NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
54. O borbi sa strastima.
 
Nastavljam. Strasti su u nama, ali nisu autohtone. Razum je, na primer, suštinski deo naše duše i njega nikako ne možeš odvojiti, a da dušu ne uništiš. Strasti nisu takve. One su došle sa strane u našu prirodu i mogu da budu izbačene iz nje, što čoveku ne smeta da i dalje bude čovek, nego naprotiv, tek kada budu izgnane ostavljaju čoveka kao pravog čoveka, jer kada su prisutne u njemu prljaju ga i čine od njega lice u mnogim slučajevima gore od životinje. Kada one gospodare čovekom i kada ih čovek ljubi, tako se srode sa ljudskom prirodom da kada čovek deluje po njima čini se da deluje po svojoj prirodi. To tako izgleda zato što čovek koji im se potčini deluje po njima nesvesno i čak je ubeđen da drugačije ne može ni biti: priroda.
Sve ove (strasti) ishode iz samougađanja, egoizma i samoljublja, i na to se oslanjaju. Čim čovek odbaci sebe i odluči da ugađa samo Bogu, u samom tom duhovnom činu strasti u potpunosti gube svoj oslonac i ostaju izvan svesti i volje kojima su dotle gospodarili. Izgubivši oslonac one već gube raniju snagu, zbog koje se čovek i vukao za njima, kao magare za gospodarem. Ranije čim se pojavi bilo kakva strasna pobuda čovek se istoga časa svim svojim silama ustremljivao na to da je zadovolji, a sada više nije tako. Pokazuju se one i sada, ali umesto da odmah pohita kako bi ih zadovoljio, čovek im se suprotstavlja i tera ih od svojih očiju.
Eto šta se sada i u Vama događa, nakon što ste sa takvim žarom odlučili da služite Gospodu, ne žaleći sebe. Strasti, istina, još nisu stigle toliko da se razgranaju i ojačaju u Vama, ali ipak ih ima i Vi ste delovali po njima a da niste bili svesni da radite protiv sebe, čak ste se ponekad, na primer, hvalili svojim blagorodnim negodovanjem, ili svojom blagorodnom gordošću, mada je ona neblagorodna i u svom blagorodnom vidu, jednako kao i u svakom drugom. One su ponekad gotovo bez vašeg znanja ovladavale Vama; pokazivaće se i sada, ali ne treba da im pustite da zagospodare. Rekao bih da ni neće, zato što je sada tom Vašom odlučnošću presečena svaka njihova vlast – presečena je čim ste odlučili da Boga radi nećete žaliti sebe. Ali ne znam kako će ta stvar da ide, zato što nije dovoljno samo da se odluči, potrebno je da se i ostvaruje – da se ostvaruje stalno, bez ustupaka. Samosažaljenje ponekad tako obmanjuje, strasti ponekad bivaju naoko tako mile, da neće biti iznenađenje ako u budućnosti počnete opet po starom da služite strastima, a da toga ne budete jasno svesni i da ne primećujete.
Iz ovoga vidite da bez obira na to što ste već rešili da ugađate samo Bogu i što ste sebi dovoljno pojasnili šta od Vas traži sveta i savršena volja Božija, strogo morate da se držite sledećih pravila: Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristeći vreme, jer su dani zli (Ef. 5,1516). Ovi zli dani su zlo vreme, zlo stanje i okolnosti u kojima se nalazimo usled zlih strasti koje su u nama. Budite trezveni i bdite (1.Pet.5,8). Pazite, bdite i molite se (Mk. 13, 33).
Nad čime bdeti i šta paziti? Pažljivo pogledajte da Vam se ne bi potkrala neka strast, pazite da Vas ne prevari i ne natera da učinite nešto što bi joj godilo, veliko ili malo. Čak i da nehotice pođete za strašću i slučajno učinite neko strasno delo, to će delo ipak biti loše, učinjeno đavolu za ugađanje, a ne Bogu. Treba tako da se postavite, da đavo ne izvuče nikakvu korist od Vas, čak ni najmanju. A zbog toga treba biti trezven, bdeti i paziti.
Sva ta dela označavaju jedno: gledati da se đavo na prikrade. Bdeti, znači ne spavati, ne prepuštati se neradu, nego i dušu i telo držati spremne. Biti trezven znači ne vezivati se srcem ni za šta, osim za Boga. Paziti – znači strogo gledati da se u srce ne prikrade nešto loše. Kada svoje sile budete držali spremnim, kada se srcem ni za šta ne budete vezivali i kada pažljivo budete promatrali ono što se u Vama događa, na pravi ćete način ispuniti gore navedene Gospodnje i apostolske zahteve da stojite na straži.
To je prvo u borbi sa strastima. Čim se đavo previdi ili propusti, odmah očekuj ili rane ili potpuni poraz. Primećeni đavo nije strašan. Samo mu zapreti i pobeći će. Lukavstvo naših duhovnih neprijatelja je takvo, da čim vide da su otkriveni, istoga časa beže, mada to, svakako, ne biva uvek tako. Postoje tu i nevaljalci koji se ni na šta ne obaziru, samo ulaze i ulaze.
O svemu tome još ćemo govoriti. A sada – spasavajte se!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *