Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић
ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА
ОЛТАР
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
Живопис у олтарском простору је у складу са његовом наменом, као местом на коме се приноси најсветија и савршена Жртва.
Сцена Вазнесење Господње се налази у врху олтарског свода, директно над иконостасом. Рађена је по узору на ону у куполи светих апостола из пећке патријаршије, која је пак, смештена ту, највероватније због тога што је и у Жичи, пређашњем седишту Архиепископије, ова композиција била ту приказана, по угледу на познате храмове Цариграда и Солуна.[1]
Са јужне и северне стране, приказани су апостоли и Пресвета Богородица. Ту су и два анђела, по сведочанству Светог Писма: “док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човјека у хаљинама бијелим стадоше поред њих, и они рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо” (дјел. 1, 10 – 11).
У истој висини, на јужном зиду свода ђаконика, налази се сцена Молитва у Гетсиманији. Удаљен од апостола приказан је Христос на молитви, на Маслинској Гори.
На северном, супротном зиду, насликана је сцена Тајна Вечера.
НАПОМЕНА:
- Пре иконоборства Вазнесење Господње се приказивало у темену куполе. Пресвета Богородица и апостоли сликали су се у доњим деловима куполе. Временом, када је слика Вазнесења замењена Сведржитељем, приказ Пресвете Богородице је прешао у тематски програм олтара.
Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.