NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
57. Razni stepeni razvitka strasti: strasne misli, osećanja, želje i dela. Borba protiv njih.
 
Što se strasno pojavljuje u nama, to još i nije tako strašno. To znači da smo nečisti, ali nas ne čini krivima. Naša krivica počinje odatle što se blagonaklono odnosimo prema strasti koju smo primetili, to jest ne žurimo da u njoj prepoznamo neprijatelja i da se naoružamo gnevom protiv nje, nego naprotiv, prihvatamo je i pozdravljamo, uživajući u pokretu u kome se javila. To već pokazuje da nama nije strano da budemo prijatelji strasti i, shodno tome, neprijatelji Bogu. Jer svako telesno – strasno – mudrovanje je neprijateljstvo Bogu(Rim.8,7).
Gde počinje samovolja, tamo počinje i krivica, koja raste u meri udubljivanja u strasno. Opisaću Vam kako se sve to događa. Naše uobičajeno stanje je ovakvo: misli lutaju tamo-amo, osećanja i želje lelujaju bez određenog pravca. Tako biva svuda i uvek. Ponekad tako prolaze čitavi dani. Ove misli su uglavnom sujetne, vezuju se za svakodnevne svetske poslove i sporedne stvari. Među njih se često uvuče i isprazna zamišljenost ili maštanje ko zna o čemu. A puste, sujetne misli zadržavaju se uglavnom na površini duše. Kako ukrotiti i dovesti u red tu pometnju misli koja ometa sećanje na Boga i Božanske stvari, to sam Vam već više puta objašnjavao.
A sad pogledajte, jedan predmet se nekako naročito ističe među drugima i iziskuje pažnju. Nikada ga nemojte zanemariti. Sada istražite: koji je to predmet, odakle on i šta hoće? Odgovore na ovo odmah ćete sami pronaći, čim budete videli o čemu se radi. Zamislite lice čoveka koji Vas je nekad uvredio. Očigledno da neko želi, zauzevši Vašu pažnju tim licem i njegovim delom, da Vas dovede do negodovanja, gneva, pa čak i želje za osvetom. Tako će i biti, ako ne preduzmete potrebne mere. Koje mere da preduzmete da biste odagnali tu predstavu? To do čega ona hoće da Vas dovede je loše stanje. Shodno tome ona je Vaš neprijatelj. Odnosite se prema njoj neprijateljski, tojest nemojte se prema njoj lepo odnositi, nego na onaj način o kome smo govorili prošli put – gnevno je odbacite.
Ako učinite to, onda ćete potpuno uništiti đavolju klopku ili mrežu. Ali ako pažnju zadržite na licu pred Vama, onda će se ono, u početku golo i usamljeno, okružiti mnoštvom drugih misli i prilika koji će u Vašoj uobrazilji naslikati veoma upečatljivu sliku, kako Vas je to lice uvredilo, sa svim okolnostima tog slučaja. Zajedno sa tim u srcu će se pojaviti i ranije osećanje uvređenosti, negodovanja i gneva. Strasni predmet ili pomisao o njemu porodio je strasno osećanje. Strast je ušla dublje. Ako se osvestite i shvatite da loše postupate kada dozvoljavate strasti da se razbukti u Vama, onda ćete u tome prepoznati neprijatelja i prema njemu ćete se odnositi neprijateljski, izbacivši zlo osećanje iz srca i prognavši iz misli sam predmet koji ga je porodio. Uznemirenost će proći i duševni mir će se obnoviti.
Ali ako to ne učinite, onda će se već probuđenom strasnom osećanju pridružiti i druga, i počeće da ga razjaruju. Počeće da Vas nagovaraju: kako je on to smeo da uradi? I ko je uopšte on? Ja nisam ništa gora od njega. Ne, to ne može tek tako da se ostavi. Ne znam kako sam mogla da popustim. Ako tako svima budem popuštala, ne treba ni da živim. Moram da mu pokažem da ne može nekažnjeno tako da postupa. I želja da se osvetite – većom ili manjom osvetom, svejedno – spremna je u Vama. Strasno je ušlo još dublje u Vas. To je već treći stadijum. Čak i ako se ovde osvestite, još možete da odagnate želju. Jer želja još ne predstavlja odluku. Ona je u trenutku došla, i u sledećem trenutku može da ode. Ako postupite tako, dobro ćete učiniti; ako ne postupite – Vaše ostrašćivanje će se nastaviti.
Obratite pažnju: misao je porodila osećanje, misao sa osećanjem porodila je želju. Duša je ispunjena strašću. Ali sve su to još misaone nečistote i gresi. Do dela je još daleko. Između želje i dela uvek stoji odluka, sa promišljanjem kako ga izvesti. Nije uvek vidljivo kako nastaje odluka. Ona u izvesnom obliku postoji već u želji, zatim raste zajedno sa osmišljavanjem dela, to jest sa analizom okolnosti, izborom sredstava i određivanjem metoda. Kada je sve osmišljeno, nastaje i odluka. Tada je delo unutra već obavljeno. Pred licem Boga i savesti greh je već učinjen: zapovesti su prezrene, savest je pogažena. Od želje do odluke sa osmišljavanjem dela ponekad prođe dosta vremena. Pojavljuje se strah Božiji, čovek se priseća zapovesti, ni njegova savest ne ćuti. Ali svi njihovi spasonosni nagovori sa prezirom se odbacuju. Zato u odluci već postoji i prestup i greh. Misao, osećanje i želja su već zaposeli svu dušu, ali još nema prelaska na greh, postoji samo poziv na njega. Prelazak započinje onog trenutka kada duša počne da promišlja može li da udovolji strasti i kako to da učini. Tu duša već stupa na put greha.
Kada se pojavila odlučnost, sloboda je svezana; duša oseća da je tobože neophodno da učini ono što smera. Ali tu zapravo nema nikakve neophodnosti. To je nekakva samoobmana koja se odvija unutra. Doneta odluka može da ostane neizvršena zbog prepreka na koje se iznenada naišlo. Može ostati neizvršena i ako se čovek sam predomisli, ako postane svestan nečega, ili pod uticajem savesti, ili pod uticajem straga Božijeg, ako im pođe za rukom da se ponovo podignu u svoj svojoj sili.
Konačno, sve je sređeno i delo je učinjeno. Osvetili ste se kao što ste i naumili. Strast je zadovoljena, greh je konačno počinjen. Šta se tu pojavilo uz ranije sazrelu odluku? Naizgled ništa, jer tu je samo izvršen ranije zamišljeni plan. Tako izgleda, ali tu zapravo zlo uzrasta do krajnje tačke. Prvo: strah Božiji i savest dotle su bili samo odbacivani i neuvažavani, a sada su pogaženi. Dotle je sve ličilo na ono kada mati nagovara sina da ne čini zlo, a on odmahuje rukom ili beži od nje, a sada liči na situaciju kada sin na majčine nagovore nasrne na nju i počne da je bije. Drugo: sada je unutrašnje delo uvedeno u tok spoljašnjih događaja i treba da bude praćeno svojim takođe spoljašnjim, životnim posledicama. Njega sada nećeš precrtati perom ili negodujućom rečju izbaciti iz kruta događaja. Ono će tu zauvek ostati, sraslo sa licem koje ga je počinilo, primoravajući ga da uzima i njegove plodove. Treće: blagodat Božija odlazi i čovek iz oblasti Božije stupa u oblast neprijatelja Božijeg i svog sopstvenog. On je obremenjen poklekao i oseća da ga pritiska nešto teško. Na njemu se ispunjava priča: vraća se demon sa drugom sedmoricom. Mrak, nemir, potištenost – to je nagrada za udovoljavanje svakoj strasti. I to je – čudo! Dok se strast ne zadovolji na delu, od njenog zadovoljenja očekuje se raj – bićete kao bogovi. Ali čim se zadovolji, prelest spada sa očiju, iluzija nestaje i za sobom ostavlja prazninu, tugu, rastrojenost i potištenost – čovek vidi da je nag. Osvetio se neprijatelju, trebalo bi da se raduje, ali oseća nešto sasvim drugo.
Vidite li kakav je put ostrašćivanja sebe bilo kojom strašću i pada u greh zbog toga? Okrenimo se sada Vama. Šta je kod Vas moguće od svega rečenog? Ako je Vaša odluka da služite Bogu iskrena, ako prihvatanjem te odluke sledite ponuđene savete da se uvek sećate Boga sa strahom i pobožnošću, ako strogo pazite na sebe, onda je kod Vas nemoguće da skrenete na zadovoljavanje strasnih želja i na sve ono što za tim sledi. Ali moguće su strasne misli, osećanja i želje. To su – predmeti Vaše unutrašnje borbe.
Strasna misao, osećanje i želja ponekad u trenu prolete kroz dušu, ne dajući čoveku priliku da dođe k sebi. One nas ne čine krivima ako se odmah pri pojavi želje trgnemo i isteramo ih sa neprijateljskom rasrđenošću na njih. Naša krivica i u pomisli i u osećanju i u želji potiče od našeg oklevanja – ako ih ne isteramo odmah nakon što ih primetimo, nego se zaustavimo na njima. Isteraj misao i – osećanja ili simpatije neće ni biti. Isteraj osećanje i pomisao i – neće biti želje. Istraj želju i – neće biti opasnosti da otpočne prelazak na strasno. Ako primetivši strasnu pomisao svesno zadržite svoju pažnju na njoj, krivi ste jer ste pažnju posvetili onome za koga znate da je neprijatelj Božiji u Vama. No, ukoliko se pažnja nevoljno prikuje za pomisao, Vi nećete biti krivi ako odmah počnete da je odvajate od pomisli, a samu pomisao da odagnavate. Ako se usled Vašeg dobrovoljnog pristajanja na strasnu pomisao u Vama porodi strasno osećanje, onda se Vaša krivica malo uvećava. Ali ako primetite pojavu strasnog osećanja, pa ipak nastavite da se bavite strasnom pomišlju i shodno tome dobrovoljno pojačate osećanje, Vaša se krivica dvostruko uvećava. Ako primetite strasno sećanje pa se prenete i odagnate ga zajedno sa pomišlju, bićete krivi samo zbog toga što ste se svesno bavili strasnom pomišlju, a za osećanja nećete biti krivi, jer ona se pod uticajem pomisli rađaju i nevoljno. Ako se pod uticajem svesno dopuštenih strasne pomisli i strasnog osećanja u Vama pojavi želja za strasnim delom (na primer, za osvetom), time se Vaša krivica takođe malo povećava, jer se od misli i osećanja nevoljno rađa želja. Na Vama ostaje pređašnja krivica zbog toga što ste se bavili strasnim predmetom i što ste dopustili da strasno osećanje koje se iz toga rodilo, kao i pomisao koja je od njega došla, potraju u Vama – dakle, Vaša krivica je dvostruka. Ali ako primetite strasnu želju i dozvolite joj da polako uđe u Vas, a ne naoružate se istoga časa protiv nje, onda će Vaša krivica porasti za još jedan stepen i biće – trostruka.
Dalje od ovoga neću ići, zato što mislim da ostrašćenje u Vama samo dotle i može da dođe.
I sami vidite da ako odmah isterate strasnu pomisao, to će biti kraj čitave borbe. Neće više biti ni osećanja, a tim pre ni želja. Tako dakle treba da postupate. Zašto biste navlačili na sebe nepotrebni napor, a ponekad i opasnost od borbe, kada ste već odlučili da nećete dopuštati strasno kao bogoprotivno. Ako se protiv Vaše volje uz pomisao pokrene i osećanje, istoga časa ih izbacite iz sebe, a zajedno sa njima i želju. Gde god u sebi naiđete na strasni pokret, isterajte ga odatle. Postavite sebi kao zakon da svesno ne popuštate ni strasnoj pomisli, ni osećanju, ni želji, nego da ih istoga časa kada ih primetite sa velikom mržnjom isterate iz sebe. I tako ćete uvek biti nevini pred Bogom i pred sopstvenom savešću. U Vama će biti nečistote strasti, ali nećete imati krivicu. Bavićete se poslom beljenja (pranja), usrdno se trudeći da ubelite svoju dušu. Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *