NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
CRKVA
 
Vaše Preosveštenstvo,
dragi Vladiko,
blagoslovite!
Hvala Vam za dobro sećanje. Dobio sam Vaše pismo i zajedno sa ocem I. šaljem Vam odgovor. Vreme, u kojem nam je Gospod odredio da živimo, jeste najnemirnije – zbunjenost, pometnja i zbrka kolebaju i nepokolebivo, ali to još nije kraj. Pred nama su još složenija vremena.
Crkva će, prema Spasiteljevom obećanju, živeti i savršavati svoje veliko i spasonosno služenje do poslednjeg dana života sveta. Zbog toga je glas Crkve, posredstvom njenih kanonski pravih starešina, za nas glas Božiji.
Mi ne verujemo nijednom pojedincu, čak i ako se čini da je doličnog života, ne verujemo ni grupi jedinomislenih lica, ne verujemo ni snovima, ni viđenjima, nego verujemo glasu Crkve. Crkva ne može da siđe u podzemlje, jer će tada za narod prestati da bude ono, što je dužna da bude. Zbog toga i ja, zajedno sa Vama, čekam konačnu odluku Svjatjejšeg, i samo ću tako orijentisati narod. U protivnom bismo mogli da padnemo u težak greh protiv Crkve i da, ne želeći to, izazovemo raskol.
Mi ne možemo i nemamo prava da na sebe prihvatimo ono, što nam od Boga nije dato. Tako je po Božijem. Ako pak budemo rasuđivali po čovečijem, ostaćemo sasvim bez odgovora.
Bog gleda na čovekovo srce, i život svakoga od nas predstavlja jasnu ilustraciju onoga, što se dešava u našim srcima. Krsno znamenje je naš jedini pečat, koji ima duhovnu silu. Naše nošenje krsta, borba sa grehom, podnošenje bolesti, sastradanje, samilost prema drugima i još mnogo toga što čini život po Bogu, svedoči da na sebi nosimo pečat Božiji. Šta je tehnika i šta su kompjuteri, šta je ta čovečija pa čak i đavolska želja da sve potčini svom uticaju i svom žigu? Sve je to ništavno u poređenju s onim velikim pečatom, koji nam je spasenja radi dao Spasitelj.
Gde je naša vera u naš spasonosni pečat? Mogu da nam učine šta god hoće skrivajući to od nas, ali to neće imati nikakvu silu i nikakvu vrednost. „Bog ljubi dobrovoljnog darovatelja.“ I neprijatelju (đavolu) je potrebna naša duša, koja će mu dobrovoljno služiti. Mi dobrovoljno, s ljubavlju i željom, odabiramo svoj put.
Razmotrimo jedan jednostavan primer. Zamislimo da se čovek leči u bolnici u nadi da će ustati sa bolesničke postelje. Međutim, on umesto isceljujuće dobija smrtonosnu injekciju! I pokojnik, i onaj koji mu je pomogao da umre, moraju stati pred Boga. Kako će se njima suditi? Koliko je Božijih služitelja postradalo u onim zlim godinama, jer su bili nasilno obešeni? Međutim, njima je to ubrojano u mučeništvo, dok samoubice propadaju za večnost. To isto se svakodnevno dešava u životu. Neko možda neće doživeti taj otvoreni izbor: ili vera ili hleb. Međutim, izbor životnog puta* – sa Bogom ili protiv Boga – savršava se u životu svakoga čoveka: i nekada, i sada, i sve do kraja sveta i veka. Samo što na terazijama sada još uvek ne leži komadić hleba. Nastaće i takvo vreme. A kad će to biti? Bog zna! Ukoliko više ljudi izabere da živi protivno Bogu, utoliko se brže približava poslednji izbor. Zemlja će prestati da rađa žito zbog zlobe onih koji žive na njoj. Vascela priroda će zavapiti ka Bogu zbog čovekovih bezakonja. Njiva života će zarasti u trnje i korov. A eto, mi smo poslenici na toj njivi, poslenici na njivi Božijoj!
Treba da čuvamo duh Božiji, a to je radost, mir, ljubav, uzdržanje i ostalo – u Bogu i po Bogu. Jedino to neće sagoreti u poslednjem ognju, i samo će to svedočiti o izboru našeg srca. Kartice, pasoši, brojevi i žigovi – sve će to izgoreti bez traga.
Da, nesumnjivo je da svet ubrzano hita ka Strašnom sudu. Borba je primetna i očigledna, ali to je borba za duše a ne za nešto drugo. To se ni sada ne dešava bez našeg učešća. Utoliko se pre neće odvijati bez nas na poslednjoj etapi, kada ćemo morati da damo odgovor: „Kako verujemo?“
Prema tome, mi očekujemo reč Svjatjejšeg, i ni na trenutak ne sumnjamo u svemogućstvo promisla Božijeg, koji zna kako da spase verne i one što ljube Boga. To je naše oružje: ljubav prema Bogu i Crkvi. A hleb ćete jesti, jer će ga Bog dati svetu. Ješćete ga, dok njegovo davanje ne budu povezali sa vašim verovanjem. Naš zadatak je da sačuvamo Crkvu od raskola i jeresi.
Molim za Vaše svete molitve i arhipastirski blagoslov.
 
29. januara 1998. godine
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *