NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
61. Lutanje sluga i pogleda. Kako eliminisati loše utiske od onoga što vidimo i čujemo.
 
Prošli put sam Vam pomenuo da ne treba svaljivati krivicu na povode koji podstiču strasne pomisli, osećanja i želje. Sada ću Vam reći nekoliko reči o njima.
Strasne pomisli, a za njima takva osećanja i želje, ponekad se pojavljuju u duši same od sebe, ne znano kako. Ali uglavnom se pojavljuju pod uticajem spoljašnjih utisaka. Stvari na koje nailazimo, lica i događaji svake vrste podstiču u nama neke misli. Od dobrih utisaka rađaju se dobre misli, a od loših loše. Ali može da se dogodi i obrnuto: da dobri utisci izazivaju loše misli, a loši utisci – dobre. Sve zavisi od stalnog i slučajnog raspoloženja onoga ko ih dočekuje. Shodno tome i sva odgovornost leži na njemu. Kako onda čovek da se drži?
Prvo: svojim čulima, naročito očima i ušima, ne treba puštati na volju. Ne dopustite sebi tu nepromišljenost, da sve morate da vidite, čujete i dotaknete. Naša čula su nalik na prozore ili vrata, a najviše na kutlaču. Loše čini onaj ko otvara prozore i pušta prljav vazduh. Ne može izbeći prekor ni onaj ko ostavi otvorena vrata i dopusti da mu stoka uđe u kuću. Ali šta biste rekli za onoga ko uzme kutlaču pa pođe po blatnjavim i nečistim barama da odatle zahvata i posipa po sebi? Može li se zamisliti nešto tako besmisleno? No ne čini li upravo to onaj ko se sa radoznalošću zaustavlja pred lošim čovekom da bi slušao zle reči?! Kroz to se dođe do zlih pomisli, sa njih se prelazi na osećanja i želje, i takav čovek luta sav ostrašćen kao po magli. Dakle, blagorazumnost i dužnost samoočuvanja unutrašnjeg mira nalažu nam da ne gledamo, ne slušamo i ne dotičemo sve na šta naiđemo. Malo-pomalo pokazaće se da nešto može da probudi strasti, zato pred tim treba okretati oči, zatvarati uši ili gledajući ne gledati i slušajući ne slušati.
Drugo: dogodilo se da nešto izazove loš utisak i porodi loše misli. Odmah treba požuriti da se utisak izgladi i da se misao preseče na način koji je već pokazan, svakako uz prekid budućeg dotoka utisaka. Ostajati pod lošim utiskom ili ostavljati njegovo izglađivanje i ponovno uspostavljanje duševnog mira za neko drugo vreme, bilo bi nerazumno. Ostajanjem pod utiskom i sami ćemo doprinositi umnožavanju loših pomisli i osećanja, a ostavljajući loše duže vreme u sebi, daćemo mu mogućnost da se dublje ukoreni i da se duže suprotstavlja izbacivanju i očišćenju, ako ne i da sasvim ovlada dušom.
Treće: kada smo jednom već doživeli loš utisak od nečega, ne treba svesno sebi da dopuštamo da se ponovo srećemo sa predmetima koji su ga proizveli. Ovo bi značilo da onaj ko tako postupa voli da se naslađuje lošim i, shodno tome, nečist je do dubine srca. Ako ga pak neka nužda natera da se ponovo susretne sa takvim predmetom, treba unapred da se naoruža, da pripremi svoje srce za odupiranje lošem utisku i ne dopusti mu da se približi. To će biti moguće uz pažnju, uporno suprotstavljanje i molitvu.
Četvrto: već sam Vam pisao o tome, da sve na šta nailazite i što Vam se događa treba da protumačite u duhovnom smislu. To treba da učinite i sa predmetima koji su loši. Kada nakon toga na njih budete nailazili, dobijaćete ne loše, nego dobre misli, kao što je sveti Jefrem Sirijski kada je sreo bestidnu lepoticu rekao učenicima: „Vidite li kako se ona trudi da bi ukrasila svoje telo koje će uskoro biti prah – kako mi onda da se ne trudimo oko ukrašavanja besmrtne duše?“
Ovo je dovoljno što se pravila tiče. Trebalo bi sada da ukažemo na primere iz vaše svakodnevice koji Vam donose duhovnu štetu. Ali ja mislim da toga nema ni u Vašoj porodici ni među Vašim srodnicima. Na njih ne možete naići nigde drugde osim izvan kuće, na primer u društvu u kome Vam se nedavno pružila prilika da budete, kao što ste pisali. Kod takvih slučajeva izvolite držite se onoga što je rečeno u trećoj tački. Pod tu tačku posle podvodite i sve slične, na koje naiđete. I uopšte, postavite sebi kao zakon da merite šta je dozvoljeno onim uticajem koje ono proizvodi u duhovnom životu. Ono što je od duhovne koristi, to sebi dozvoljavajte; a ono što deluje štetno, to ne dozvoljavajte ni pod kakvim izgovorom. Ko će u umu svome pružiti ruku ka čaši sa pićem za koju mu je poznato da je u nju stavljen otrov?!
Ja ne mislim da Vi sebe treba tako da pritisnete, da ličite na zatvornicu. Ali hoću samo da Vas navedem na odlučnost da ne uzimate ono što je štetno za Vaš duh, nakon što ste se uverili da je samo život u duhu istinski život, i ne samo da ste se uverili, nego ste to i isprobali.
Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *