СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ
 
Сведочанство о. Георгија Хиотакиса са Крита
 
Старац Порфирије је први пут посетио Крит током Великог поста 1977. Дошао је у Ханију као гост свог духовног чеда, покојног о. Елефтерија Капсоменоса. Овде је, у дому о. Елефтерија, упознао свештеника из Сфакије, о. Георгија Хиотакиса, оца велике породице са дванаесторо деце. Њему је успело да од старца Порфирија добије обећање да ће посетити Сфакију. Овде не говоримо о томе, о његовој првој посети Ханији, него о његовој посети Сфакији. Како је “тајност” ове посете била осигурана, остао је овде две седмице. Старац Порфирије је са аеродрома у Ханији сам дошао до куће брата о. Георгија Хиотакиса, која се налази у самом граду. О. Георгије га је одавде одвео у Сфакију, где је неко време боравио у његовој кући у селу Номикијана; следећих једанаест дана провео је у келији оближњег напуштеног манастира, где се готово искључиво виђао са свештеником из Сфакије. Дани које је о. Георгије провео крај старца Порфирија били су јединствени и за њега су представљали откровење. Отац Георгије је и након тога контактирао са старцем Порфиријем, посећивао га и често му телефонирао. Овде ћемо, у скраћеној верзији, изнети само оно што нам је о. Георгије лично испричао о тој важној посети.
На путу од Ханије до Сфакије, у селу Имвросу, са десне стране пута постоји црква посвећена св. Константину и Јелени. На том месту старац Порфирије се изненада окренуо на леву страну, као да нешто тражи. О. Георгије је разумео да тражи цркву и рекао: “Старче, она је са десне стране.” “Како се онда догодило да сам је тражио на левој?” О. Георгије је, схвативши на шта је мислио старац Порфирије, објаснио: “Пре него што смо подигли цркву са десне стране пута, трагали смо за местом на левој где се, по локалном предању, некада налазила црква са истим именом.” Старац ју је тражио на левој страни “видевши” је у свом мистичком виђењу од Светог Духа, иако је време избрисало сваки физички траг њеног постојања.
У Сфакији постоји изузетно лепа област, приступачна са јужне обале Крита, а назива се Франкокастело. Ова област је посебно привукла старчеву пажњу, пошто је то, како је открио, било “свето место где су живели подвижници.” Та чињеница је била непозната сфакијским свештеницима, а нико му није говорио о историји овог места, које је умно “видео” кроз Светог Духа. Када су сфакијски свештеници испитали ову материју, дознали су да су се овде некада налазиле подвижничке келије. Старац је такође сугерисао да би та локација била погодна за изградњу Центра за омладинске конференције који би имао општесветски значај.
***
У истој области, недалеко од Франкокастела, у селу Св. Нектарије, старац Порфирије је имао и друго откровење везано за једно удаљено село. Зауставили су се поред куће рођака о. Георгија. Док је домаћица припремала кафу, старац Порфирије се изненада окренуо према зиду и помоћу прстију десне руке почео да броји говорећи: “св. Јован, св. Георгије, Господ Христос, св. Антоније, Пресвета Богородица, св. Никола.” Тада га је о. Георгије упитао: “Старче, шта то бројите на зиду?”
“Дете моје”, одговорио је старац, “бројим цркве у другом селу.” У правцу према коме је био окренут зид заиста се налазило још једно село, удаљено најмање четрдесет километара. Старац Порфирије га никада није посетио, као што му ни о. Георгије никада није причао ни о селу ни о његовим црквама, али он их је видео и сасвим тачно именовао.
На путу ка парохији о. Георгија у Хагиа Румелију, старац Порфирије је показао на морску обалу у даљини и рекао: “Тамо тече река, а ту је и црква.” На том месту се заиста налазе и река и црква, али се са тог места нису могле видети, а старцу нико није причао о њима.
***
У Цркви Пресвете Тројице у Хагиа Румелију старац Порфирије је запазио једну икону Пресвете Тројице и рекао о. Георгију: “Припазите на ту икону, иначе ће бити украдена. Не постоји икона која јој је слична. Знате ли због чега је тако изузетна?” О. Георгије није знао и старац Порфирије му је указао на то: “Видите ли? Отац и Син су живописани као да су исте старости!” Након што је старац Порфирије отпутовао, о. Георгије је сазвао Парохијски савет и препоручио да се света икона чува на неком сигурнијем месту. Председник је, међутим, изнео примедбу и казао: “Ако икону склоните са овог места, онда морате и ви отићи.” Тако је икона остала тамо где је и била; али, после годину дана, украдена је и до данас није пронађена.
***
Отац Порфирије је још једном “истраживао и посетио” Хагиа Румели, овог пута из Атине, док је разговарао са својим посетиоцем, о. Георгијем, у кући у Неа Јонији, где су се сусрели. Наишли су на бројне препреке покушавајући да изграде Центар за омладинске конференције у области Франкокастела. О. Георгије је наговестио да су трагали за сличним местом у Хагиа Румелију. “Где, оче Георгије? На западу или на истоку?” “На истоку, старче”, одговорио је о. Георгије.
“О, сачекајте”, наставио је старац.”Могу да видим то место. Ту има много воде и ту се налазе две цркве. Некада је ту било гробље и црква на врху брда.” Све се налазило управо на оним местима која је он “видео” и описао. Међутим, како је о. Георгије посведочио, он их је видео из Атине, иако их није ни видео ни посетио приликом свог боравка у Сфакији.
***
Једног поподнева, старац Порфирије је разговарао са сфакијским свештеником, када је изненада рекао: “Прекинимо за тренутак, јер желим да се помолим заједно са мојим балканским подвижницима.” Други пут је, такође током разговора, узвикнуо: “О, ноћас сам заборавио на заједничку молитву!” Мислио је на заједничку молитву са балканским подвижницима. Из сличних сведочанстава његове духовне деце знамо да је мислио на о. Јустина Поповића (из Србије), старца Софронија (из Русије), из св. манастира Светог Јована Крститеља у Есексу, у Енглеској, на извесне старце са Свете Горе и јеромонахе и подвижнике са Синаја.
Док су шетали кроз порту Цркве Пресвете Богородице у селу Лутро, о. Георгије се, у себи, дивио како старац у исто време размишља и моли се. Старац Порфирије се изненада окренуо према њему и рекао: “Мистичка (тајинствена) молитва се не учи.” Прочитао је његове мисли.