NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
35. Produžetak. Preispitivanje raspoloženja srca. Određenje glavnog karaktera ili duga svoga života.
 
Nastavljam. Druga strana života – raspoloženja ili sklonosti srca. Dela još ne pružaju čoveku punu svest o sebi. Treba ući dublje u sebe i razmotriti kakvo je srce – i na to više obratiti pažnju nego na dela. Može da se dogodi, na primer, da neko slučajno ne bude predusretljiv (ne pomogne drugome), iako ima milostivo srce. A drugi neće dati ne slučajno, nego zato što pati od tvrdičluka. Naizgled, oba su dela jednaka, ali po unutrašnjem raspoloženju onih koji deluju među njima postoji velika razlika. Raspoloženja označavaju postojana duševna stanja koja određuju karakter i narav čoveka, i odakle dolaze njegove najbolje želje i usmerenje njegovog delovanja. Ona među njima koja su dobra nazivamo dobrodeteljima, a loša – porocima, poročnim sklonostima i strastima.
Kakva raspoloženja treba hrišćanin da ima u srcu, o tome govori Spasitelj u blaženstvima: smirenje, skrušenost, krotost, pravdoljubivost i istinoljubivost, milostivost, čistotu srca, miroljubivost i trpljenje. Sveti apostol Pavle ukazuje na sledeća hrišćanska dobra raspoloženja srca kao na plodove Duga Svetoga: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje (Gal. 5,2223). Na drugom mestu: obucite se, dakle, kao izabranici Božiji, sveti i ljubljeni, u milosrđe, dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost, podnoseći jedan drugoga i opraštajući jedan drugome ako ko ima tužbu na koga; kao što Hristos oprosti vama, tako i vi. A povrh svega toga, obucite se u ljubav, koja je sveza savršenstva: i mir Božiji neka vlada u srcima vašim, na koji ste pozvani u jednome telu, i budite zahvalni (Kol. z, 1215). Nasuprot ovome stoje poroci ili strasti izvor svih zlih dela koja nas uništavaju. Najvažnije među njima su gordost, sujeta, koristoljubivost, neuzdržanje, gnev, mržnja, zavist, lenjost, strast prema čulnim zadovoljstvima, uninije i očajanje. Za njih je apostol uzakonio da hrišćani ne samo da ne treba da ih imaju, već ne treba čak ni da ih spominju među sobom: da se i ne spominje među vama (Ef.5,2).
Vidite kako je strogo! Dakle, izvolite dobro pogledajte da nema kakvih zlih sklonosti ili strasti. Kod svakoga ima pomalo od njih, ali nisu duboko ukorenjene i stalno prisutne. I svako ima jednu glavnu strast oko koje se isprepletu sve ostale. Pre svega, morate se potruditi nju da pronađete. Mada ona sada nije sasvim vidljiva, pošto ste još mladi, njeni tragovi trebalo bi da se primete ako se udubite. Kada je pronađete, i drugima ćete potom lakše odrediti mesto – koja joj je bliže, a koja dalje. I potrudite se da shvatite ustrojstvo svoga srca. To je dragocen dobitak! Jer kad posle toga počnete da se očišćujete od strasti i zlih sklonosti, biće Vam jasno na koju stranu treba da usmerite snagu i glavni udarac – upravo na svoju osnovnu strast. Kada nju savladate, sve druge će se razbežati same od sebe: kao u ratu kada se razbiju glavne neprijateljske snage, ostale se pobeđuju bez muke. Lako je ispraviti dela. Nemoj da delaš i – gotova stvar. Ali prelomiti i ispraviti srce, to nije moguće odjednom. Predstoji borba.
U borbi pak kada ne znaš gde da usmeriš udarce možeš izgubiti snagu i doživeti neuspeh. Zato se potrudite!
Treća strana života je duh života. To je glavno i ujedno najmudrije delo. Zli duh je tako lukav i tako ume da se maskira dobrotom i pristojnošću da je čoveku potreban veoma oštar duhovni pogled kako bi ga primetio. No, zato se dobri duh lako vidi, jer on je jedan i jedinstven – živeti za Boga i ostaviti sve drugo. Njemu suprotan je duh života za sebe (egoizam). Taj duh veoma često, ako ne i uvek, dobija dopunski smer: živeti za svet.
Ako dakle uzmemo da se duh života određuje na osnovu toga za koga čovek živi, onda Vam neće biti teško da odredite duh svoga života, kada odredite za koga živite ili, pošto Vi tek počinjete da živite, za koga više želite da živite, čemu više težite svojim srcem i kome više želite da posvetite svoj život. Duh svoga života određujte prema onome šta Vas više privlači, mada je on kod Vas tek u začetku, kao slabašno ptiče. Duh onoga ko živi za Boga je bogobojažljiv i trudi se da ugodi samo Bogu. Ko živi samo za sebe, duh njegovog života je samougađački, egoistički, koristoljubiv ili telesan. Ko živi za svet, njegov je duh sujetan. Po tim crtama izvidite koji duh diše u Vama.
Sudeći po tome kako silno ste poželeli da se približite Bogu, treba pretpostaviti da je Vaš glavni duh – dobar, istinski duh, kakav i treba da bude. Sudeći opet po tome što ste nekako nedruželjubivo dočekali svetski način života, u kome je duh sveta, može se pretpostaviti da taj duh u Vama nema ni mesta ni snage, mada Vas lako može obuzeti ako budete neoprezni. Ostaje još sumnja da nema možda egoističkog duga. Meni se čini da ima malo, mada ne znam koliko je jak. Ali neka, pošto ste silno poželeli da se približite Bogu, i pošto Vaša duša ne pripada svetu, Vaš egoistički duh će brzo da ispari, ako vašem srcu date prostor da se sve više i više razmahne stremljenjem prema Bogu. Izvolite, primite to na znanje.
Dakle, vidite šta Vam predstoji da učinite, pa to i učinite. Na prvi pogled učiniće Vam se kao veliko i komplikovano delo, ali u suštini je jednostavno i lako. Pomolite se Bogu, saberite se, i sve može da se sredi za jedno veče. Ne treba da idete preko mora, dovoljno je da razaberete čega sve ima u Vama. Ipak, ne odlažite za sutra. Ne! Pozabavite se time odmah, od samog početka posta. Postepeno ćete sve razaznati temeljnije i jasnije. Teško će možda biti samo ovaj put. Ali ako potom počnete da živite onako kako nalaže Vaš dobri duh, onda će Vas sam život dovesti do najpotpunijeg samopoznanja. Jer zbog čega uglavnom ne poznajemo sebe? Zato što smo nemarni.
Pretpostavimo da ste dobro preispitali sebe i da ste pronašli mnoge neispravnosti. Šta dalje? Kakve korake preduzeti povodom tog saznanja? O tome ću Vam pisati sledeći put.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *