НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ДУХОВНИ ОПОРАВАК АРХИТЕКТУРЕ
ЦРКВЕ СВ. СТЕФАНА У РУТИ ХИЛУ
 
КУПОЛА
 
Купола се подиже за један метар. Она је сада сакривена иза надзидака који наглашеним вертикалама намећу своје уздизање ка небу без и мимо Христа, односно без куполе која чини Ологошеног са Неба посланог Сина Божијег.
 
ВЕНЦИ
 
У залету без Христа ка Небу, поред истакнутих вертикала учествују и пиластри и надзидци изнад површина свих кровова, који на немогућ начин хоће да досегну до самога Господа без ичега овоземаљског, људског, народног, па и националног. У постојећој архитектури нагласак је на индустријској техници без душе, без додира руком. И опека треба да буде „рукоположена“ и то на препознатив, православан и српски начин.
Као када на венцу видимо арапска слова – одмах знамо да је то џамија, исто тако ручно израђена и ручно постављена ниска опека значи наше слово, разумљиво и Богу и људима.
 
ЗИДОВИ
 
Садашњи зидови су сувише „индустријски“. Сви зидови ће бити омалтерисани и „окречени“ бело. Зидови не смеју бити сувише равни, али не смеју да буду ‘рапави: треба да се осећа више рад пердашке, а мање равњаче. Из конструктивних разлога постојећи зидови ће бити пробијани, зазиђивани и оштећени, стога ове интервенције треба олакшати повезивањем свих етапа у целину.
 
ЖИВОПИС
 
Православна Црква мора да буде живописана, јер њени прозори досежу много даље хоризонте. Садашњи прозори су превелики и морају се смањити. Савремени ентеријер нема одговарајуће равне и сводне површине, већ је закрчен грубим бетонским и челичним конструктивизмом, ван правила логике и Логоса равнотеже и развитка градње опеком и малтером.
Предложено решење сакрива цео неодговарајући конструктивни систем, дајући му неизоставни догматски облик равних површина сводова по литургијским правилима, по догматским одлукама 7. Васељенског сабора: Христос Сведржитељ у куполи, анђели који га подржавају, Богородица „шира од небеса“ у апсиди, итд.
 
ПРОПОРЦИЈЕ
 
Пропорције су праве и истините. Пропорције маса, као и све пропорције, у равни основа пресека и изгледа у постојећем решењу су пронађене и доказане, што значи и присуство Логоса, што преставља највећу вредност постојећег решења које је вредно надоградити и природно завршити.
Жижама пропорционалних зракова јасно су одређени положаји стубова, а у даљој разради и све остало, као и положај прозора. Главне масе остају пак, нетакнуте.
 

 
ТЕМЕЉИ, СТУБОВИ И СВОДОВИ
 
Из неких погрешних разлога пројектанту првобитног решења је постављен захтев да се стубови избаце, као да је Литургија позоришна представа па да мора боље да се види. Стубови представљају део чинодејствовања Свете Тајне, они су стуб Јаковљевог сна којим су подупрта Небеса. Кровни строп без стубова и сводова застрашује. Први и безусловни захтев за духовни опоравак овога храма је испуњење ове застрашујуће празнине. Природни закони су и Божији закони и овакав, постојећи храм, без стубова је сам по себи кажњен јер су му због тога испуцали темељи и сви зидови су напукли. Постављањем стубова на новим шиповима, по статичком испитивању и прорачуну, растеретиће се сводни зидови, тако да ће практично само носити себе. Ови зидови ће се осигурати подбоденим шиповима и ради укрућења, приљубљеним пиластрима. Ради дуготрајности живописа се више не сме дозволити ни једна пукотина. Сводови чистих и једноставних површина ће бити урађени као обрнута корита, техником добро савладаном у Аустралији, који такође, не смеју да имају ни једну једину пукотину.

Прихваћено решење арх. Др. П. Ристића
 
ПРОЗОРИ – ОКУЛУСИ
 
Пре свега, ради живописања, сви прозори се морају смањити и усагласити са пропорцијама и положајем. Када сунце гране – свеће се гасе, а са оволико светла, колико је сада, храм нема смисла.
Препоручиво би било да сви прозори на црквеном делу храма буду традиционални, вековима и хиљадама година познати окулуси, као што су се рецимо, одржали на Пећкој Патријаршији,
Грачаници, Хилендару, Жичи…
Треба разбити дух архитектуре „стакла и челика“. Ако се у јелу враћамо тако-званој „природној храни“, а у нашој Цркви одувек је било причешће квасним хлебом, онда и црква треба да буде грађена од природних – хиљадама година стасалих материјала, као што су природно гашен и добро одлежао креч и добро печена опека. Данас је доказано да је то дуговечнији грађевински материјал у односу на савремени челик и бетон. Међутим, не треба заборавити ни гипс, који је пронађен чак и у древном Јерихону. Дувано округло стакло, уливено у гипс, дисаће заједно са осталим приро-дним материјалима. У недостатку дуваног стакла се може узети обично небојено прозорско стакло, а гипс може да буде ојачан адитивима. Прозори на припрати и звонику ће имати само решетке и моћи ће да се отварају као и прозорчићи на ђаконикуму и проскомидији, ради попречног ветрења.
 
ВЕТРЕЊЕ
 
Повишена купола ће имати већи цуг. Отварањем малих прозорчића у ђаконикуму и проскомидији, као и у припрати, степеништу и на галерији, уз отварање врата, регулисало би се ветрење на начин да не смета промаја, од чега се наш народ боји. Позната је чињеница да горње природно ветрење у аутомобилу не смета.
 
ПИРГ – СТУП
 
Као и главна купола, и купола звоника ја сада удављена да се скоро уопште не види. Поред тога, повишени „тријумфални“ лук на улазу је груб архитектонски промашај.
Пирг – звоник није део Свете Тајне Цркве и зато, по доследним тумачењима, не би требао да има куполу, јер не представља Тело Христово, већ само ликовно и звучно оглашава улаз на свето место.
Зато куполу на звонику треба уклонити, на постојећем надзидку дозидати венац и поставити кров на четири воде.
Средњи прозор трифоре, који је сада решетка, треба зазидати, а бочне прозоре отворити.
Православна звона немају никакав застор, никакве ролетне, које је нама наметнула Марија Терезија у Војводини. Дакле, отвори треба да имају само решетке, а звона треба да се виде.
Пошто су пропорционално масе на храму добре, онда у излагању прочеља треба само додати ширином опеке „маску“, која у мањој пропорционалној размери понавља, или претходи главним облицима храма, односно његовог брода, који је са кровом на две воде. Пропорције улазног „славолука“ су зато приближене размери човека. Исто прочеље је додато на северној страни припрате да назначи крстионицу, која је исто тако црквица, па сада имамо пропорционално надрастање, надметање:
 
1 – крстионица,
2 – врата са посветном лунетом,
3 – сам брод и трансцепт са куполом, као пут од рођења, живота у Цркви и васкрсења.
 
Тако хладни зидови, сада окречени, са порубом од опеке, постају топли и продуховљени.
 
КРСТИОНИЦА
 
У северном, топлом углу, постављена је крстионица, као мала црква, где су у сажетом дати сви елементи храма у максимално ограниченом простору, што је могуће, јер је простор крстионице подвојен, па је према потреби велики као цела црква.
 
ПРИПРАТА
 
Садашња галерија и степениште, такође припадају архитектонском стилу који се зове „бетонски брутализам“. Да би се оплеменио, али не и изгубио постојећи простор, припрату треба одвојити, као и продавницу свећа и крстионицу, што значи и делимичну звучну одвојеност због буке оних што улазе.
 
АКУСТИКА
 
Хор ће добити звучну шкољку. Галерија је, за сада, као у шкрипцу и може се десити да се хор чује као да пева у другој соби.
Искуство је показало да су све наше традиционалне цркве акустичне, и у златним пропорцијама. Ликовна лепота је у сагласју – хармонији и са звучним простором у коме сонори брује без напора.
 
ЗВОНА
 
Садашња звона уопште нису литургијска, она су обичан „глокеншпил“ за свирање музике.
Треба обратити пажњу на разлику између православних и католичких звона, као и звона за узбуну, означавање часова и музику.
Пирг – звонара мора да се прегради међуспратним плочама. Тиме би се звонара могла отворити на трећем спрату тако да киша може да упада у њу. На другом спрату би могла да буде техника – аутоматика звона, а на првом ризница из које би се могло пењати до звона без лестви.
 
ЧАСОВНИК
 
Често смо поносни на неку кашику, коју смо употребљавали пре Европе. Заборавимо кашику и сетимо се Србина Лазара Хилендарца, који је са своја четири ученика 1402. године израдио часовник на московском Кремљу, који је радио 273 године. Он је показивао положај планета на хелиоцентричан начин, скоро 100 година пре Коперника. Чувена је била и призренска часовни-чарска радионица. Срби су научили Швајцарце да праве часовнике, зато наш пирг треба да има часовник са бројчаником Србина Лазара.
 
ЕТАПЕ ГРАДЊЕ – ПРЕДЛОГ
 
Прва етапа: прочеље – тимпан са посветном лунетом, малтерисање, израда крова. Овај део је потпуно ван цркве, не омета, а највише се види, те би подстакао приложнике.
Друга етапа: бушење спољних шипова, учвршћење темеља, бушење и набијање 12 унутрашњих шипова за стубове. За ово време, уз подношљива ометања, у цркви може да се служи.
Трећа етапа: преселење цркве – иконостаса у дом – црквену салу. Отворени сви конструктивни радови сем живописања и мањих декоративних и уметничких радова.
 
Зашто?
 
Безусловни разлози:
1 – Пукли су темељи, стубови су део решења.
2 – Куполе су неприхватљиве.
3 – Прозори су велики.
4 – Површине треба припремити за живопис.
 
Арх. Предраг Ристић

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *