ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
ИСЦЕЉУЈУ ГА СВЕТИ ХАРАЛАМПИЈЕ И ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА КСЕПИЈСКА
 
Године 1935, непосредно пре Васкрса, Јаков се озбиљно разболео. Није постојала одговарајућа медицинска нега и чинило се да ће дечак умрети. Његова сирота мајка била је неутешна. Преклињала је светитеље, а посебно светог Харалампија, чију су иконицу донели из Ливисија. На Томину недељу сви су очекивали да се мали подвижник ускоро упокоји. Сви су мислили једно исто: због чега Бог не исцели Јакова који је својим читањем молитви и осењивањем крсним знаком исцељивао и младе и старе, па чак и животиње?
У предвечерје тога дана јавио му се свети Харалампије. Јаков је спазио живу светитељеву руку која је рукавом начинила крсни знак над његовим грудима. Дечак се истог часа опоравио. Испричао је мајци шта се догодило и она му је рекла:
„Данас смо, чедо моје, видели васкрсавање из мртвих. Ти мораш прослављати овај дан!“
Неколико година касније његово здравље се опет погоршало. Због напорног поста и недостатка добре хране, али и због тога што је током зиме, по киши и снегу ишао босоног – како због подвижништва тако и због сиромаштва – његове ноге су натекле, а табани су били прекривени чиревима из којих се цедио гној. Имао је страшне болове. Увио их је неким крпама мада, наравно, није могао да хода. Нико од оних мештана који су познавали природну медицину није могао нешто да учини.
У то време, по селима у тој области путовала је икона Пресвете Богородице Ксенијске (из Алмироса, Волос). Требало је да икона прође и кроз оближње село Дафни. Јаков је чуо ову вест и, упркос свом стању, рекао мајци:
„Мајко, и ја ћу тамо да пођем.“
Она је била изненађена и растужена због свог сина:
„Чедо моје, зар не видиш у каквом си стању? Како ћеш отићи тамо?“
Међутим, Јаков је био упоран:
„Поћи ћу и она ће ме исцелити.“
Отац Димитрије, који се случајно ту затекао, подржао је његове речи:
„Хајде, Теодора, пусти дете…“
Он се спремио, али путовање је било право мучење. Требало је ићи пешице док су табани били препуни гнојних чирева. И поред тога, стигао је у Дафни. Ушао је у храм и поклонио се икони Пресвете Богородице. Био је исцрпљен и слаб, тако да је накратко сео да се одмори. Желео је да јој се још једном поклони. Кад је изашао из храма, осетио је да су његове ноге исцељене! Скинуо је завоје са ногу и видео да су здраве. Све до времена кад се блажени старац упокојио, на његовим табанима налазило се мноштво огреботина, трагова исцељених стопала из тих дана.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *