ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ПРЕГЛЕД ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ
УМЕТНОСТИ
 
Многи радови на ову тему почињу древним делима Средњег Истока, Египта и античке Грчке цивилизације. Мада је уметност у разним формама постојала на свим меридија-нима од када и људски род, већина историчара се слаже да развој уметности почиње да показује јасне образце тек у античкој Грчкој, где су три одређена правца настајала један за другим, приближно у овим периодима:
архаични 800 – 500 година пре Христа
класични 500 – 300 година пре Христа
хеленистички 300 – 100 година пре Христа
После ових периода и праваца појављује се хришћанска свештена уметност која је, нарочито од престанка гоњења Хришћанства и добијања слободе вероисповести у IV веку, постала доминантна и на Истоку и на Западу.
Ова свештена хришћанска уметност је од самог свог почетка до данас била званични ликовни језик Христове Цркве. Она није ништа друго до визуелни доживљај јеванђелске поруке и њеног духовног искуства, који људском оку, из генерације у генерацију, аутентично преноси Христову науку.
Исто као и речи Отаца, језик свештене уметности никада није био некаква „окоштала“ дисциплина која робује потпуно окамењеним обрасцима. Али, да би се обогатила а не осиромашила, у хришћанском и јеванђелском смислу речи, ова уметност мора да представља духовно чисто и неизвитоперено, трезвено виђење верног, а не субјективног и лажног, одсјаја небеских вредности у човеку и овом свету.
Међутим, разлике у теологији, које су се касније почеле појављивати у појединим регионима, допринеле су и разликама у уметности. Тако су настала и два главна, обимна правца хришћанске уметности, од којих се један развијао на Истоку, а други на Западу.

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.