ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
БЕСЕДА НА ДАН ПРАЗНИКА САБОРА АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА И ОСТАЛИХ БЕСПЛОТНИХ НЕБЕСКИХ СИЛА
 
Свети Архангеле Божији Михаило, муњоликим мачем својим одагнај од нас духа лукавога, који нас искушава. О, велики архистратиже Божији Михаило, победниче демона! Победи и сруши све наше непријатеље, видљиве и невидљиве, и умоли Господа Сведржитеља да нас Господ спасе и сачува од свих недаћа и свих болести, од смртоносне ране и од изненадне смрти, сада и увек и у векове векова Амин.
 
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Данас је, љубљени моји пријатељи, празник и прослављање архистратига (војсковође) Божијег Михаила и небројеног мноштва ангела То је велики празник за васцелу Православну Цркву, док је за нас то двоструки празник: храм, у којем се сада налазимо, освештан је у част архистратига Михаила, вође и предводника васцеле небеске ангелске војске, верних и ревносних служитеља Бога Творца и Сведржитеља.
Овај дан (8. новембар по црквеном календару) најважнији је међу свим празницима, посвећеним ангелима.
У народном говору, он се назива Аранђеловданом и верујући га веома поштују. Црква га назива Сабором архистратига Михаила и осталих бесплотних (бестелесних) небеских сила
Сабор, тј. сједињење, свеукупност свих светих ангела на челу са архистратигом Михаилом – јер они сви заједно и једногласно славе Свету Тројицу и једнодушно служе Богу.
Овај дан је, драги моји, Црква посветила архистратигу Михаилу, вођи небеских сила, који се на иконама изображава у строгом, војничком виду. На његовој глави је шлем а у руци мач или копље. Под његовим ногама је змај, којег је поразио.
И ви и ја, драги моји, знамо да је сав ангелски свет, који је створен пре стварања човека и целог видљивог света, приликом стварања био обдарен савршенствима и благодатним даровима. Његово назначење било је велико и славно. У том ангелском свету, један од врховних ангела, Денница, открио је у самоме себи извор зла и гордости и побунио се против свог Творца. Ангели су, слично људима, створени са слободном вољом. У почетку, они су могли да злоупотребе ту слободу и власт за грех. Денници се то и догодило. Пожелео је да буде самосталан и независан од Бога. Духовни свет се поколебао, и један део ангела пошао је за њим.
У том тренутку, из те исте ангелске средине иступа поборник славе Божије и бранилац части ангелско света – архистратиг Михаило. Он заповеднички оглашава: “Нико није као Бог”, обраћајући се тим призивом свим ангелима. Тим одважним речима он је показао да зна Бога и да признаје Њега једног, јединог Бога, Творца и Господара читаве васељене.
“Нико није као Бог”, одважно изговара он, сведочећи о величини Божијој.
У том његовом поступку пројавиле су се његове личне особине: чврста вера, смелост и одлучност у поступцима, способност не само да верује него и да сведочи о Богу, да зрачи од Бога примљеном божанственом светлошћу, распростирући је на цео свет.
Борба је била тешка, јер је Денница био обдарен великим савршенствима.
Међутим, силе добра надвладале су силе зла. Денница је збачен са неба заједно са свим својим следбеницима, док се архангео Михаило утврдио као вођа васцелог ангелског света верног Богу.
Од тог доба, у рукама архистратига Михаила налази се мач јер сатана, који је збачен са неба, не престаје да војује против небожитеља. Палим ангелима је пресечена могућност да проникну у више области створеног света. Због тога су они сву своју злобу управили на људе, а превасходно на све, који верују у Бога.
Да ли у таквим околностима мач архангела Михаила може да мирује? Наравно да не може! Архистратиг не престаје да војује с ангелима зла и таме, ограђујући верна чеда Божија од њихових лукавих сплетки.
Та борба ће посебно постати сурова пред крај света.
Сада би сви ми требало да разумемо зашто се архистратиг Михаило изображава у том ратничком лику. Он је заштитник Цркве Божије, и требало би да његов лик изазива страх у непријатељима Божијим. Ми би, пак, требало да се радујемо што имамо тако одважног заштитника – победоносног вођу небеских сила. Поред тога, требало би да имамо на уму да ће његов заштитнички мач свагда бити уз нас, уколико не ступимо у савез с оним истим непријатељем, против којег се бори архистратиг Михаило.
Ангели, који су остали верни Творцу и који чине војску архистратига Михаила, током времена су се толико утврдили у добру да је грех за њих постао немогућ. Не због тога што они, имајући слободну вољу, не могу да преступе вољу Божију, него једноставно због тога што они не желе то да учине, не желе да сагреше.
Обратите пажњу, пријатељи моји, на ове речи. Не желе да сагреше! Колико је то поучно за нас!
Не желети да сагрешиш – то значи имати могућност да се приближиш Богу и да га видиш као што Га виде ангели. Да служиш Њему и само Њему, испуњавајући Његове заповести.
Реч “ангео” значи гласник (весник). Бесплотни (бестелесни) духови се називају тако због тога, што они људима обзнањују (оглашавају) вољу Божију. Ангео је онај, којега Господ може да пошаље с поруком и који ће тачно испунити тај задатак.
Антели обитавају на свим местима. Они, међутим, превасходно обитавају на небу, око престола Божијег. Тамо, где им Бог највише открива Своју славу, а кроз њих и Своју вољу у односу на људе. Свети Оци Цркве називају их другим светлостима, неком врстом одраза (одблеска) божанствене светлости.
Они су – друге светлости! Како да то схватимо? С чим то да упоредимо, па да буде разумљиво за наш ум?
Налазећи се у непосредној близини Божијој, ангели се испуњавају усхићењем, величином Божијом, Његовом светошћу, мудрошћу и највећом љубављу Творца васељене према Његовој творевини.
Нека божанствена светлост се у широком млазу слободно излива кроз њих. Она, међутим, не само да једноставно протиче кроз њих као по слободном кориту, не задржавајући се, изливајући се и пропадајући. Напротив, она се излива тако, као што се излива, искри и блиста светлост, када падне на драго камење. Светлост долази до његове средине, одакле се као одговор појављује одраз, распростире се, умножава и расипа на све стране, преламајући се на ивицама, добијајући задивљујуће боје, озарујући а повремено и заслепљујући својом лепотом.
У томе је обличје истинске светости. Небеске силе су у себе примиле светлост Божију, преломиле су је у себи и, одразивши је и поделивши на мноштво прекрасних луча, распростиру је око себе и дају и оним људима, који су способни да је прихвате. У том одраженом, неумањеном и незатамњеном блистању божанствене светлости, у блистању које је умножено, ствара радост и доноси живот, ми познајемо Бога.
Кад не би постојали ангели, никада не бисмо могли да, макар и у малом и човеку доступном степену, осетимо и примимо божанствену светлост.
Ми сами нисмо способни да видимо и осетимо славу Божију. Нама су потребни посредници, који ју тако преображавају, да она постаје доступна и за нас.
Ангели су управо такви посредници.
Пријатељи моји, да ли људи одражавају божанствену светлост коју су примили? Да ли су људи за то способни?
Да! Људи беспрекорног живота и пламене љубави према Богу, у одређеним тренуцима свог живота и за оне који их окружују блистају видљиво том божанственом светлошћу. Читајући житија светих, пронаћи ћемо мноштво примера за то. О таквим људима, богослужбени текстови кажу: “Ангелски си живео на земљи” или “твој живот је био равноангелни”.
Навешћу вам као пример два имена наших сународника, који су живели у нама блиским временима. То су свима нама добро познати преподобни Серафим Саровски и мање познати харковски светитељ Мелетије. Обојица су у својим срцима носили снажан пламен љубави према Богу.
Сетите се и казивања из Дела апостолских. Кад су осудили првомученика, архиђакона Стефана, он је рекао да види отворена небеса и славу Божију. Сви који су седели у синедриону, видели су његово лице “као лице ангела”.
То значи да је за нас могуће и доступно да се још у овом животу уподобимо ангелима. С наше стране је потребно само да тежимо ка томе.
Свети ангели не служе Бога само похвалом, они настоје да Га подражавају и у својим дејствима. Ангелском духу је својствен и истински дух разума, делатно учешће у људској историји.
Као што је речено у светом Еванђељу, Син Божији је на земљу дошао да служи људима и да их спасе. Ангели бивају послати на земљу са истим циљем – служења људима. Први хришћани су, на основу откровења и опита, поуздано знали да за њих посредују бесплотне силе.
Да бисмо и ми реално осетили постојање ангела и њихово непрестано присуство, очистимо своје срце и душу од грешних помисли и жеља, а утолико пре од таквих дела. Непрестано буди на стражи своје душе и старај се о њеној чистоти, И видећеш ангеле. Уз њихову помоћ, приближићеш се Богу и видећеш Га, јер је речено: Чисти срцем ће Бога видети (в. Мт. 5; 8).
Очисти своје срце, и бићеш удостојен узвишене радости, као некада праотац Авраам, који је под своју сеницу примио ангеле.
Труди се да избегаваш општење с грешницима, а сам не твори грешна дела и тада ће те, као некада Лота, твој ангео узети за руку и извешће те из погибељног окружења световне испразности.
Буди кротак и смирен и побеђуј зло добрим. Тада ће те, као некада Јакова, на твом путу ка Богу сусрести мноштво ангела (в. 1. Мојс. 32; 1).
Објасните самима себи, пријатељи моји, колико је неопходно да будно мотрите на своје понашање, да се наши верни помоћници ангели – не би удаљили од нас!
Према мишљењу учитеља Цркве, човек је створен због тога да би допунио број ангела, одакле су неки (ангели) отпали. Према томе, требало би да и ми уђемо у сабор ангела. Помислите онда, драги моји, колико мора да буде чист и свет наш живот! Ми смо дужни да се још овде, на земљи, благовремено припремимо за саживот са ангелима, за усхођење у њихов светли и свети сабор. У онај сабор, који ви и ја данас свечано празнујемо!
Због тога, међутим, ми морамо да задобијемо ангелске мисли и осећања. Од нас се захтева да очистимо место за љубав, да своја срца припремимо за то да у себе примимо натприродну љубав, ону љубав коју Бог од нас очекује.
То је сасвим једноставно! Живи према еванђелским заповестима, и достићи ћеш све, што је неопходно. Еванђелске заповести пак нису неиспуњиве. У том делу нам опет помажу ангели, просветљујући наш ум познањем светог Еванђеља. Будући свесни важности наше тесне повезаности с ангелима, поставимо себи, пријатељи моји, циљ да нас сваки проживљени дан не одваја од ангела него да нас, напротив, зближава са њима, а посебно са нашим ангелом – чуваром.
У том циљу, није довољно да свакодневно само прочитамо молитве ангелу – чувару, које улазе у састав наших јутарњих и вечерњих молитава, него и једно посебно дело, намењено да нам помогне, “Размишљања о ангелима за сваки дан у месецу.” Има их укупно тридесет једно, према сваком дану у месецу. Та Размишљања су кратка по свом садржају. Она ће нам помоћи да љубимо Бога онако, као што су дужна да Га љубе верна чеда Божија, посебно уколико будемо чешће изговарали речи из Размишљања за 19. дан:
“Ангеле мој, удахни у моје срце макар неколико искри оне љубави каквом ти пламтиш!”
Као закључак нашег кратког објашњења значаја данашњег празника у част архистратига Михаила и васцелог сабора ангела Божијих, додајмо и следеће.
Из Светог Писма знамо да ће на дан Страшног суда Господњег, на Осми дан, када Син Човечији дође у Својој слави и с Њим сви свети ангели, Господ послати ангеле да по читавом свету сакупе и спале коров, а да пшеницу, тј. Његова изабрана верна чеда, саберу у Његову житницу.
О, кад би они у тај број изабраних узели и нас, који сада с почастима празнујемо њихов Сабор! Амин.

One Comment

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.