NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
BESEDA U 24. NEDELJU PO PEDESETNICI, NA PRIČU O MILOSRDNOM SAMARJANINU
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Dragi moji, prijatelji naši!
Sada mi se, mnogo češće nego ikada za sve vreme mog života – a to nije malo godina – događa da čujem pitanje: „Kako da živimo pa da ne propadnemo?“ „Kako da živimo, pa da se spasemo“, pitaju verujući. „Kako da živimo“, pitaju i oni, čiji se pojmovi o životu ne rasprostiru dalje od sutrašnjeg dana.
To pitanje postavljaju i mladi, koji tek počinju da žive, postavljaju ga i prestareli, koji okončavaju svoj životni put, na čijem su kraju došli do strašnog otkrića da je život već proživljen ali ne u radosti stvaranja, i da su sav trud i svi napori bili uloženi u sveproždiruće rasulo i propast.
Da, pitanje „kako da živimo“, uopšte nije prazno. I koliko su ta pitanja naših savremenika u skladu s pitanjem koje je Životonačalniku – Hristu – postavio Njegov savremenik, i to ne običan savremenik, nego čuvar od Boga datog zakona!
On je upitao: Učitelju, šta mi treba činiti da nasledim život večni (Lk. 10; 25)? „Reči Gospodnje, reči čiste“, odjeknule su kao odgovor zakoniku, a zajedno s njim i nama, otkrivajući jedini ispravan put rešavanja svih pitanja, nesporazuma i nedoumica. Trebalo bi da se svagda obraćamo reči Božijoj, kaže Gospod: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš (Lk. 10; 26)?
Zakon Božiji! On je za sva vremena dat vascelom čovečanstvu. On je dat u božanstvenom Pismu, on je dat u zakonu savesti svakog živog čoveka, on je dat u zakonima bogosazdane prirode.
Ni vi ni ja nećemo danas poreći da poznajemo taj veliki zakon Gospodnji, zakon u kojem se krije naša zemaljska sreća i kojim dosežemo do večnosti blaženog obitavanja sa Gospodom i svim Njegovim svetiteljima.
Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim… Ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe. O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci (Mt. 22; 37-40).
Da, da, nama je poznat taj zakon i njegovi zahtevi, znamo i kako da ga svojim životom ispunimo. Ko još ne zna šta je za nas dobro i poželjno, a šta na sve moguće načine treba da izbegavamo?
Gospod je dao zapovest: ne čini drugome ono, što ne želiš sebi. Ta zapovest je takođe svagda sa nama, svagda je uz nas. Kao neumorni i nepristrasni stražar, ona istovremeno razobličuje n naše znanje i naše lukavstvo. Ako je Gospod primorao evanđelskog zakonika da prizna kako zna sve, što mu je potrebno za spasenje, ni mi se nećemo opravdati naivnim pitanjem, kao da do današnjeg dana tobože nismo poznavali puteve spasenja.
Božiji zakon je jedan, i dve zapovesti ostaju nepromenljive za sva vremena, dokle postoji svet. To su dva sidra života. Ljubi Boga svim srcem i svom dušom… Ljubi bližnjeg kao samoga sebe.
O ljubavi prema Bogu nećemo ni postavljati pitanje jer se čini da se to kod nas, verujućih, samo po sebi razume. Međutim, kako je sa bližnjim?
Ko je moj bližnji? Ovo pitanje Hristu više ne postavlja zakonik, niti njega Gospod razobličuje. Postavljamo ga vi i ja, dragi moji, jer smo i mi, zajedno sa našim savremenicima, počeli da postavljamo pitanja a da pri tom nismo ispunili jasnu i živu reč Božiju. Mi smo oni, koji pitanjima prikrivaju svoju malodušnost, svoju duhovnu lenjost, svoje odsustvo želje da se trudimo, odsustvo želje da ljubimo. Mi zaboravljamo da nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se opravdati oni, koji ispunjavaju zakon (Rim. 2; 13).
Vi i ja, verovatno, ne bi čak ni postavili Gospodu pitanje: „Ko je moj bližnji?“ Sada su nam gotovo svuda i otvoreno svi postali daleki. Naše nesrazmerno naraslo „ja“ udaljilo je čak i krvne rođake, čak i naše roditelje.
„Ja“ i „moje“ – to je naš novi životni zakon. Po njemu će čak i oni najbliži, koji su u nas položili svoj život, koji su izranavljeni teškoćama truda, bolestima i patnjama, izranavljeni nama samima, uzaludno očekivati našu pomoć. Jučerašnji prijatelji danas već prestaju da budu naši bližnji ako dospeju u siromaštvo i izgube mogućnost da nam budu od koristi na prazniku života i u trci za srećom.
Mi sebi dajemo potpunu slobodu ocenjivanja svega i svačega. Na taj način se ispostavlja da pored nas nema nikoga bliskog i da ne nalazimo onoga, ko bi bio dostojan naše ljubavi: jedan je grešan i nedostojan ljubavi, drugi nevernik ili neistomišljenik, treći je sam iskopao jamu u koju je upao, što znači da je dostojan kazne.
Široka je i duboka zapovest Božija. Stupivši na put nadmenog rasuđivanja i obuhvativši u sebi istovremeno i osećanja sveštenika i levita koji su prošli pored unesrećenog čoveka, mi takođe prolazimo pored svakoga ko se nađe u blizini, kome je potrebna naša pažnja, ko traži našu pomoć, a da i ne govorim o onima koji jednostavno ćutke stradaju u našoj blizini.
Mi više ne ispunjavamo zakon, nego smo se pretvorili u sudije. Pitanje „kako da se spasem“ prazno odjekuje, jer je pogaženo odbacivanjem od Boga date zapovesti o ljubavi prema bližnjem. Mi nemamo bližnje.
Hoćemo li i vi i ja saslušati današnju priču – pouku o milosrdnom Samarjaninu, kojem je zakon ljubavi bio zapisan u srcu, kojem bližnji nije bio bližnji po duhu niti bližnji po krvi nego onaj, kojega je slučajno susreo na svom životnom putu i kome je upravo u tom trenutku bila potrebna njegova pomoć i ljubav?
Hoćemo li saslušati odluku Gospodnju o zakoniku i o nama, koji poznajemo zakon: Idi pa i ti čini tako (Lk. 10; 37). Zaboravi na sebe i na svoje „ja“ i u središte svog života postavi onog čoveka kojem je potrebna tvoja pomoć, bilo da je ona materijalna ili duhovna. Postavi u središte onoga, kojem je potreban bližnji, i taj bližnji postani ti.
To je, dragi naši, mera našeg duhovnog rasta, gde se krije odgovor o spasenju. Idi pa i ti čini tako. Idi i postupi onako, kako uči Gospod. Idi i ti, pa tvori dobro svakom čoveku kojem je ono potrebno, bez obzira na njegovo poreklo, bez obzira na njegov društveni položaj, bez obzira na bilo šta. Idi i čini dobro, pa ćeš i ti ispuniti zakon ljubavi.
Čini dobro… čini dobro od srca, čini ga u ime Boga svoj tvojoj braći u Bogu, čini dobro i neprijateljima, čini dobro i onima koji te mrze i vrećaju, i ispunićeš zakon ljubavi. Ljubav prema bližnjima učiniće te bliskim Bogu, ispunićeš zakon Hristov i spašćeš se.
Sada, kad prolazi opijenost takozvanom duhovnom slobodom kojom smo bili preplavljeni, razvejava se magla samoobmane i zablude, kad vidimo da su se crkve otvorile ili da se u velikom broju otvaraju, da manastiri primaju tek juče krštenu omladinu i da iz mesta zatočeništva pišu da bi zatvorsku ćeliju ili baraku želeli da zamene za manastirsku keliju, upravo sada postaje očigledno da tvoriti dela ljubavi kojima se ispunjava zakon Hristov, i nije tako jednostavno. Da, to se mora učiti, to se mora želeti. Potrebno je da samo u delima ljubavi prema bližnjem vidimo i osetimo mogućnost preobražaja svoje duše, mogućnost spasenja.
Međutim, ničega od toga nema. Za sada toga nema i, što je najvažnije, ne vidi se čak ni težnja ka tome.
I zar se vi i ja nećemo zamisliti nad sasvim novim pojavama u našem životu?
Danas, kad je bujica ranije nepoznatih sablazni preplavila Rusiju, kad su razvrat, nasilje, srebroljublje, pijanstvo i narkomanija postali javni pa čak i uobičajeni poroci, kada se žudnja za svetinjom i istovremena hula nad njom bore i ovladavaju čovekom, pitanje milosrđa i ljubavi prerasta u prvostepeno i najvažnije životno pitanje. Samo se milosrđem i ljubavlju može zadobiti Sveti Duh Božiji, Kojim se jedino i možemo suprotstaviti strašnim duhovima zlobe, što su ovladali ljudima i svetom.
Nije slučajno, dragi moji, što u ovom strašnom apokaliptičkom vremenu poslednjeg perioda postojanja sveta milost Božija opet pruža ruku ka propalom čoveku.
Na ulicama, među onima koji žive pored nas, pojavljuje se sve više i više ljudi koji traže našu milost i koje smo ranije nazivali siromašnima („niščima“). Stariji ljudi, kojih je svagda bilo u Crkvi, sada su opet izašli na ulice da bi Crkvi doneli korist – da bi joj vratili propale, dajući ljudima mogućnost da ispolje duh hrišćanskog milosrđa, da bi se oni, koji su od Boga otpali grehom, vratili Bogu milosrđem. Oni, koji sada traže našu pomoć, koji nas gledaju preplašeno i sa osećanjem krivice, zarađuju nam svojim teškim siromaškim trudom Carstvo Nebesko.
Nećemo, dakle, proći pored ispruženih ruku, pored napaćenih, bolom i tugom ispunjenih očiju, pored našeg bližnjeg. Nećemo, dragi moji, proći pored sopstvenog spasenja: nećemo proći pored Samog Hrista, Koji nas u liku svakog čoveka, kojem je potrebna naša pomoć, poziva na večeru ljubavi.
Pred vratima je nelicemerni sud Božiji i blaga reč Sina Čovečijeg, Hrista, upućena jednima: Hodite, blagosloveni Oca Mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer ogladneh, i dadoste Mi da jedem; ožedneh, i napojiste Me; stranac bejah, i primiste Me. Nag bejah, i odenuste Me; bolestan bejah, i posetiste Me; u tamnici bejah, i dođoste Mi (Mt. 25; 3436).
Međutim, On neće oklevati ni sa drugom, strašnom i odlučnom presudom: Idite od Mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i angelima njegovim (Mt. 25; 41).
Spasavajte se, prijatelji naši, spasavajte se! Spasavajte se, prolazeći životnim putem na spasenje, koji posebno sada nikome nije nimalo lak!
Ti Sam, milosrdni Gospode, udahni u nas osećanje Svoje ljubavi i udostoj nas večne radosti u zemlji živih.
Amin.
 
16. (29) novembra 1992. godine
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *