НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
О ПОСТАНКУ ПАРОХИЈЕ И ЦРКВЕ[1]
 
Постанак ове парохије и цркве везан је за раскол у Српској цркви у дијаспори, половином прошлог века. Наиме, познато је да је током 1963. године међу Србима у Америци настао Црквени раскол који се потом проширио на Аустралију и остатак српске дијаспоре. У то време, у западним деловима Сиднеја су постојале само две Српске православне црквене општине: Св. Николе у Блектауну и Св. великомученика Георгија у Кабрамати. Одлуком већине чланова њихови одбори су се, крајем 1963. године, определили за епископа Дионисија, одрекавши послушност Патријаршији у Београду. Тако су, свештеник црквене општине Св. Георгија, протојереј Светозар Секулић и православни Срби, који су живели у тим деловима града, а који се нису слагали са одлукама већине чланства ових Црквених општина, остали без места за молитву.
Нешто више од годину дана након тога, протојереј Светозар Секулић је сазвао састанак – оснивачку скупштину за 28. фебруар 1965. на којој је једногласно одлучено да се за Ливерпул и околину оснује нова црквена општина, посвећена Св. архиђакону Стефану. Патријарх Герман је 23. марта дао благослов за оснивање ове црквено-школске општине. Истим актом он је потврдио изабрану управу, изразивши наду да ће црквени живот бити унапређен.

Протојереј ставрофор Светозар Секулић
 
Нова Црквена општина Св. архиђакона Стефана није поседовала никакво имање, тако да су се све до 1969. редовна богослужења одржавала у разним изнајмљеним просторијама. С обзиром да је те године протојереј Светозар по потреби службе прешао у Црквену општину при храму Св. кнеза Лазара у Александрији, ова скромна Црквена општина је остала без свога сталног свештеника.
По преласку проте Секулића у Лазарицу, ову Црквену општину и парохију су повремено опслуживали свештеници из околних парохија. Богослужења су се тада одржавала на разним местима, а најчешће у сали некадашње Уметничке школе (School of Arts) у Рути Хилу. Тек 1972. године она добија свог сталног свештеника, јереја Љубомира Вучуровића.[2]
Ново поглавље у овој парохији настаје 1975. године, када је Будимир Стаменковић црквеној општини на бесплатно коришћење уступио део своје фарме у Скофилду. На његов предлог, парохијани купују једну дрвену војну бараку, коју преносе на фарму и преуређују у скромну капелу. Чин малог освећења капеле је 16. фебруара 1975. године извршио надлежни архијереј Николај (Мрђа). Тако је тада, након десет година постојања и селидби по разним локацијама, ова Црквена општина најзад добила своје стално богослужбено место. Нове породице почињу да прилазе младој парохији, али се, због честих боловања и одсуства пароха Вучуровића, богослужења нису одржавала редовно. Ипак, ентузијазам ове мале заједнице је растао. Оснивају се недељна школа за децу и фолклорна група Растко.
 

Преселење капеле на црквено имање
 
Јереј Вучуровић напушта парохијску дужност у октобру 1975. године, а следеће, 1976. године, надлежни епископ Николај доводи из Отаџбине свршеног богослова Милорада Лончара, кога убрзо рукополаже и поставља на ову парохију. У међувремену, њу је опслуживао тадашњи свештеник из Волонгонга, Мирослав Поповић. Доласком свештеника Милорада Лончара број парохијана постаје све већи, богослужења су посећенија, недељна школа почиње да ради све боље, а фолклорној групи прилази све више омладине. Рад са омладином и предавање фолклора 1976. године на себе преузима Илија Глишић, који је читаву следећу деценију био најзаслужнији за њихов успех. При овој Црквеној општини тада почиње свој рад и Коло српских сестара „Косовка девојка“, које је основано на скупштини 6. марта 1977.
Доласком марљивог свештеника, почиње прикупљање прилога за куповину црквеног земљишта. На предлог једног од чланова, Матеје Волфа (немачког порекла, који је рођен и живео у Београду пре рата, прешао у православље по доласку у Аустралију), Црквена општина се одлучује да купи имање од пет акара (2.023 ha), на углу Вудсток Авеније у Рути Хилу и улице Хајатс у Пламптону (corner Woodstock Avenue, Rooty Hill and Hyatts Road, Plumpton) по цени од $40,000.
 

План развоја црквеног имања
 
По куповини земљишта, капела се у августу 1978. године, преноси из Скофилда на црквено имање, a 12. новембра исте године, епископи Николај и Василије су обавили обред освећења земљишта и капеле. Кућа на црквеном земљишту је убрзо поправљена и оспособљена за стан свештеника.
Прелазак на црквено имање у Рути Хилу допринео је да се чланство Црквене општине и Парохије увећа. Управни одбор је сачинио план будућих објеката. То је на првом месту био свети храм, посвећен св. првомученику и архиђакону Стефану, заштитнику владарске лозе Немањића и српске државе до данас, затим парохијски дом и пензионерско насеље за потребе Срба у овој земљи.


 
НАПОМЕНА:

  1. Ово поглавље је преузето из књиге: Станимир Спасовић и Србољуб Милетић, Историја СПЦ у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Сиднеј, 2008. стр. 336 – 343.
  2. Љубомир Вучуровић је касније, 20. јануара 1981. лишен свештеничког чина.

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *