NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
VERA
 
Dragi D.!
Pred nama je rad koji će trajati čitavog života, sve do same smrti, a osobito u času samrtnih muka. Prema tome, ne očajavaj, nego se potrudi. Tvoja duševna bolest je tvoja pometnja, kao i kod svih ostalih, s tim što svaki ima svoju. Od neprijatelja koji te udara ne bi trebalo da bežiš, nego da se, uz pomoć Božiju, s njim boriš.
Radi toga treba tražiti i tražiti pomoć. Tvoj pomoćnik bi mogao da postane sveti pravedni Jovan Kronštatski. Pročitaj njegova dela i pročitaj nešto o njemu a neizostavno njegov „Neobjavljeni dnevnik“, kao i zapise igumanije Taisije o njemu. To je tanka sveščica, ali izuzetno bogata.
To, o čemu mi pišeš jeste bol duše, i to je osnovna sadašnja bolest neofita. Oni odlaze u crkvu ali više umom. Vera je, međutim, nešto drugo, u čemu učestvuje vasceli čovek, a prevashodno njegovo srce. Ja sam odrastao u drugačijoj sredini, svi ljudi oko mene živeli su verom. Sada je teže, jer živu veru ne možeš odmah da vidiš ni kod sveštenoslužitelja. Međutim, šta da se radi?
„Tražite i daće vam se.“ Ja ću se, D., moliti za tebe. Budući da si svestan svojih nedostataka, to znači da ćeš stajati s ispruženom rukom, a samo to i ljubi Gospod* – smireno stajanje pred Njim i molbu za pomoć. Plaši se, ne plaši se da se plašiš! Verujem Gospode, pomozi mome neverju! Bolje je nemati vere nego zamišljati i uobražavati da je imamo, jer je to beznadežna bolest sa rđavim posledicama. Ti, D, otvori pred svojim očima živu knjigu prirode i zadivićeš se. Sledeća, njoj paralelna stranica je sv. Evanđelje i tvoja iskrena žudnja da te rukovodi istina.
Neka milost Božija počiva na tebi!
Osim toga, molim te da celivaš sv. Teofana Zatvornika. Njegovi spisi su upravo ono iz čega se živa vera u potocima izliva na one koji ga ljube.
 
* * *
 
Draga u Gospodu V.!
Gospod svima i svakome kuca u srce, priziva ga ka radosti i svetlosti koji se ne okončavaju ovozemaljskim životom. Njegov priziv je za svakoga različit, jer Gospod zna ko će ga najpre čuti i odazvati se. Evo, On je i kod Vas zakucao, i zablagodarite Mu na tome. Ne žurite da uništite svoj život – oprezno i obazrivo stupajte u sve što Bog daje – i u Crkvu, i u Sveto Pismo. Učite onako, kao što ste svojevremeno učili u školi, u prvom razredu. Naime, novo je sve to, što treba da primite u dušu. Tek tada će se bez bola i gubitka u Vama ukoreniti i Božiji zakon i hrišćansko razumevanje i osećanje sveta.
 
Dragi oče K.!
O našoj ispravnosti pred Bogom svagda svedoči spokojstvo duha, koje Duh Sveti rađa u pravednoj duši.
Vi se rukovodite trenutnim utiscima, ne spuštajući se u dubinu Božijih odluka, o kojima svedoče Sveto Pismo i vascela crkvena istorija. Ja neću pokušavati da Vas uspokojim niti ubećivanjem, niti primerima niti sopstvenim opitom, jer u Vašoj duši nema glavnog izvora spokojstva – čvrste i nesumnjive vere u promisao Božiji, u to da je glavni Kormilar Crkve Sam Hristos. Kod vas je pak sve i u svemu – sumnja.
Da li to znači da Gospod greši ili da uopšte ne upravlja svetom? Da li su istinski poslenici Crkve samo oni, koje je u nju doneo vetar „slobode“?
Odgovore na Vaša pitanja, koje ste postavili u pismu, meni svakodnevno odgovara čitanje iz Apostola i Evanđelja. U meni se javlja pitanje, izazvano nedoumicom: zar otac K. ne čita Sveto Pismo i zar sve sile njegove duše, uma i srca odlaze samo na savremenu periodiku?
Ono što se događa u svetu nije nikakvo otkriće, i sve to je trebalo da bude; i Drugi dolazak se približava, i ljudi će se, prema obećanju, spasavati do poslednjeg dana sveta. Jedni će se spasavati a drugi će propadati. Njihovo najvažnije spasonosno delo je očuvanje vere. Trebalo bi da se i dušom i srcem brinemo za svoju i za veru onih koji su nam povereni. U svim vremenima odjekuju reči: Vera tvoja spasla te je, idi s mirom i Po veri vašoj neka vam bude.
Ako nema vere nema ni sveta.
Svaki se po svojoj veri spasava na svom poprištu. Ljudske greške – moje, Vaše ili greške Sinoda i svjatjejšeg patrijarha – stoje pred sudom Božijim. Međutim, jedno je sud Božiji a drugo sud čovečiji.
Kako se često događa da se ono, što uzrujanom umu izgleda kao greška, Božijom zapovešću i vremenom pokaže kao sveto delanje, i da njegov tvorac bude ovenčan vencem!
Gde su oni, koji su teškim optužbama i potocima prljavih kleveta i intriga bolom probadali srce patrijarha Tihona i prikivali ga za krst?
Međutim, krst je dao Spasitelj, i On je o stradalniku izrekao poslednju reč: „Sveti“!
Sudite sad! U rukama sam držao strašne knjige u prekrasnim koricama – bilo je to svedočanstvo o pobuni protiv Crkve i o borbi sa njom.
Prema Božijoj zapovesti, sa bojnog polja odlaze i sveti i grešni. I oni koji su gradili i oni koji su rušili. Zar ćemo Vi ili ja izgovoriti sud o tome kako su oni živeli? Ne i ne!
Za sebe ću, to pouzdano znam, morati da odgovaram. Glavno je da ću odgovarati za to, da li izvršavam svoje blagosloveno delo, da li se spasavam kao verni sluga moga Gospodara i da li se zajedno sa mnom spasavaju i oni koji su mi povereni.
Verujte mi, dragi oče K, kad bi svi „borci“ za istinu i čistotu Pravoslavlja kao svoje oružje uzeli molitvu i život po Bogu, Pravoslavlje bi zablistalo u Rusiji. Međutim, „boraca“ ima mnogo i svakoga dana ih je sve više, dok Istina oko sebe okuplja svoje malo stado.
Crkva je stub i tvrđava Istine. Mi smo i na to upozoreni: Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oia vašega da vam dade Carstvo (Lk. 12; 32).
Neka Bog i Vama i meni podari da, očuvavši veru i živeći po njoj, verom zadobijemo spokojstvo duha i uđemo u „malo stado“ onih koji se spasavaju u Gospodu.
 
* * *
 
Dragi oče V.!
Neka Vas Gospod umudri i ukrepi. Hvala Bogu, Vaša rasuđivanja, i o služenju i u odnosu na sina, savršeno su realna. I kako da dvojako ne boli očinska duša: i zbog svog krvnog čeda i zbog svojih duhovnih čeda?
Ostanite čvrsto pri svome, ali molitvenim obraćanjem Bogu ublažite svoju patnju i Od njega očekujte da pomogne Vašem sinu.
Ja se molim za Vas. Ne zaboravljajte svoju prvobitnu ljubav prema Bogu i Njegovu milost prema Vama* – priziv da služite kraj prestola. Veru, potrebno je da imate živu veru, to je jedino istinsko blago u životu. Sin će se promeniti kad ga sustignu patnje, a one će neminovno doći.
 
* * *
 
Draga u Gospodu L.!
Zašto biste tražili ono što je Gospod razbacao po svetu, po životu?
Umesto da se bavite ispraznostima, počnite da se živo i usrdno molite za one koji su otišli u drugi svet, čvrsto se držeći za rizu Gospodnju. I oni se tamo opominju Vas, tako slabe, koja nije od njih nasledila njihovu celovitost i živu i delatnu veru. Tako se i utvrđuje Vaša veza sa rođacima u Bogu.
Ako stric ne zna da li je kršten ili nije, neka požuri da se krsti, uz formulu: „Krštava se sluga Božji A., ako nije kršten. Vama pak ne smeta ono o čemu pišete nego odsustvo žive vere.
Došlo je takvo vreme da bez Božije pomoći nastaje propast.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu A.!
Gospodu ništa nije nemoguće. On i gubavog isceljuje, i uvodi u raj dušegubnog razbojnika koji se pokajao i poverovao. I nas, gubavce, priziva na spasenje i uvodi nas u Crkvu – sveti spasonosni kovčeg. Postoji samo jedan uslov – živa vera u živog i svemogućeg Boga i realna svest o svom padu, iz koje se rađa pokajanje. To je sve. Spasavajte se! Živite u zakonu Božijem i u zakonitom braku, iz njega sledi i rađanje dece. Time se i spasavajte.
 
* * *
 
Draga u Gospodu L.!
Bio Vam je potreban čitav život da biste svesno i s ljubavlju prišli Bogu, iako se ne može reći da u Vas nisu bili položeni temelji vere. Razumite svoga sina, jer se neprijatelj bori s njim sve dok se rukovodi svojim strastima, a zarobljenik nije bogomoljac. Između njega i Vas se pojavljuje zid nerazumevanja i neprihvatanja.
Potrebno je da njegovu slabost pokrijete ljubavlju i da se molite za njega. Da se molite, ali ne i da pokušavate da u njega usadite ono, što sad ne može da prihvati. Sigurno je da će njega, kao i Vas, patnja privesti Bogu. To, što patite, veoma je dobro jer je i to jedan vid molitve. Međutim, ne dopustite roptanje (negodovanje) i Gospod će Vašim materinskim molitvama oživeti njegovu dušu.
 
* * *
 
Draga u Gospodu L.!
Kao što ste, uz Božiju pomoć, do ovog vremena živeli pored svojih sinova, tako se ni ubuduće nemojte zbunjivati i živite živom verom i nadom u Boga. To, draga moja, nisu prazne reči: Vera tvoja spasla te je i Po veri vašoj neka vam bude. Pometnja i razočarenje potiču od neprijatelja i oni ruše veru. Naime, vera se ne projavljuje samo u tome što ćete stajati na molitvi i odlaziti u crkvu. Istinska vera potvrđuje se u dobroj nadi u Boga i u prihvatanju od Njega svega onoga, što On blagovoli da nam pošalje na našem životnom putu. Naši kriterijumi dobra i sreće ne podudaraju se s onim što Bog želi za nas. Zbog toga se molite i blagodarite Bogu za sve, idući po životu u Obećanu zemlju. Gospod neka je sa Vama. Moliću se za Vas, kao što ste to od mene tražili.
 
* * *
 
Draga u Gospodu N.!
Život je sada težak, i nalet zastrašujućih informacija potkopava i bez toga krhku ravnotežu. Da na te bure, koje podiže neprijatelj, ne bismo reagovali tako plašljivo, potrebno je da čvrsto verujemo da svetom upravlja samo Bog i da se trudimo da, koliko god možemo, živimo prema zapovestima Božijim.
Trebalo bi da se miropomažete i pričestite. Često se pričešćujte, najbolje svake 2 sedmice. Nakon miropomazanja, neophodno je da se obratite lekarima i oni će, uz Božiju pomoć, učiniti da Vam bude bolje. Pitanje o tome gde ćete živeti morate rešiti savetujući se s porodicom, tako da to bude korisno za čitavu porodicu. Neka Vas Bog umudri, a moje je samo da se pomolim za Vas.
Verujte Bogu i našem Spasitelju i ničega se ne plašite, jer samo neprijatelj može da nas prestraši. On je snažan, ali nije svemoćan kao Bog.
Neka Vas Bog blagoslovi.
 
* * *
 
Dragi o. V.!
Blagodarim Vam na sećanju i na knjigama.
Mera Vaših teškoća je neiscrpna i veoma se jasno može okarakterisati pomoću par reči: borba za preživljavanje.
Mislim da je kod Vas i spolja – pritisak, i iznutra – teskoba. Kad ne bi bilo milosti Božije, uzaludni bi bili svi Vaši napori.
Sad je takvo vreme da osobito biva očigledna sila Božija, koja dejstvuje u našim slabostima. To se vidi u svim krajevima naše zemlje, i u životu svakog čoveka. Reči sveštenomučenika Venijamina zvuče kao zaveštanje, u kojem se krije realna sila za sadašnji život:
„Trebalo bi da više, više vere imamo mi, pastiri. Da zaboravimo svoje samopouzdanje, um i učenost i da ustupimo mesto blagodati Božijoj.“
Gospode! Umnoži veru u nama!
Molimo se da svima nama bude darovana Božija blagodat. Vama – zbog stvaralačkog rada, nama – radi nošenja svojih i tuđih slabosti.
Molite se za moju ubogost.
 
* * *
 
Draga I.!
Mnogo sam se obradovao tvom pismu. Očigledno je da su se tvoje patnje umanjile, tačnije da su se, uz pomoć Božiju, olakšale zbog tvoje žive vere. Tako i živi, čedo moje, predavši i sebe i svoju decu Bogu a On će već znati kako će nas i čime dovesti do osećanja Istine.
Moli se i za S. Neka i njega Gospod upravi ka spasenju. Molim se za tebe i tvoje bližnje. Preživelo se mnogo i, hvala Bogu, s korišću za dušu. Tvoja laćica se održala na vodi. Ne tuguj.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu K.!
Dobio sam tvoje pismo. Znaš li odakle potiče takav nesklad prividnog i stvarnog? Otuda što nema živog odnosa prema Bogu, nema žive vere* – to je s jedne strane, a sa druge: Carstvo nebesko s naporom se osvaja k podvižnici Ga zadobijaju (Mt. 11; 12).
Međutim, kada dođe do nužnosti da se potrudimo, nama opet postaje dosadno i nezanimljivo.
Da, služenje Bogu u činu je svojevrsno mučeništvo. Treba ljubiti Boga i ljubiti tvorevinu Božiju – ljude. Ti isprobavaš na sebi rezultate podvižničkog života Svetih Otaca, gubeći iz vida to, odakle su oni izrasli. Od tebe se sada zahteva samo kap ljubavi, koja će se projaviti u želji da učiš. Kada se tako nespretno radi, kakvi su tu rezultati? Zagledaj se u sebe i budi ozbiljan prema sebi, jer ćeš žaliti za vremenom koje ćeš uzaludno provesti. Deca, mladenci, osećaju dušu onoga, koji ih drži na rukama.
Neka te Gospod umudri!
 
* * *
 
Dragi Vladiko!
U potpunosti mogu da zamislim kako Vaše unutrašnje, tako i spoljašnje stanje, jer sam svojevremeno prošao tim istim, ako ne i težim putem. Međutim, za razliku od Vas, meni su bile svezane i ruke i noge, i neprijatelji Crkve su svaku moju reč odmeravali nepravednim merilima.
Međutim, sila Božija se u slabosti savršava. To realno sagledavam čitavog života, i mi smo snažni samo silom Božijom. Kao što je na pragu smrti govorio episkop Venijamin Petrogradski, trebalo bi napustiti učenost i um i naoružati se verom. Veru treba imati, veru, i Bog će tada biti za nas i za nama. Ja bih još dodao i poželeo Vam da se molite i da prosite za dar ljubavi, kako bi ljubav bila onaj kompas koji će u svakoj situaciji pokazati tačan pravac i svakog čoveka pretvoriti u prijatelja.
To sam takođe iskusio, čak i u izgnanstvu. Hvala Bogu, mnogo je žetve, a Vi ste poslati da budete poslenik. Potrudite se. Sada je potrebno da se manje pažnje obraća na samoga sebe. Ponekad se događa da deca Božija, koja su često i nerazumna, plaču i pružaju ruke prema Vama. Zar ćemo tada misliti na sebe? Neka Vas Gospod ukrepi i umudri. Blagodarim Vam za pismo. Veoma sam zadovoljan što sada imam stvarnu predstavu o Vašim delima. Neprestano se molim za Vas i tražim Vaše molitve za svoju ubogost i slabost. Sedim pored Vas i jednoglasno s Vama ću zapojati da pravilo ne ispunjavam kako bih želeo i da mi okolnosti ne dozvoljavaju da se bavim bogomislijem. Međutim, svi uzdasi se razbijaju o nepokretni kamen vere da „tako treba“ i da je Bog tako blagovoleo. Nemoj živeti onako kao što hoćeš nego, onako kao što Bog zapoveda. Na taj način ćeš u svemu tome videti svoju slabost. Odatle će lako ponići samoprekorevanje a za njim ubrzo sledi i smirenje. Preostaje jedino nada u milost Božiju, a to je upravo ono što je potrebno.
Molim za Vaš sveti blagoslov i za Vaše molitve. Ja sam već star i radosno ću se predati u ruke Božije, što i svima želim, jer u životu ne znam za nešto bolje od toga.
 
R. S. Hvala Vam i za knjižicu. Pravovremeno se pojavila kao praktično rukovođenje. Samo bi, ukoliko je budete ponovo izdavali, trebalo dati i podatke o mudrom svešteniku.

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *