ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
ЈАВЉАЊЕ СВЕТЕ ПАРАСКЕВЕ
 
У години кад су се из шатора преселили у своју ниску кућицу узгајали су и једну свињу која је достигла велику тежину. Како је отац, Ставрос Цаликис, у то време радио на страни као зидар, позвао је своје синове, седмогодишњег Јакова и деветогодишњег Георгија и рекао им да свињу одведу у оближње, велико село, где је са сеоским месаром уговорио да је закоље и прода, а да новац преда њима. Успут су срели једног човека из њиховог села који је, видевши добро ухрањену свињу, рекао: “Ej, шта радите са том свињом! Постала је као магарац!” Истог тренутка животиња је изгубила снагу и пала. Из чељусти јој је излазила пена и била је на издисају. Човек је ову животињу погледао урокљивим оком. Деца су се престрашила. Мали Јаков се убрзо опоравио и осврнуо око себе. Нашао је празну конзервицу, напунио је изворском водом, узео мало босиљка из оближње баште и пошао мало низ пут, ка месту где се налазила икона светог Димитрија. Молио се клечећи на коленима, узео мало уља из кандила и вратио се животињи. Клекнуо је, помолио се, прекрстио животињу уљем и попрскао босиљком. Свиња је убрзо устала и наставила да корача.
Свако дете ишло је у школу једном дневно, а само је Јаков одлазио тамо два пута. Био јој је веома наклоњен, јер се те прве године настава одржавала у капелици Свете Параскеве. Одлазио је тамо сваке вечери и палио кандила. Дечак је обично одлазио сам и остајао тамо док се не смрачи. Молио се сагласно свом знању и могућностима. Затим је низбрдицом одлазио кући, пролазећи кроз борову шуму. Једне вечери, кад је имао осам или девет година, у време док се молио пред њим се појавила света Параскева, као да је жива, управо онаква, каква је била изображена на икони. Дете се узбунило, потрчало и без даха стигло кући. Био је толико уплашен да се није чак ни осврнуо. Након неколико дана, поново је дошао да запали кандила и светитељка се поново појавила пред њим. Он се и тад уплашио и почео да бежи, али је светитељка тога пута изашла из цркве, благо се обратила детету и умирила га. Јаков се зауставио и осврнуо, не би ли видео ко му се обраћа. Светитељка му је објаснила ко је она и рекла му да се не плаши. Мали Јаков је стидљиво ушао у капелу. Сео је поред ње и пажљиво је слушао. Јављање свете Параскеве поновило се више пута. Јаков се навикао на то и није се више плашио. Седели су једно поред другог и разговарали. Толика је била блискост и безазлена одважност овог детета пред светитељком!
У једном од својих првих јављања, кад се дечак више није плашио, светитељка му је рекла:
“Драги мој Јакове, чиме желиш да ти узвратим за све ове молитве које си изговорио у мом дому?”
Није знао шта да затражи од ње. Међутим, увече је за то упитао своју мајку Теодору. Она га је простодушно саветовала:
“Затражи да ти каже какав ће ти бити живот.”
Следеће вечери светитељка се појавила и рекла детету:
“Слушај ме. Видећеш велику славу, људи ће долазити да те посете, у твоје руке долазиће много новца, али се неће задржавати у њима.”
(Уистину, све се то остварило: старца Јакова поштовали су и богаташи и сиромаси, и мудри и неуки, и владари и потчињени, и универзитетски професори и судије високог ранга, и монаси, и свештеници, и епископи и патријарси, који су током последњих година његовог живота долазили у манастир да га посете, да се исповеде, да од њега добију душекорисну поуку, да узму његов благослов. Исто тако, они су остављали доста новца, посебно током последњих година, али га је он давао свима којима је био потребан. Ништа није могло да се задржи у његовој “врећи”, јер је тај новац обично остављао у једну плетену врећу која ипак никад није била празна, ма колико новца да је давао.)
Кад би приповедао о томе, он сам је говорио:
“У сваком случају, брате мој, да ли ме света Параскева слагала? Да ли је срећа коју ми је подарила мала? Учинила ме свештеником тајинстава Божијих!”

Comments are closed.