НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СЕВЕРНА (ЛЕВА) ПЕВНИЦА
 
Композиција Силазак у ад у северној певници приказује Христа који ослобађа душе људи из ропства адовог, као што и молитва светог Јефрема Сирина, која се чита на свакој Литургији, каже: „У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником, и на Престолу био си Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Безгранични.“
О томе свети отац Јустин говори: „Спаситељев силазак у ад, место у коме су боравиле душе свих људи који су живели и помрли до његовог доласка у овај свет, био је природан, неопходан и логичан. И Спаситељ је сишао у ад својом човечанском душом, и то сишао док је тело његово лежало у гробу мртво. Свој силазак у ад Спаситељ је пропратио својом проповеђу оног истог Јеванђеља које је проповедао на земљи. Јер исто Јеванђеље важи за сва људска бића у оба света: и у овом свету земаљског живота и у свету смрти – аду. Исто Јеванђеље и исто спасење. Апостол Петар јасно вели да је Спаситељ проповедао душама у аду своје Јеванђеље спасења.[1] Силазак Богочовека Христа у ад значи уништење смрти, победу над адом и ђаволом, и власт над њима. To показују речи апостола Јована, да Господ Христос има кључеве од ада и смрти.[2] Ад у који је Господ сишао, у коме су боравиле и праведне душе, означавацарство смрти, жилиште у коме се осећала она туга, немоћ, бол и жалост, који су били овладали људском природом због греха. Спасоносна сила Господа Христа простире се и на сав загробни живот. To сведочи света песничка мисао Цркве: ‘Када Господ Христос би распет, ђаво би свезан, и смрт би умртвљена, а душе које су у аду биле држане, ослободише се уза.'[3] Као једини моћан и силан, Христос оплени ад, и све осмрћене подиже са Собом, уништивши силом крста страх од осуде.“[4]
Христос пред Пилатом и Распеће Христово се налазе у средњем делу, а испод певничког прозора у средини је Пут мучеништва (лат. Via Dolorosa), чиме је уметник нашао диван начин и место да повеже горње две сцене.
 

Сценe у своду северне певнице


Ликови светитеља у северној певници
 
Западно од излазних врата, у реду славских икона леве певнице представљени су Св. Василије Острошки, св. Никола, св. Сава.
 
Источно од излазних певничких врата су Св. Петка, св. Сисоје Велики и св. Трифун.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. 1. Пет. 3, 19; 4, 6.
  2. Откр. 1, 18; ср. Еф. 4, 8.
  3. Среда, на јутрењу, сједални (Глас 7, Осмогласник).
  4. Св. Јустин Ћелијски, Тајне вере и живота, Основно богословље, Крњево 1985.

Један коментар

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *