НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СВЕТИ КРАЉ УРОШ I
 

Урош I Немањић, најмлађи син Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло, владао је Србијом у периоду између 1243. и 1276. године. Желећи да обједини и утврди свој Српски православни род и државу, ратовао је противу Угарске, супротстављао се византијским освајањима и краљу Сицилије Карлу Анжујском. Урош је на власти остао више од тридесет година (1243-1276). Укинуо је вла-дарске титуле великог кнеза Дукље и Хума и завео централну државну власт. Томе се успротивио његов син Драгутин, који је напао оца и поразио га 1276. Урош се потом замонашио у Хуму и постао монах Симеон. Убрзо затим, наредне 1277. године, краљ Урош је умро и сахрањен је у манастиру Милешево.
У време Урошеве владавине долази до појаве немачких рудара, познатих под именом Саси. Бежећи од Монгола они су стигли у Србију негде крајем тринаестог века, највероватније из Влашке која је била опустошена татарским походом. Са собом су донели нове технике проналажења и прераде руда племенитих метала, посебно сребра, бакра и олова. њихово знање и вештина оживели су производњу метала и српској привреди отворили врата медитеранског тржишта. Саси су развили ру-днике у Брскову, Трепчи, Руднику, Рогозни, Новом Брду, као и у другим рударским местима. Развој рударства у Србији је покренуо читав низ привредних и трговачких веза са приморјем и јужном Италијом.
Краљ Урош је градитељ манастира Сопоћани. Био је успешнији на трону од своје браће. Проширио је Србију према западу, економски је ојачао и спречио сепаратизам области споредних делова династије.

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *