ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СВЕТИ КРАЉ ДРАГУТИН
 

Стефан Драгутин Немањић је био краљ Србије (1276-1282) и краљ Срема (1282-1316). Син Стефана Уроша I и Јелене Анжујске. имао је два сина Владислава и Урошића (касније монах Стефан) и две кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и још једну кћерку (удату за Павла Шубића).
Завладао је Србијом 1276. године тако што се побунио против оца због централизације државе, и уз помоћ Угарске збацио га са власти. Поделио је државу на три дела. Краљица Јелена Анжујска је владала областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје. Драгутинов млађи брат Милутин је владао јужним делом државе, а Драгутин већим, северним делом.
Дежевским споразумом је престо предао брату Милутину, а сам је задржао владавину у северним деловима државе створивши себи ново краљевство на простору западне Србије, источне Босне и Срема. Ту су спадали Срем и Мачва са Београдом и територије око Ариља и Рудника. Његова нова држава се звала Сремска краљевина, због чега је Драгутин познат у историји као “сремски краљ”. За време краља Драгутина Београд је први пут ушао у састав српске државе, а Драгутин је био први српски владар који је владао из овог града. Увео је и први српски динар са ћириличним натписом.
Ратовао је против византије, Бугара и татара. Са братом Милутином се такође сукобио у грађан-ском рату 1301-1312/3 године. Након измирења са Милутином 1312. године, убрзо се тешко разболео и замонашио примивши име Теоктист. Своју државу је дао на управу сину владиславу II. Остатак живота је провео живећи испоснички и чинећи многа добра дела. Бринуо је о чистоти вере и многе неверне обратио у хришћанство.
Драгутин је био веома побожан, живео строго, готово испоснички, подигао је многе цркве, поред осталих: Троноша код Лознице, Ћелије код Ваљева, Рача на Дрини, Папраћа код Зворника, Тавна код Тузле, Липље код Бања Луке и др. Подигао је и цркву св. Ахилија у Ариљу, у којој је сачуван његов портрет из 1296. године.
Умро је 1316. године. По својој жељи сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови.