НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ
 

Стефан Немања (црквенословенски: Ст?фань; око 1113 – 13. фебруар 1199) био је велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку.
Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и, заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве. Слави се као свети Симеон Мироточиви 13/26. фебруара. Као најмлађи син властелина Завиде, између 1166. и 1168. године збацио је свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину (1143-1180) и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.
На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је црквено-државни сабор у Расу. На међународном плану је улазио у велике савезе против византије, шаљући своје посланике чак у Нирнберг на преговоре са римским царем Фридрихом Барбаросом (1155-1190), али је био и одан Манојлу Комнину, шаљући му у помоћ војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176).
Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Учврстио је веру православну у Србији, и започео изградњу монументалних владарских задужбина. у његово доба се појавио и аутентични српски стил у сакралној архитектури, познат као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хилендар, који је са сином Савом обновио из темеља 1198. године.
Овај велики владар се повукао са власти и замонашио на сабору 1196. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хилендару, а његово тело је 1208. године пренето у манастир Студеницу, у коме се и данас налази. Његове чудотворне мошти и данас точе свето миро, а лоза која је из његовог гроба израсла у Хилендару, молитвама овог светитеља помаже бездетним супружницима да од Господа измолесеби потомство.

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *