може да нас престраши. Он је снажан, али није свемоћан као Бог.
Нека Вас Бог благослови.
 
* * *
 
Драги о. В.!
Благодарим Вам на сећању и на књигама.
Мера Ваших тешкоћа је неисцрпна и веома се јасно може окарактерисати помоћу пар речи: борба за преживљавање.
Мислим да је код Вас и споља – притисак, и изнутра – тескоба. Кад не би било милости Божије, узалудни би били сви Ваши напори.
Сад је такво време да особито бива очигледна сила Божија, која дејствује у нашим слабостима. То се види у свим крајевима наше земље, и у животу сваког човека. Речи свештеномученика Венијамина звуче као завештање, у којем се крије реална сила за садашњи живот:
„Требало би да више, више вере имамо ми, пастири. Да заборавимо своје самопоуздање, ум и ученост и да уступимо место благодати Божијој.“
Господе! Умножи веру у нама!
Молимо се да свима нама буде дарована Божија благодат. Вама – због стваралачког рада, нама – ради ношења својих и туђих слабости.
Молите се за моју убогост.
 
* * *
 
Драга И.!
Много сам се обрадовао твом писму. Очигледно је да су се твоје патње умањиле, тачније да су се, уз помоћ Божију, олакшале због твоје живе вере. Тако и живи, чедо моје, предавши и себе и своју децу Богу а Он ће већ знати како ће нас и чиме довести до осећања Истине.
Моли се и за С. Нека и њега Господ управи ка спасењу. Молим се за тебе и твоје ближње. Преживело се много и, хвала Богу, с коришћу за душу. Твоја лаћица се одржала на води. Не тугуј.
 
* * *
 
Драги у Господу К.!
Добио сам твоје писмо. Знаш ли одакле потиче такав несклад привидног и стварног? Отуда што нема живог односа према Богу, нема живе вере* – то је с једне стране, а са друге: Царство небеско с напором се осваја к подвижници Га задобијају (Мт. 11; 12).
Међутим, када дође до нужности да се потрудимо, нама опет постаје досадно и незанимљиво.
Да, служење Богу у чину је својеврсно мучеништво. Треба љубити Бога и љубити творевину Божију – људе. Ти испробаваш на себи резултате подвижничког живота Светих Отаца, губећи из вида то, одакле су они израсли. Од тебе се сада захтева само кап љубави, која ће се пројавити у жељи да учиш. Када се тако неспретно ради, какви су ту резултати? Загледај се у себе и буди озбиљан према себи, јер ћеш жалити за временом које ћеш узалудно провести. Деца, младенци, осећају душу онога, који их држи на рукама.
Нека те Господ умудри!
 
* * *
 
Драги Владико!
У потпуности могу да замислим како Ваше унутрашње, тако и спољашње стање, јер сам својевремено прошао тим истим, ако не и тежим путем. Међутим, за разлику од Вас, мени су биле свезане и руке и ноге, и непријатељи Цркве су сваку моју реч одмеравали неправедним мерилима.
Међутим, сила Божија се у слабости савршава. То реално сагледавам читавог живота, и ми смо снажни само силом Божијом. Као што је на прагу смрти говорио епископ Венијамин Петроградски, требало би напустити ученост и ум и наоружати се вером. Веру треба имати, веру, и Бог ће тада бити за нас и за нама. Ја бих још додао и пожелео Вам да се молите и да просите за дар љубави, како би љубав била онај компас који ће у свакој ситуацији показати тачан правац и сваког човека претворити у пријатеља.
То сам такође искусио, чак и у изгнанству. Хвала Богу, много је жетве, а Ви сте послати да будете посленик. Потрудите се. Сада је потребно да се мање пажње обраћа на самога себе. Понекад се догађа да деца Божија, која су често и неразумна, плачу и пружају руке према Вама. Зар ћемо тада мислити на себе? Нека Вас Господ укрепи и умудри. Благодарим Вам за писмо. Веома сам задовољан што сада имам стварну представу о Вашим делима. Непрестано се молим за Вас и тражим Ваше молитве за своју убогост и слабост. Седим поред Вас и једногласно с Вама ћу запојати да правило не испуњавам како бих желео и да ми околности не дозвољавају да се бавим богомислијем. Међутим, сви уздаси се разбијају о непокретни камен вере да „тако треба“ и да је Бог тако благоволео. Немој живети онако као што хоћеш него, онако као што Бог заповеда. На тај начин ћеш у свему томе видети своју слабост. Одатле ће лако понићи самопрекоревање а за њим убрзо следи и смирење. Преостаје једино нада у милост Божију, а то је управо оно што је потребно.
Молим за Ваш свети благослов и за Ваше молитве. Ја сам већ стар и радосно ћу се предати у руке Божије, што и свима желим, јер у животу не знам за нешто боље од тога.
 
Р. S. Хвала Вам и за књижицу. Правовремено се појавила као практично руковођење. Само би, уколико је будете поново издавали, требало дати и податке о мудром свештенику.

Један коментар

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *