ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
 

На улазу у лађу цркве, одмах поред врата, са северне и јужне стране налазе се препознатљиви ликови два новопросијавша српска светитеља: вл. Николаја Велимировића и оца Јустина Поповића. Оба су веома поштовани у целој српској цркви и широм Православља.
Владика Николај Велимировић је проглашен за светитеља на пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2003. али, већ одавно пре тога, српски народ га је звао светим, због велике мудрости коју је овај духовни отац оставио иза себе у многобројним писаним делима. “На десетогодишњицу упокојења Владике Николаја, свети старац Ћелијски, Отац Јустин, назвао је, овог новог светитеља и Просветитеља српског – највећим Србином послије светог Саве.”[1]
У Парохији св. архиђакона Стефана је 1985. године основано Братство св. владике Николаја, које је током свога вишедеценијског деловања помогло на стотине добрих ученика богословија и студената Богословског факултета СПЦ, од којих су многи данас свештеници и монаси, а међу њима има и епископа.
Спомен св. владике Николаја слави се 5/18. марта и 20. априла/3. маја.
 

1. Митрополит Амфилохије (Радовић), http://svetosavlje.org/biblioteka/vl-Nikolaj/Uvod/Nikolaj000002.htm