НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
МОЛИТВА ЗА УМРЛЕ БЕЗ ПОКАЈАЊА
 
ПИСМО:
 
Оче Јоване!
Пишем Вам као једна од верујућих. Обраћам Вам се с питањем које сам постављала двојици свештеника и у оба случаја добила противуречне одговоре.
Једном сам слушала проповед, у којој је свештеник рекао да треба да се молимо само за верна чеда Цркве. Људи, међутим, траже да се у црквама моле и за упокојење душа оних, који нису одлазили у цркву, нити су се причешћивали Светим Тајнама. После проповеди сам Га упитала: „Да ли то значи да не могу да тражим да се на Литургији помиње мој покојни отац и да се за њега одслужи парастос? Он није ишао у цркву и не знам да ли је веровао у Бога или не, али се такође не сећам да је хулио. И он је крштен у православној вери. Он је крштен! Знам да је грех тражити да се помињу некрштени људи, али мој отац је био крштен. “ Свештеник ми је одговорио следеће: „Не може. Њему за живота Христос није био потребан, а ти би желела да се после његове смрти молиш… “ Нашла сам се у недоумици, и одлучила да се са истим питањем обратим свештенику из другог храма. Он ми је одговорио да није сагласан с таквом тврдњом и додао: „Ко ће се у том случају молити за њега? „
Овај одговор је био ближи мом срцу. Наставила сам да дајем да га помињу на Литургији и да му служе парастосе. Мој отац није умро без покајања и без причешћа због тога што то није желео, него због тога што у то време, пре готово пет година, наша породица није имала никакву представу о духовном животу и о животу Цркве. И ја сама сам почела да одлазим у храм на богослужења пре само две године. Не правдам се, него покушавам да објасним како се све догодило. Добро је што су оцу одслужили опело, и то благодарећи иницијативи његове рођене сестре. Ја нисам чак ни размишљала о томе (опело је одслужено код куће, позвали су свештеника).
Оче Јоване! Одговорите ми, молим Вас, да ли да дајем да мог оца, који није био верни члан Цркве али је био крштен, помињу на Литургији? То питање постављам и у вези с неким мојим усопшим рођацима, који су такође били крштени али неоцрквењени.
Како да поступим у случају кад желим да неке од мојих рођака и познаника помињу на Литургији и да одслуже молебане за њихово здравље? Они су крштени у цркви али су неоцрквењени, а неки од њих чак и не верују у Бога. Можда ће, благодарећи црквеним молитвама, они отворити своја срца за Христа?
Молим Вас, оче Јоване, да ме не оставите без одговора!
Унапред Вам благодарим.
 
ОДГОВОР:
Слушкињо Божија Е.!
Све док сте живи, непрестано се молите за своје рођаке који су крштени. Ми нећемо предупређивати суд Божији. Једино Господ познаје све околности нечијег живота и, што је најважније, гледа на срце сваког човека. Он ће у своје време изрећи суд.
На Вама је да, као кћер, вратите свој дуг родитељима, као и дуг своје љубави према ближњима и молитвеног сећања на њих. Ваша молитва неће остати без одговора.
Током Литургије се не могу помињати само секташи, јеретици и свесни богохулници, који су отворено посведочили своје непријатељство према Богу.
 
* * *
 
Драга М.!
За свог супруга молите се посебно преподобном Пајсију Великом, чији се помен слави 2. јула по новом календару.
Тај светитељ има власт да се моли за ослобађање од вечних мука оних, који су умрли без покајања. Ваш муж је у свему био добар. Међутим, то што се за 71. годину у његовој души није појавила потреба да се обрати Богу, веома је жалосно. Сад се молите за њега, препуштајући драгог човека вољи Божијој. Наиме, ни Ви нисте без кривице у томе, што Ваш муж није пронашао пут ка Богу.
Нека Вас Бог благослови.
 
* * *
 
Драги оче В.!
Ми смо дужни да помињемо крштене људе, јер су они у крштењу примили печат дара Духа Светога. О таквим људима не можемо да доносимо суд пре суда Божијег, јер оно што је унутра види једино Господ.* – Како су живели, чиме су живели, чије су их молитве држале у овом свету? Црква се моли за све, и ако након гроба нема покајања, онда до страшног Другог доласка Господњег за такве постоји помоћ и молитве Цркве а на посредовање њихових ближњих. Зар Ви и ја можемо да одбијемо помоћ страдалницима?!
У својим светим молитвама опомените се и мене, слабог.
 
* * *
 
Драги у Господу Н. и Е.!
Огромна је ваша жалост, а постоји и део ваше, родитељске кривице, за оно што се догодило.
Мислим да нећу погрешити ако кажем да сте сви ви крштени, али да нисте живели животом по вери и да нисте знали за Цркву. Хвала Богу, сада вам је велика утеха што је ваш син био крштен и што постоји медицински извештај о његовој болести, тако да сад можете да се молите и да дајете да се помиње у цркви. Потребно је да се сада, током прве године, чешће помиње у цркви и да му се служе парастоси. Исто тако, давањем милостиње убогима олакшајте и своју жалост и загробну судбину свога сина. Не јадикујте преко мере, него настојте да обраћањем Богу у молитви покајања и својим животом у цркви задобијете спокојство својих душа. Нека Вас Бог умудри!

Један коментар

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *