ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
ПРЕДСКАЗАО ЈЕ СВЕТСКИ РАТ
 
Невоље због болести, сиромаштво и одлазак на рад тамо и овамо нису омели његово унутрашње делање: строги пост, дуге ноћне молитве, борбу с искушењима. Осим тога, он је уистину много састрадавао са ближњима. Никада није одбио да пружи руку помоћи ономе ко би то од њега затражио: Јаков једноставно није знао да каже: „Не!“. Сви у селу поштовали су га као светог човека, иако нису знали шта чини током ноћи и какав подвижнички живот води.
У случајевима болести, као и у свим тешким тренуцима, сељаци су га позивали да прочита молитву и да начини крсни знак. Током 1939. или почетком 1940. многа сеоска деца су се у школи заразила заушкама. Родитељи су сакупили децу и одвели их код Јакова да им прочита молитву. Деца су с поштовањем приклонила главице, док је Јаков читао и осењивао их крсним знаком. Међутим, једно дете се смејало. Док су се враћали кући, свој деци је било боље изузев оног које се смејало. Кад су родитељи видели да су сва друга деца оздравила, распитали су се и сазнали шта се догодило. Изгрдили су дете и вратили га код Јакова. Дете се покајало и почело да плаче. Јаков му је прочитао молитву, прекрстио га дрвеним крстићем и дете је такође оздравило.
За сва ова доброчинства која је чинио мештанима свога села као и мештанима околних села, Јаков није узимао новац. Он је волео све људе, и младе и старе. Састрадавао је са свима њима, јер су и они били сиромашни.
У том периоду, односно од 1938. до 1940, он је у великој мери умножио своје подвиге. Јео је и спавао врло мало а током ноћи се сатима молио, иако је читавог дана напорно радио. Радио је колико и сви остали мештани, па чак и више од њих. Његови отац и мајка почели су да се повијају под бременом недаћа и он је морао да постане ослонац куће.
Осим тога, Јаков је подвизима и молитвом задобио такву чистоту срца и ума да је био у стању да предвиди велике несреће које су се приближавале. Приликом једног предсказања у сну му се јавила Пресвета Богородица као Животоносни Источник и затражила да јој сагради капелу на месту које му је показала јер је ту, како је рекла, „био Мој дом“. Млади зидар Јаков јој је уз помоћ свог оца подигао једну капелицу. Након много година, на том месту су пронађени остаци једног древног хришћанског храма.
Дешавала су се и велика упозорења. Почев од 1940, света Параскева јавила му се више пута. Једне ноћи појавила се пред њим веома озбиљна и тужна и рекла: „Дођи, чедо моје, желим нешто да ти кажем. Избиће рат!“
Јаков је поново почео да се моли и да прави метаније. Где год би се одржавало бдење или нека храмовна прослава, Јаков је тамо одлазио и проводио читаву ноћ у појању. Често се дешавало да буде сасвим сам. Кад год је појао, није се молио за новац па чак ни за храну. Облачио би грубу али чисту одећу, паковао мало хране у плетену врећицу и пешице путовао унаоколо, одлазећи у цркве.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *