ДУШЕ ХРИСТОВЕ
ПРЕД СТРАШНИМ ПРЕСТОЛОМ ГОСПОДЊИМ
Ствари се нису поправиле ни током лета. Како би, поред толико ослабелог срца и одсуства циркулације у ногама, уопште и могле да се поправе? И поред тога, наставио је да исповеда, да слуша и да теши људе, да се моли за унесрећене, па је чак одговарао и на десетак писама дневно. Када због крајње исцрпљености није био у стању да се сам моли, обраћао се преподобном Давиду:
„Старче, овде су изнети људски проблеми. Ти знаш шта пише у сваком од ових писама. Немој их напуштати, учини шта год можеш. Ти си њихова једина нада…“
Пред крај његовог последњег лета догодило му се нешто веома важно. Није нам разјаснио да ли је то био сан или виђење. Приповедао је да се нашао на Небесима, пред величанственим Царем који је седео на блиставом престолу. Поред њега, али нешто ниже, стајао је писар и држао огромну књигу. Прегледао је сваку страну, на којој су била записана добра дела јеромонаха Јакова. У једном тренутку писар је рекао:
„Нема више ничега о Јакову!“
„Да ли си сигуран“, упитао га је Цар. „Окрени страну 365!“
Писар је окренуо ту страну и нашао запис о једној кутијици.
Старац је касније размишљао о томе и сетио се да је, у време док је још живео у Фаракли, пред крај рата, случајно нашао блиставу металну кутијицу. Била је веома лепа и оставила је дубок утисак на њега, али ју је он без размишљања однео у цркву и понудио свештенику, будући да нису имали одговарајућу кутијицу за тамјан.