ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СВЕТИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ
 

Рођен у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. Желећи духовни живот он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар. То се и обистинило, диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071).
Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од врања), у једној малој пећини. Ту се и преставио, после шездесет и две године испосничког живота.
После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу Светога апостола Луке, а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У том храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога, из којих потече свето миро. Део моштију цар је однео у Цариград, а један део је касније доспео у Љубостињу. Остали делови његових светих моштију се и данас налазе у манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.
О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима.
Слави се 19. октобра по православном календару (1. новембра по новом).