NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
18. Značaj duhovnih potreba među drugim stranama ljudskog života. Jedino što je potrebno. Vladavina duga, kao prirodna harmonija svih potreba, može da donese mir i spokoj. Odsustvo tog spokoja kod ljudi. Sveopšta sujeta i duhovni lom. Začetak tog nemira dobija se već prilikom rođenja.
 
Sada nas više ništa ne sprečava da se posvetimo rešavanju pitanja koje nam je ostalo. No, da bismo ga ponovili, potrudite se da se prisetite onoga što smo rekli.
Protumačili smo da čovek ima tri nivoa života: duhovni, duševni i telesni; da svaki od njih ima svoje potrebe, prirodne i svojstvene čoveku; da te potrebe nemaju sve istu vrednost, nego su jedne više a druge niže, i da njihovo odgovarajuće zadovoljavanje donosi čoveku mir. Duhovne potrebe su iznad svih drugih, i kada one budu zadovoljene, onda, čak i kada su druge potrebe ostale nezadovoljene, čovek ima mir. A kada duhovne potrebe nisu zadovoljene, onda, ma kako da su obilno zadovoljene sve druge potrebe, čovek nema mira. Zato se za zadovoljavanje duhovnih potreba kaže da je to jedino što je potrebno.
Kada se duhovne potrebe zadovoljavaju, one čoveka nauče da u skladu sa njima zadovoljava i druge potrebe, tako da ni ono čime se zadovoljava duša, ni ono čime se zadovoljava telo, ne protivreče duhovnom životu, nego mu pogoduju – i u čoveku nastaje potpuna harmonija svih kretanja i projava njegovog života: harmonija misli, osećanja, čula, želja, poduhvata, odnosa, naslada. To je – raj. Naprotiv, kada se duh ne zadovoljava i kada je ovo jedino što je potrebno zaboravljeno, tada se i ostale potrebe razilaze na sve strane i svaka traži svoje a njihovi glasovi kao galama na pijaci zaglušuju jadnog čoveka i on juri čas tamo čas amo kao lud ne bi li ih zadovoljio. Ali nigde nema mira, zato što jer kada jedna bude zadovoljena, druge neće da se smatraju nižom od nje i uporno traže svoje, kao kada majka nahrani jedno dete, a ostalih petoro plače. Odatle unutra takav nemir, buka, jurenje na sve strane i potpuni nered. Tu se začinje ta bura o kojoj je bilo reči, i još više uznemiruje i rastače sve unutrašnje. Takav čovek ničim nije zadovoljan, stalno tuguje, ili umoran stoji i ne zna šta bi započeo, samo kruži i kruži. To je sujeta i slom duga!
Eto otkud se rađa pitanje: šta da se radi? Šta učiniti da bi duhovna strana bila preovlađujuća u nama i da bi, upravljajući svim drugim stranama, unosila red u naš život? Reći ću na početku da za to pitanje ne bi bilo mesta kada bi se naš život razvijao kako treba. Jer i telesne i duševne potrebe jednako su nam prirodne kao i duhovne, i zadovoljavanje tih potreba samo po sebi ne može da unosi nered i pometnju u naš život, kao ni zadovoljavanje duhovnih potreba. Kada bi se one razvijale u redu i prirodnoj međusobnoj potčinjenosti, ljudski život bi tekao neverovatno dobro. Posadite seme, zalivajte, držite na odgovarajućoj toploti i ono će dati mladicu, stablo, list i konačno prekrasan cvet. Tako bi bilo i sa čovekom. Ako se razvija u prirodnom poretku, uvek će iz toga izaći divan čovek. Zašto mi ni sebe ni druge ne vidimo kao lepe? Usled čega se naš život deformiše?
Prisetite se šta je bilo sa Vama nakon što ste samo malo zagnjurili u taj vrtlog, odnosno u taj uzburkani život. Pa u Vama je nastala silna pometnja. Ako se to ponovi nekoliko puta, Vi ćete, ne budete li oprezni, upasti u taj vir i započećete život koji predstavlja sujetu i slom duga. Zar se naš nered ne može objasniti time što postoje ljudi koji seju nered: oni nas privlače i mi prihvatamo njihov nered? Vi ste upravo sada počeli da padate pod uticaj toga nereda, jer je Vaše vaspitanje prošlo pod sređenim uticajem Vaše blagočestive porodice i Vaših rođaka. A drugi, kojima i porodica i srodnici žive u nemiru i pometnji, od detinjstva usvajaju tu pometnju i odrastaju u njoj.
Možda je to razlog što se naš život prirodnim tokom deformiše i u njega ulazi neprirodni nered?
Ne, stvar se time ne objašnjava, jer ostaje još i sledeće pitanje: kako je pometnja došla u taj krug ljudi? Odakle pometnja u porodicama i u društvu? Čovek spolja biva onakav kakav je unutra. Nered je u porodicu i u društvo došao iz čoveka. Da ga nema unutra, ne bi ga bilo ni napolju. Sad spoljašnje vraća unutrašnjem ono što je od njega dobilo. I opet pitanje: a unutra, odakle se pojavio? Reći ću još i ovo: spoljašnja bura deluje i unutra, i tamo se reprodukuje, jer njen se začetak i nalazi unutra. Vi ste bili uznemireni i niste nalazili mir. Zašto? Ćutali ste, a ja Vam nisam rekao jer nije bilo vreme. Sada ću Vam reći. U ta dva dana, prepustivši se uzburkanom životu, Vi ste se potpuno predali, Vaše srce je pokazalo sklonost ako ne prema svemu, onda prema mnogo čemu. Zbog toga su u Vama ponikli nemir i pometnja. Kada ste se povratili primetili ste kod sebe novinu. Savest Vas je obavestila da je ta novina – Vaše nedolično delo, i počela je da Vas kažnjava zbog toga. Povinujući se tom glasu Vi ste tada sve dobro prosudili i tačno ste procenili takav život. Ako posle toga, kao što sam već više puta govorio, ponovo budete u prilici da padnete u taj metež i ako svoje srce budete držali daleko, ne puštajući mu na volju kada počne da se kida – onda više nećete doživljavati teskobu koju ste doživeli. Ali to Vam kažem tek uzgred. Ono što sam zapravo hteo je da kažem je otkuda Vama, pošto se do sada živeli u drugačijim okolnostima, ta sklonost ka neurednom životu. Izvolite, pogledajte, pa ćete videti da ste je i ranije imali u sebi, ali je bila skrivena, a sada se samo pokazala. Spoljašnji uticaji ne daju ništa novo, samo podstiču ono što već postoji unutra. Daću Vam primer. Video sam gubavce. Njihova deca se rađaju i rastu sasvim zdrava. Ali dođe vreme i guba se pojavljuje i kod njih, postaju kao njihovi roditelji i kao svi drugi gubavci. Odakle guba? Izašla je iznutra. A kako je tu dospela. Dobili su je sa rođenjem.
Iz ovoga Vam neće biti teško da izvedete zaključak, da ako u sebi vidimo nered i pometnju – misli, osećanja, želja, poduhvata i dela – i ne možemo od njih da se odvojimo, to je zato što je klica svega toga unesena u našu prirodu i što ta klica nereda, koja se pokazuje zajedno sa otkrivanjem naših sila i potreba, unosi pometnju i tako čitav naš život čini nemirnim i neurednim.
Izvolite sada porazmislite odakle ta klica. Kažem izvolite porazmislite o tome, jer inače nećemo moći da pronađemo zadovoljavajući odgovor na već nekoliko puta ponovljeno pitanje: kako se vladati? Ko hoće uspešno da leči bolest, treba da pronađe njene uzroke. Bez toga lečenje ne može da ima pravilan tok i uspeh. Eto dakle šta sada treba da objasnimo.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *