ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
САГОВОРНИК: СТИЛИЈАНОС ПАПАДОПУЛОС, ПРОФЕСОР ТЕОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У АТИНИ
 
Клитос Јоанидис: Старац Јаков Цаликис, био је веома велики старачки лик. Био је игуман манастира Преподобног Давида на Еубеји, упокојио се 21. новембра 1991. године, само неколико дана пре упокојења другог духовног великана православља наших дана, старца Порфирија.
Преплављен љубављу према Богу и ближњему, старац Јаков водио је живот чист у сваком погледу, засењивао је људе својом племенитошћу, а и завршио је као свети човек. Покушаћемо да сакупимо цртице из његовог живота како бисмо што верније осликали његов преподобни лик. У томе ће нам помоћи људи којима је Бог подарио велики благослов да га веома добро упознају током више година. Професор, господин Стилијанос Пападопулос, написао је, штавише, и књигу о старцу Јакову.
Ст. П.: Када видимо савремене преподобне људе, какав је био старац Јаков, можемо са савршеном јасноћом да се уверимо да ти људи у себи поседују истовремено две основне особине: способност да воде тешку и напорну духовну борбу која символизује распињање на крст, а истовремено носе у себи осећање стварне радости васкрсења.
Говорећи о једном од најзначајнијих, најпреподобнијих авва, стараца нашег времена, о старцу Јакову Цаликису, који се упокојио у миру у манастиру Преподобног Давида на Еубеји, морам да кажем да сваки пут када га призовем у свој ум, срце и пред очи, баш сваки пут, видим га како води велику духовну борбу и како на његовом лицу, у његовим очима, на челу, дословно сија радост васкрсења. То је говорио и сам, на свој једноставан начин: „Моје срце је башта“.
Старац Јаков скоро да и није узимао храну. Оно што ми називамо постом, за њега је била шала. Количина хране коју је узимао била је толика, колико би узела птичица. Седели бисмо на Васкрс за трпезом, а његова виљушка је улазила у тањир тек толико да мени, који сам седео поред њега, да храбрости да једем. А у ствари, тек толико колико би кљуцнула птичица – то што говорим, господине Јоанидис, није само фраза, већ је дословно тако – толико је јео.
Духовна борба старца Јакова, његово подвизавање, било је запањујуће. Можете да замислите да је питање да ли се током двадесет четири сата одмарао два сата. До тог степена се узвисио у подвигу.
К. Ј.: „Није давао сна очима, нити одмора телу“.
Ст. П.:Трудио сам се и као истраживач – будући да сам историчар и богослов и будући да сам написао многе историјске и теолошке студије, па сам се у том смислу развијао и образовао – да пратим и изучавам његов живот и начин његовог подвизавања. И заиста, по величини подвига и по начину на који је водио духовне борбе, тако строго подвижништво налазимо још само у делима великих Отаца и богослова, у древним подвижничким изворима трезвеноумног богословља. Са свим тим, уверавам вас, имао сам прилике да се сретнем и да то посведочим – дозволите ми да употребим реч, која је овде недопустива – као научник, код старца Јакова.
Читаве деценије – а то је исто чинио и други велики старац наших дана, старац Порфирије – није спавао у постељи. Спавао је на поду, на земљи. Ти људи ноћу не спавају. Ноћу се моле. Ноћ је посвећена духовној борби, молитви.
К. Ј.: Старац Јаков био је обдарен многим даровима Духа Светога, као што је дар прозорљивости, пророштва и исцелитељства. Није ли тако, Господине Пападопулос?
Ст. П.:То је тачно. То се само по себи разуме, када су у питању такве подвижничке личности. У томе је увек, наравно, успевао – а то је говорио и он сам – уз помоћ Божију: „Ја не чиним ништа“, говорио је, „што год чиним, чини Бог, а преподобни Давид ми помаже“.
К. Ј.: Да, али он сам је поседовао благодат, да у њему обитава Дух Свети.
Ст. П.:Његова чистота била је толика, као и његова љубав и вера у Бога, да га је Бог зарад тога, рекао би човек, изабрао. Што се тиче смирења старца Јакова – био је један од најсмиренијих људи – чуда, која је чинио још за живота у свету, су небројена. А рећи ћу још нешто. После упокојења, старац Јаков је показао многим људима многа знамења Божија.
К. Ј.: То је изузетно значајно.
Ст. П.:Догодила су се, на савршено јасан начин, исцелења од најтежих болести и од рака. Догађају се знамења Божија која се огледају у његовим јављањима. Старац Јаков се јављао у веома важним случајевима многим људима.
К. Ј.: То је од огромног значаја.
Ст. П.:Свакако. Старац Порфирије, друга таква преподобна појава наших дана, говорио је људима о старцу Јакову: „Пазите, он је један од најпрозорљивијих људи, али то крије да се не би прославио“.
Старац Јаков био је једна од најугледнијих личности наше Цркве за живота, а после упокојења заступа нас својом смелошћу пред Богом.
 
Напомене:
 
1. Следећи разговори о старцу Јакову преузети су из књиге Клитоса Јоанидиса, Старечник XX века. Разговоре превела Лада Јагушт.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *