ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
СВЕТА ТАЈНА ИСПОВЕСТИ
 
Слуго Божији И.!
Добио сам твоје писмо. Нико не може на тај начин да ти да благослов за учење у духовној школи.
Човек обично иде у неку цркву и исповеда се код једног свештеника. Та исповест и одлучује, може ли тај човек да учи у духовној школи.
Нека те Господ умудри!
 
* * *
 
Слушкињо Божија Л.!
Господ је свуда и на сваком месту, и нигде не треба да идете са сином. Нека се цела породица исповеди и миропомаже. Старајте се, да се причешћују једном месечно, а најбоље би било кад би се причешћивали на сваке две седмице. Молите се с надом и својом материнском молитвом за болесног сина. Његову болест може да излечи само Господ, лекари ту не могу да помогну. За њега су се побринуле мрачне силе. Зашто? То је ствар дубоке исповести. Претрпите с молитвом, и Господ ће Вам у своје време помоћи.
 
* * *
 
Драги у Господу И.!
Благодарим Вам за све што сте ми послали. Међутим, молитва коју сте објавили у Вашем часопису, бр. 12 за 19.. годину, не може се препоручити женама које су свесно погубиле своју децу.
Шаљем вам изворни облик те молитве, коју је неко изопачио. У новом, савременом тумачењу, та молитва даје простор за јерес, али је у својој првобитној варијанти била намењена оним младенцима који нису били крштени, тј. који су умрли приликом рођења или због неких неочекиваних околности. Намењена је, дакле, онима који су умрли по вољи промисла Божијег а не по вољи мајке – преступнице.
Ако се дете није рођено због зле мајчине воље, онда се не треба молити за ту изгубљену децу која још нису добили човечији лик (она нису ни дошли на свет). Напротив, требало би се молити за мајку-убицу, која је своју душу и срце обојила крвљу.
Било би добро да објавите исправку онога, што има нетачан смисао. Тумачење, које је дато изопаченој молитви, многе доводи у заблуду и директно противуречи учењу св. Цркве и крштењу.
Многи ми пишу да постоје користољубиви проповедници, који једноставно живе од заблуда тих несрећних мајки. Они нерођенима дају и имена, и крштавају их, и шта још не чине! Међутим, све је то богохуљење које само продубљује паклену јаму и за проповедника и, што је најважније, за мајку.
Мајци би требало дати епитимију да 40 дана чита покајни канон, а да се након читања миропомаже и исповеди. Међутим, опроштај може да добије само у случају да после покајања, за читав свој преостали живот, никада више не постане учесница у том страшном убиству – чедоморству.
У Петрограду постоји и нека “списатељица” Ана Иљинскаја, која је објавила потпуно јеретичка расуђивања о том питању. Рђаво је што не постоји цензура и што све може да се објави, не узимајући у обзир одговорност коју би требало прихватити. Ето, и Ви сте се показали као саучесник у туђем греху, и кроз Вашу непажњу многи су се саблазнили. Ја сам одмах на то помислио, али се нисам одважио да Вам пишем. Међутим, сад, кад сте ми сами поставили то питање, осетио сам велико олакшање на срцу. Нека Вас Бог умудри.
 
* * *
 
Драга у Господу А.!
Милост Божија и Његово снисхођење према људским слабостима толико су велики, да за сваки грех, ма како чудовишан био, постоји покајање. Требало би да стално благодаримо на томе.
Били смо мртви, а сада смо живи. Грех који је једном исповеђен и опроштен на Св. Тајни Исповести више не треба исповедати, како тиме не бисмо исказивали своје неповерење према извршеној Св. Тајни.
Требало би да се миропомажемо сваке године, јер нам се у тој Св. Тајни опраштају и они грехови, којих нисмо свесни као грехова, али који у очима Божијим јесу грех.
Молите се за сина. Према Вашем мишљењу, са њим је све добро. Међутим, да ли је тако и по Божијем? Душа не може да буде празна: у њој или уз помоћ Божију дозревају светли плодови или њоме господари непријатељ (ђаво); шта онда ту може да буде добро?
 
* * *
 
М. и Г.!
У животу се не сме прихватати оно дело, које човек не зна и не разуме. Као и нерођени, и они мртви који су убијени у мајчиној утроби не могу се помињати, а утолико пре се не могу крстити.
Вама, који сте починили тако незаконито дело, предстоји да, свако за себе, 40 дана читате покајни канон. Након читања треба да се исповедите, миропомажете и причестите. Убудуће не прихватајте на себе оно, што вам од Бога није дато!
Покајте се и донесите плодове покајања, а епитимија од Бога ће вам доћи у виду патњи и болести. Немојте тада негодовати него трпељиво подносите, и у томе ће бити ваше спасење.
 
* * *
 
Н., Н.!
Шта си то учинила? Од слушкиње Божије постала си слушкиња демонска!
На речима тражиш помоћ од Бога, а делима Га се одричеш предајеш се непријатељу (ђаволу) због жеље да се загледаш у будућност!
Непријатељ, међутим, не зна за истину: он је увек лажа и отац лажи. Ако не будеш успела или ако не будеш знала да се покајеш, припремаш себи вечну таму. Не могу да ти опростим твоје безумље! На покајање би требало да идеш у цркву.
Колико је ђавоиманих дошло код мене, који су претходно били исто тако радознали као и ти! Пожури да се покајеш. Неизоставно се миропомажи И све испричај свештенику, код којег се будеш исповедала.
Знај да моје молитве за тебе и твог сина Господ сада неће примити, јер си одласком код гатара починила тежак грех.
 
* * *
 
Слушкињо Божија Л.!
Благодарите Господу што је Вашу душу истргао из сатанске власти. Ако је то учинио за једног човека, зар Господ није имао власт да то учини и за другог? Не прихватајте на себе кривицу за “све и всја”, него се покајте за своје грехове и читавог живота чувајте у срцу сећање на љубав Божију према палом човеку.
Психичка болест ослобађа човека одговорности за сопствене поступке. Сасвим су друга прича они, због чије је кривице он оболео. Међутим, и то је дело Божије, а не моје и Ваше.
Нека Вас Господ умудри!
 
* * *
 
Слушкињо Божија В.!
Све док је човек жив, његово покајање посредује за њега пред Богом. За покајање нам није потребно много времена, него дубина искреног уздаха због оног, што смо учинили. Не очајавајте, него идите у цркву! Ко у животу није погрешио! Сетите се примера покајања из Светог Писма – у рај је први ушао благоразумни разбојник, разбојник – убица!
Испросите милосрђе Божије за себе, трудите се и молите. Нека Вас Господ укрепи у томе!
 
* * *
 
Драга у Господу Т.!
Добио сам Ваше писмо и испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вас. Нека вам Бог подари трпљење у ношењу тешког животног крста. Ја, међутим, нисам у стању да Вам кажем због чега би још требало да се покајете. Нас, монахујуће, величина Божија погружава у покајање свакога минута а не свакога дана.
Можда Ви у својим молитвама не тражите од Бога оно, што би Вам било од користи за спасење. Немојте тражити да будете ослобођени Вашег спасоносног крста, него тражите од Бога помоћ и силу да га носите на спасење.
Нека Вас Бог умудри!
 
* * *
 
Н.!
Чим се пробудите, заблагодарите Богу што је ушао у Ваш живот, не опомињући се Ваших страшних падова и издаје Истине.
У свом срцу сачувајте сећање на оно безгранично Божије милосрђе. Нека то буде залог и почетак новог схватања живота. Требало би да принесете покајање за читав свој живот, а посебно за обраћање мрачним силама.
Када сами у свој живот уведемо непријатеља људског рода, онда је изузетно тешко да га се ослободимо.
Након исповести, миропомажите се и причестите, и то на сваке две седмице. После миропомазања и четрдесетодневног читања покајног канона, пођите опет код лекара и учините све што Вам он буде препоручио. Болест тела је последица болести душе. Душу лечимо Светим Тајнама, а тело, према одлуци Божијој, треба да препустимо лекарима.
Нека Вас Бог умудри и укрепи да станете на пут покајања.
 
* * *
 
Драга у Господу В.!
Суров је пут покајања, јер је то, што Ви сада преживљавате, покајање на самом делу. За оне, од којих Господ није одступио и који су испод себе осетили паклени бездан ископан сопственим делима, не постоји други пут.
Може се читати мноштво молитава и акатиста, али се не може добити толико жељени опроштај од Бога. Тај опроштај ће доћи онда, кад се оконча рок од Бога дате епитимије. За сада постоји плач, уздаси и јецаји. И поред свега, треба смирено приклонити главу, с мишљу да достојно примамо по својим делима.
Наставите да се молите али не са напрезањем, него у потпуности предавши и себе и сина вољи Божијој. Код Бога нема неправде, и Његова је милост безгранична.
Требало би Вас спасавати, и требало би да се спасавате. Како? То зна само Господ. Тражите од Бога смирење и трпљење у ношењу Ваше епитимије. Остало ће Вам Господ и Сам дати.
Нека Вас Господ умудри и укрепи на путу покајања.

One Comment

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.