НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ЦАР ДУШАН
 

Стефан Урош IV душан (1308. – 20. децембар 1355.) је син Стефана Дечанског и отац последњег владара из династије Немањића, Стефана Уроша V, познатог још и као Урош Нејаки. Био је први српски цар и девети владар из династије Немањића (владао 1331-1355).
На власт је дошао 1331. године након што је, по неким изворима, са престола свргао свог оца, Стефана Дечанског. Значајно је проширио државну територију ка југу. Поред византије сукобља-вао се са Угарском која је имала освајачке претензије на српске територије, али и са Босном око Захумља. Пошто је освојио добар део византијских територија крунисао се за цара, а Српску цркву је уздигао на ранг Патријаршије, што ће касније довести до сукоба између Цариграда и Србије.
Поред освајачке, значајна је и његова законодавна делатност. Најзначајнији споменик представља Душанов законик који је решавао правну проблематику насталу у новим условима Српског царства и који се добрим делом ослањао на византијско право уз строго поштовање старијих законских аката.
Стефан Душан је био и ктитор. Завршио је задужбину свога оца манастир Дечане, а најзначајнија његова задужбина је манастир Светих Архангела код Призрена, за који неки путописци кажу да је био једно од светских чуда.
Цар Стефан душан је умро 20. децембра 1355. године, још увек млад и у пуној снази. Узрок смрти никада није утврђен, али се говорило о тровању, можданом удару, па чак и епилепсији. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена. После Душанове смрти Српско царство је постепено почело да се распада.
Када су 1927. године вршена археолошка ископавања на локалитету манастира, у југозападном делу цркве је нађен мермерни гроб за који је установљно да је царев. У гробу су пронађене испре-туране кости које су касније пренете у цркву Светог Марка у Београду, где и данас почивају.
Није званично проглашен за светитеља, али се његов лик са ореолом око главе може наћи у више цркава и манастира, као што је случај и у цркви манастира Лесново у Македонији. Фреска из тог манастира, која датира из средине XIV века, сматра се његовим најбољим приказом, и послужила је као узор за ову фреску цара Душана у храму св. Стефана у Рути Хилу.

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *