ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
МАЛИ ЈАКОВ СЕ ИСТИЧЕ У ШКОЛИ
 
Јаков се први пут уписао у школу 1927, у Фаракли. Разуме се да није постојала посебна школска зграда. На растојању од пет стотина метара од њиховог дома, идући према североистоку, налазила се капелица Свете Параскеве. Она је служила као школа за мале избеглице и сеоску децу. Узан пут или, боље речено, стаза, пролазио је испред њихове куће и кривудаво се успињао ка школи – капели, пролазећи кроз борову шуму.
Учио је с необичном лакоћом. Постао је изузетан ученик без икаквог напора. Што се тиче његовог понашања, оно се не може ни описати. Јаков је остављао такав утисак да га је чак и учитељ поштовао. Исто се може рећи и за попа Димитрија (отац Димитрије Теодосиос), свештеника који је на сваких петнаест дана долазио у њихово село да би у парохијској цркви Светог Георгија служио Литургију.
Ливисијске избеглице, као и неколико староседелаца, навикли су се на Јаковљево понашање, иако нису могли да га објасне. Веома сиромашно детенце, старо шест или седам година, углавном босоного, у изношеној, премда увек чистој одећи и безнадежно слабачко, издвајало се без неког посебног труда. Усправан, сталожен, увек уздигнуте главице, светлог и чистог чела. Никад га нису видели да се игра на улици нити су чули да изговара непристојне речи. Деца у школи су га, понекад нехотице а понекад иронично, повремено звала „деда“. Његов брат Георгије, као и они који су га боље познавали, звали су га „калуђер“. Касније, и пре него што је напунио десет година, звали су га „отац Јаков“ и понекад љубили његову руку, коју је он истог часа повлачио.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *