ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
ЧУДЕСНО УМНОЖАВАЊЕ НАФОРЕ И МАКАРОНА
 
У августу 1961. из Ливанатеса, родног града преподобног Давида, дошло је седамдесет пет људи да би добровољно радили на манастирском резервоару за воду. Многи људи из Ливанатеса заветовали су се да ће новчано или личним радом помоћи манастир свог суграђанина. Отац Јаков био је главни надзорник свих радова, али је исто тако морао да се побрине и за исхрану и смештај ових добрих људи.
Користио је све што је могао да нађе у остави. Једног дана, залихе хране биле су исцрпљене а он није имао новца да је купи. Претражио је све рафове, али је нашао само две оке макарона. Што се тиче хлеба, имао је само половину оног теста које је коришћено за нафору. Стари Јефтимије донео је још пола векне, што је, наравно било недовољно за све те људе који су радили током читавог дана.
Отац Јаков се забринуо. Није знао шта да уради. Био је очајан и готово да је заплакао, јер није могао да допусти да сви ти људи гладују. Изненада је узео велики лонац, убацио у њега хлеб и макароне и отишао у храм. Стао је испред иконе преподобног Давида и рекао:
„Светитељу мој, ови људи раде за твој манастир. С посла ће се вратити уморни и гладни. Немам ништа да им дам за јело осим ове две оке макарона, половине нафоре и пола векне хлеба. Преклињем се да их благословиш како би могли да једу и да се засите.“
У том лонцу скувао је храну а затим је поделио, при чему она никако није нестајала. Сви су довољно јели а ипак је преостала половина лонца скуване хране! Да, половина лонца. О томе могу да посведоче многи људи, међу којима је и отац Кирило, садашњи игуман овог манастира. Много година касније, кад је говорио о чудесима преподобног Давида, отац Јаков је о овом догађају рекао следеће:
„Брате мој, било је то понављање чуда прехрањивања пет хиљада људи!“

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *