ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СВЕТИ ПАТРИЈАРХ МАКСИМ
 
Св. максим Скопљанац је био патријарх Српске цркве у тешком периоду за време турског ропства, од 1655 – 1674. године. То су били врло тешки дани и године по хришћане.
 

Са места митрополита пашког, изабран је зе патријарха пећког у време када се његов претходник, патријарх Гаврило, налазио у Русији и одатле поручио да бирају новог патријарха.
Да би утврдио православну веру у народу, патријарх Максим је доста путовао, обилазио цркве и манастире, утврђивао људе, свештенство и монахе у вери и храбрио их да издрже тешке прилике.
Обзиром да је турским властима морао да плаћа огромне дажбине, патријарх Максим је био присиљен да лично иде у „писанију“ (уписивање, тражење прилога) у Влашку 1661, Самоков 1662, Разлог 1664, и Панчево 1670. године.
Био је учен човек и љубитељ књига, које су у то време, због ратова и разарања у Србији биле драгоцене. Књиге је откупљивао и потом поклањао црквама и манастирима.
Поред свих тешкоћа, за време патријарха Максима живописан је храм Светог Николаја у Пећкој патријаршији 1672. године, а 1674. године саграђени су конаци.
Почетком марта 1669. године патријарх је оболео и на Спасовдан исте године изабран је Арсеније Црнојевић за митрополита хвостанског или пећког у својству коађутора.[1] Патријарх Максим је умро 29. октобра 1680. године у Пећи.

1. Коађутор – помоћник, унапред одређени наследник црквеног великодостојника.