NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
SEBIČNJAŠTVO, SAMOVOLJA
 
T. T!
Vi ste hiroviti! Zar u crkvu odlazite kod sveštenika a ne kod Boga?
Otac V. ne može da živi za Vas, niti je dužan da to učini. Vas sada muči neprijatelj, i trebalo bi da budete veoma obazrivi prema svom unutrašnjem čoveku, jer se tu ne radi o nekim nevažnim stvarima nego o duši koja je ili jasna i svetla ili pomračena i ozlojećena. Počnite svoju pobunu od blagodarenja Bogu za sve: za život i za dolazak u Crkvu, jer je sve to dar Božiji, i to ne zbog naših zasluga, nego zbog toga što Gospod ljubi i T., i o. A., i L.
 
* * *
 
Draga u Gospodu Valentina!
Postupili ste kao i većina ljudi: u početku samovolja, a kad je nesreća došla na prag: pomažite, oci! Mi ne možemo da Vam pomognemo ničim drugim, osim molitvom. Obećavam da ću se pomoliti za Vas. Osim toga, savetujem Vam da se za stan pomolite svetom Spiridonu, a za posao sv. Trifunu. Ukoliko je to već završeno, živite tamo gde ste doputovali. Pomolite se i za svoje rođake, s kojima niste u dobrim odnosima.
Neka Vam Gospod pomogne!
 
* * *
 
Draga u Gospodu M.!
Vi nemate strpljenja i, budući da istrajavajte na ispunjavanju svoje želje, protivite se volji Božijoj.
Vi nemate blagoslov da uzmete tuđe dete. Molite se usrdno da Vam milost Božija podari Vaše sopstveno (dete).
Još jednom Vam ponavljam – ne težite ka krstu koji ćete načiniti sopstvenim rukama. On će prevazilaziti Vaše snage.
 
* * *
 
Draga N.!
Drugi deo Vašeg pisma jeste upravo ono, čega se plašite.
Mi smo duhovno hromi na obe noge: to, što ne mogu a često i neću da živim po Božijem, stvara prostor za onaj žig, kojeg se svi toliko plašimo. Međutim, taj žig nije spoljašnji, nego se um, srca i duše žigošu grehom, tako da više ništa Božije ne može da uđe u dušu. Što se tiče pasoša i kartica* – sve je to ćesarevo. Stoga, prema reči Gospodnjoj, podajte Bogu Božije a ćesaru ćesarevo.
Neka Vas Gospod sačuva i umudri.
 
* * *
 
Draga popadijo S.!
Neka Vas Gospod spase i ukrepi na trudu u slavu Božiju. Ja ću radosno primiti Vaše delo kad bude završeno, ali ne mogu da budem Vaš recenzent. Neka to učini onaj, kojem je blagosloveno da Vam pomaže. Što se tiče molitve za Vas – to je moja dužnost, i ja to činim radosno i bez uzdaha.
 
* * *
 
Draga N.!
Čitaj češće i pažljivije apostolske Poslanice, i tamo ćeš naći primer koji je analogan tvom sadašnjem stanju:
„Ne razumem ono što činim, jer ne činim ono što hoću, nego činim ono što nenavidim.“
Pročitaj do kraja Poslanicu apostola Pavla Rimljanima, posebno 7. poglavlje, počevši od 14. stiha. Pročitaj je i uteši se time, što ideš zajedničkom stazom. Odatle ćeš naučiti da se ne uzdaš u sebe, u svoje snage i u svoj trud, nego u Boga i u Njegovo milosrđe, koji će nam pomoći. Bez Njega, naime, ne možemo da učinimo ni najmanje delo. Veoma je važno da to razumemo, ali ne da razumemo samo umom, nego da razumemo na delu I vascelim svojim bićem. Ti si zadobila osnovna znanja. Neka Bog podari da te ta znanja ne bace u beznađe, nego da ti donesu radost potpune samopredaje Bogu i sećanje da svako dobro potiče od Njega i da se Njime sve dešava.
Međutim, mi se potajno uzdamo u svoju pravednost. Budući da nje nema, bolujemo od očajanja. Mi nismo u stanju da sami srušimo svoje sebičnjaštvo i gordost, zbog čega nam Gospod i pomaže u tome. Ne očajavaj, nego se pokaj i raduj se.
O budućnosti ćemo govoriti onda, kad se približi vreme da okončaš učenje, ali ti istražuj u sebi kuda se priklanja tvoje srce Ništa nam nije zabranjeno, ali izbor moraš da načiniš ti sama nezavisno i od majke i od mene. U tome treba da se ispolji slobodna volja svakog čoveka. Oslušni samu sebe.
Neka te Bog blagoslovi.
 
* * *
 
Draga M. E.!
Požurio sam da pogledam Vaš rad i vaše uspomene.
Koliko se sećam, ja sam bio protiv njihovog pisanja, kad ste mi se pred početak rada na ovom delu obratili za blagoslov.
Budući da niste želeli da obratite pažnju na moje mišljenje, ne govorim „na blagoslov“. Međutim, odlučio sam da ne odložim dobijenu knjigu i da doznam koga ste se i čega u njoj sećali.
Moje ogorčenje je, draga spisateljko, bezgranično.
Koga ste odlučili da osramotite? Da li starce, koji su već otišli u večnost i koji više nisu u stanju da zaustave Vaše bezumlje? Da li one, koji su još živi i kojima će Vaše stvaralaštvo doneti mnogo nevolja, ogorčenja i briga? Da li sebe, kako bi čitav svet doznao za veliku podvižnicu, monahinju M., koja se na taj način pred Bogom lišava svih plodova svog trpljenja?
Budući da od Vašeg pisanja niko neće imati nikakve koristi i da će ono svima samo naškoditi a prevashodno Vama samoj, zabranjujem Vam da i dalje delite svoje uspomene.
Neka Vam vrate sve one primerke, koji su već podeljeni. M. E., ako doznam da ste se opet oglušili o moj savet, ne ljutite se na mene ako odbijem da ubuduće kontaktiram sa Vama.
Kako je moguće da Vi, koji ste prošli surovu školu stvarnosti, niste odatle izveli nikakve zaključke, da i ne govorim o potpunoj neproduhovljenosti u odnosu na samu sebe i na svoje bližnje, na kćer i na ljude, žive i preminule?
Zar Vi ne posedujete ni najmanje osećanje blagodarnosti ni prema ocu S, ni prema mnogim drugim, koji su, na ovaj ili onaj način, Božijim promislom bili poslati na Vaš put?
Vaša knjiga je đavolsko delo. Zbog toga sakupite sve primerke te knjige i uništite ih, ne ostavljajući sebi to iskušenje na podsmeh neprijatelju. To je sve, što sam želeo da Vam kažem povodom Vaše samovolje.
Oprostite.
 
* * *
 
Draga V. N.!
Čestitam Vam praznik Uspenja Presvete Bogorodice. Hvala Vam za ono što ste mi poslali. Sve slatkiše sam podelio članovima oba hora i poslenicima naše obitelji.
Ne čudite se mom pismu: neophodnost da ga napišem pojavila se nakon što me posetila M. E. S njom sam razgovarao o domaćoj crkvi, koja se gradi u Vašem domu. Vi ste mi se već obraćali s tim pitanjem. Međutim, očigledno da Vam moj odgovor nije bio po volji ako je M. E. ponovo postavila to pitanje kao da se tek sad pojavilo. Primetio sam da je to njen manir, koji koristi da bi postigla svoj cilj. Sada, kad sam odbio da blagoslovim taj poduhvat, M. E. se pozvala na blagoslov koji Vam je dao arhiepiskop.
Ne nadajući se da ćete dobronamerno protumačiti moje reči i da ćete ih razumeti, ipak želim da obavestim Vas samu: ne dolazite mi više s tim pitanjem. Ja nemam ni pravo, ni vlast ni želju da učestvujem u delima koja nemaju patrijarhov blagoslov. Ako Vi to pitanje rešavate sa vladikom, onda je to njegova stvar.
On je arhijerej. On i pred Bogom i pred patrijarhom prihvata odgovornost na sebe. Ja nisam blagoslovio ranije, ne blagosiljam ni sada a neću ni ubuduće blagosloviti takav poduhvat. Ni svi arhijereji nemaju domaće crkve. O tome da su ih nekad, makar i u drevnim vremenima, imali mirjani, nikada nisam čuo.
Želeo sam da to kažem lično Vama, jer dom koji se gradi pripada Vama. Oprostite.

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *