ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
БЕСЕДИ СА ПРЕПОДОБНИМ ДАВИДОМ И ПРЕПОДОБНИМ ЈОВАНОМ РУСКИМ
 
Током 1977. године, свештеник Јоанис Вернезос из Прокопија Еубејског, где се налази светилиште (крипта) преподобног Јована Руског, затражио је од старца Јакова да се помоли за налажење воде, јер су њихове њиве страдале од суше. Отац Јаков обећао му је следеће:
„Одмах ћу поћи да се помолим преподобном Давиду да пронађете воду. Рећи ћу му да дође и да са собом поведе и божанственог Јована (Руског) и да, као што је ударио штапом и довео воду у свој манастир, тако учини и за овог доброг свештеника!“
И заиста, вода је пронађена. Свештеник је позвао оца Јакова да би му заблагодарио, али пре него што је успео да било шта каже, старац Јаков му је рекао:
„Оче мој, након пламених молитава преподобни Давид је приклонио главу, оборио очи и указао ми да ћете наћи воду. Само напред!“
Чудно је што у односу на остале светитеље, а посебно преподобног Јована Руског, није осећао толику присност као у односу на преподобног Давида. Кад год би се обратио за помоћ и преподобном Давиду и преподобном Јовану, имао је утисак да ће преподобни Јован стићи брже, јер је био много млађи од преподобног Давида. Преподобном Јовану се никад није обраћао оштрим тоном, као што се понекад обраћао преподобном Давиду. Стидео се чак и да служи у светилишту (крипти) преподобног Јована у Прокопију. Од њега су често тражили да служи Литургију „код светог Јована“. Међутим, он је обично одговарао:
„Јесам ли ја, овоземаљски човек, достојан да се појавим пред божанственим Јованом?“
Поред тога, сваки пут кад би споменуо име преподобног Јована, којег је називао „божанственим“ и „исповедником“, његов глас добијао је величанствено свечан тон, као да је преподобни Јован присутан и као да се обраћа краљу.
Он није само преклињао преподобног Јована да помогне верујућима, него га је и видео како излази из свог светилишта да би им помогао. Године 1986. старац Јаков приповедао је једној групи поклоника како преподобни Јован дејствује и изван свог светилишта. Будући да сам седео непосредно покрај њега, тихо сам га упитао:
„Да ли сте га Ви лично видели изван светилишта?“
Старац је наставио, јер су га и други слушали. Још два пута сам га упитао то исто, али тако да не чују остали. Одговорио ми је на разоружавајући начин, не мењајући ритам говора:
„Ујутро сам га видео тамо, како се враћа и улази у своју крипту. Понекад, дакле, преподобни није у својој крипти.“
О чуду излажења преподобног из његове крипте могу да посведоче и други, посебно свештеник – проистаменос (надзорник) ове гробнице (крипте). Преподобни Јован удостојио је старца да беседи с њим, па чак и да га види живог и у пуној величини. Једном приликом, кад се старац враћао са неких медицинских испитивања, пролазио је поред светилишта преподобног Јована и, као и обично, отишао да му се поклони. Пао је на колена пред његовим гробом и, након извесног времена, према речима самог старца Јакова, преподобни му је казао:
„Мислиш ли да ја благосиљам свакога ко овде уђе? Ево, жену која ми се управо поклонила заједно са својом децом, нисам благословио!“
„Зашто“, упитао је старац.
„Зато што она проклиње своју децу!“

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *