ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ПРОСКОМИДИЈА
 

Авраамова жртва
Старозаветне личности и догађаји се налазе на зидовима олтара као праслике и најаве Новог завета. У том смислу, као и у складу са наменом овог дела олтарског простора у проскомидији је сцена Авраамова жртва, која је израз вере и поверења у Господа, његово руковођење и обећање, по цену највећих жртава. “Као што је Авраам био спреман да жртвује сина Исака, тако је и Господ, кад је дошла пуноћа времена послао сина свог јединородног и принео га је на жртву. син јединородни се принео на жртву за спасење света, што значи да је Авраамова жртва предуказање Христове жртве и Христовог распећа. Вера Авраамова је вечити путоказ сваком људском бићу, и призив. Уствари, тајна те вере је садржана у оном позиву Христовом: Ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за Мном. И у оној другој речи: Ко се одрекне Мене, одрећи ћу се и ја њега, ко исповиједи Мене пред Оцем небеским и ја ћу њега признати у Царству небеском и на Страшном суду.”[1]
 

Велика смерност (Imago Pietatis)
 
Испод тога у проскомидији, у иконографском типу Велика смерност (Imago Pietatis) представљен је Господ у гробу, телом мртав, клонуле главе и руку прекрштених. зависно од величине простора, понекад се овде Христос слика допојасно.Међутим,овде је цела фигура Христова насликана како стоји у отвореном саркофагу.[2]
Господ Исус Христос је представљен као жртва, као “јагње Божије, које узима грехе света” (јн. 1, 29). “јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас. Много ћемо, дакле, прије бити кроз њега спасени од гњева сада, када смо оправдани крвљу његовом. јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт сина његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом његовим”(Рим. 5, 8 – 10).
 

Архиђакон Стефан Архиђакон Филипа

 
У ђаконику, изнад олтарских врата на северној страни, представљене су допојасне фигуре светих архиђакона Стефана и Филипа.
 

На јужној страни ђаконика изнад олтарских врата су св. Игњатије Богоносац и св. јаков брат Господњи.
 

У централном делу јужне апсиде ђаконика налазе се целе фигуре св. Иринеја Лионског и св. Кирила Јерусалимског.
 

Старозаветно приношење жртве у скинији, са цветним орнаментом у врху апсиде ђаконика.
 

 


 
НАПОМЕНА:

  1. Митрополит Амфилохије, проповијед на Литургији у манастиру Ком у току Великог поста 2011. http://www.spc.rs/mitropolitamfilohijesluziou manastiru koм
  2. понекад се овде поред Христа, или приљубљена уз Њега, слика и Пресвета Богородица, зато се оваква представа често назива Не ридај мене мати – по ирмосу девете песме канона Велике суботе.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.