НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ЛИКОВИ СВЕТИХ СРПСКИХ ЖЕНА
 
НА СЕВЕРНОЈ СТРАНИ НАОСА
 

 
СВЕТА ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
 
Лик Св. Јелене, мајке цара Константина Великог, је први у низу допојасних фигура светих жена. Иако се врло мало зна о Јеленином пореклу, она је у овом храму уврштена у ред српских свети-тељки. Сматрамо да за то постоје оправдани разлози.
Св. Јелена је веома поштована не само код православних Срба, него и на Западу (код данашњих римокатолика) и на истоку, у целој Православној цркви, где се и данас успомена на њу и св. цара Константина обележава 21. маја по старом календару (3. јуна по новом).
Историчари верују да је она била обичног, а не племенитог или царског рода, о чему говоре епископ Амвросије Медиолански (IV век) и историчар цркве Филосторгије (V век). Тешко је одредити тачно место Јелениног рођења, али се сматра да је рођена око 249. године.
Оно што се засигурно зна, јесте да је она родила Константина 27. фебруара 271. (или 273.) у данашњем граду Нишу (Naisus) у Србији, у коме је рођен и Константинов отац, Констанције Хлор.
 

Св. Јелена је била велики покровитељ светих места и ктитор многих цркава, манастира и највре-днијих реликвија. Стога је још за живота веома поштована и сматрана племенитом и значајном у хришћанству, подједнако као и њен син Константин. Јеленина популарност се може видети и по томе што је различити крајеви својатају: У немачком граду Триру, који је неко време био резиденција Констанција Хлора и Константина I, у Средњем веку се појавила легенда о овом граду као Јеленином родном месту. Први помен ове традиције се може наћи у хагиографији св. Јелене коју је у IX веку саставио франачки монах Алман из Отвила. Поред тога у Рајнској области бројне цркве, манастири и реликвије се приписују Јелениној ктиторској делатности.
Британија под римском влашћу је била такође област владавине Констанција Хлора и његовог сина Константина, тако да је и овде поникла легенда о рођењу Јелене у Британији. Први који је алуди-рао на Јеленино острвско порекло био је епископ Шерборна Алделм у VII веку, али најпопула-рнија верзија ове легенде потекла је од Џефрија из Монмаута у XII веку. Џефри је сакупио читав низ псеудо-историјских анегдота о владарима Британије од легендарних времена и објавио их у својој историји британских владара (Historia Regum Britanniae). По овој верзији, Јелена је била ћерка легендарног келтског краља Колчестера, Кола, чији је град опсео римски цар Констанције. После три године опсаде сукоб је решен тако што је Јелена удата за цара. Јеленино наводно британско порекло су спомињали и поједини писци из Енглеске у време ренесансе.
Претпоставља се да је Житијe св. Силвестра (из V века) дало повода да се јави и традиција о Јеленином јеврејском пореклу. У цркви Св. Гереона у Келну, која је у Средњем веку сматрана за царичину задужбину, у XV веку је подигнут натпис на латинском који је Јелени приписивао улогу „покрштене Јеврејке, која је касније подигла укупно 72 цркве.“[1] По овој легенди, Јелена је наги-њала јудаизму и тражила је од свог сина да прихвати јеврејску веру. Међутим, Константин је у Риму организовао расправу на којој су се суочили јеврејски и хришћански мудраци. Захваљујући папи Силвестру хришћанска страна је однела превагу. По предању, папа Силвестар је потом крстио царицу и све њене синове, ћерке и чланове домаћинства.
Отприлике у исто време историчар цркве Теодорит Кирски је преобраћење Константиново приписао Јелени. По њему, царица је већ била хришћанка и одгајила је свог сина у духу Христовог учења. Каснији византијски хагиографи, нарочито од IX и X века, прихватали су као чињеницу да је Јелена превела свог сина у хришћанску веру.
Осим легенди о Јеленином малоазијском, британском, немачком и јеврејском пореклу, постоји предање и о томе да је царица Јелена српског, т.ј. словенског порекла. Међутим, оно што се поуздано зна јесте, да су се родитељи будућег цара трајно настанили у Нишу, Констанцијевом родном месту. Стога, несумњиво постоје и знатне Јеленине везе са централном Србијом, због чега се њен лик, као и лик њеног сина Константина великог, налази у многим српским храмовима. Тако је и овде, у храму Св. Стефана, Јелена уврштена у ред српских светитељки, владарка наших простора. Уосталом, хришћанска вера не производи, већ уклања све разлике међу људима, како етничке, тако и географске, културне и цивилизацијске. Тако је и св. царица Јелена била и остала поштована светитељка, како у Србији, тако и у различитим деловима хришћанског света. У јужној Француској се сматра заштитницом од муња, громова и ватре. У Алпима и рајнској области, управо због ископавања којима је откривен Часни Крст, св. Јелена се слави као заштитница рудара. На Кипру се верује да је она протерала отровне змије са острва. У Либану, у складу са предањем по коме је Јелена јавила Константину у Цариград да је пронашла Часни крст тако што је наредила да се на врховима брда пале ватре, хришћани традиционално обележавају Крстовдан 14/27. септембра паљењем великих ватри, итд.
Царица Јелена је умрла крајем 328. или почетком 329. године, у време када је имала око осамдесет година.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Jan Willem Drijvers, University of Groningen, Helena Augusta (248/249-328/329 A.D.), http://www.roman-emperors.org/helena.htm.

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *