СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
О очишћењу душе
 
Ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. Зато се… не дохватајте нечистога и ја ћу вас примити, и бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, Говори Господ Сведржитељ. Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијему (2. Кор. 6; 16 – 18 и 7; 1).
“Свакодневно се морате старати о очишћењу душе. Бавите се духовним делима и изговарајте молитву Исусову. Ваше мисли, жеље и чежње су тамо где је ваш ум. Потчињавање нашег духа је од првенственог значаја. Трудећи се да задобијемо врлину, морамо бити смиреноумни и опрезни како бисмо открили зло које јој је супротно, а затим се молили Христу да нас од њега ослободи. Не би требало много да бринемо о томе како ће, када и на који начин наше срце бити у стању да задобије ту врлину”.
– “Оче, читајући списе св. Отаца, запажамо следећу појаву: неки светитељи кажу да је молитва од највећег значаја, док други говоре о послушности и добровољном сиромаштву. Понекад је тешко да схватимо шта Христос заправо тражи од нас. Када помислимо да све те врлине треба да испунимо у исто време падамо у очајање, јер је немогуће да се одједном боримо за сваку од њих. Наш напор постаје много лакши када схватимо да је стицање тих врлина исход појединачне борбе за сваку од њих. Можете ли ми помоћи да разумем шта заправо треба да учиним да бих открио пут до Христа?
Старац ми је рекао следеће:
– Очишћење, божанска правда, смиреноумље, љубав, послушност, добровољно сиромаштво и све остале врлине су заправо једна једина врлина. Христос жели да своју вољу сведемо на нулу. Уколико задобијеш неку од ових врлина, имај на уму да ће она обухватити и све остале; исто се може применити и на страсти, јер једна страст укључује и све остале. Очишћење захтева да душа буде очишћена од наше зле воље; божанска правда је напуштање наше сопствене воље због воље Божије; смиреноумље је унижавање наше сопствене воље и уздизање воље Божије; послушност подразумева да се одрекнемо своје воље и будемо покорни другим људима; молитва захтева да ум удаљимо од своје воље и својих жеља и да се усредсредимо на Бога. Видиш, дакле, да свака врлина коју упражњаваш доводи до истог исхода, односно до уклањања и очишћења твоје воље. Човек ће духовно узрастати и бити од користи само уколико успе да своју вољу сведе на нулу. Када Американци шаљу ракету у космос они, бројећи од десет до нуле, чине то исто, и тек када достигну нулу испаљују ракету. Исто то се може применити и на нашу душу: када је наша воља сведена на нулу а наша душа очишћена, она се узноси ка Богу!
“Благодат Божија се усељава у душу кроз св. крштење; то је дар који је свима нама дарован. Понекад помислимо да Бог светитељима даје више дарова него осталима; то није тачно. Христос подједнако воли сву своју децу, али ми не ценимо и не поштујемо Божији дар у истој мери. Када човек осећа захвалност и верује да, након св. крштења, Божија благодат обитава у њему, он унижава сопствену вољу и очишћује се како би јој (благодати) допустио да дела. Када благодат Божија дела у души, ми мислимо да је Господ почаствовао тог човека већим даровима. Истина је, међутим, да такав човек више воли Христа и својим смиреноумљем допушта Христу да дела у његову корист.
Ми нисмо ништа инфериорнији од апостола. Апостоли јесу физички били блиски Христу и Он им је помогао; ми, међутим, кроз благодат св. крштења од најранијег детињства носимо Христа у својој души.
Душу, међутим, морамо ослободити од страсти и допустити божанској благодати да обитава у нама. Уколико се више очистимо, утолико ћемо више допустити божанској благодати да дела. Када је душа у потпуности очишћена од сопствене воље и потпуно смирена, може да доживи благодат Христову и испуњење свих Његових обећања”.
Како ми је израз “очишћење душе” био донекле непознат, често сам молио Старца да га опширно анализира.
Саветовао ми је да прочитам неке одломке из Светог писма који ће ми омогућити да погледам унутар себе и запазим наказност сопствене душе, како бих постепено започео са њеним очишћењем. То су следећи цитати:
2. Тим. 2; 20-21: А у великоме дому нема само златних и сребрних судова, него и дрвених и глинених, и једни су за част а други за нижу употребу. Ако, дакле, ко очисти себе од ових, биће суд за част, освећен и користан домаћину, припремљен за свако добро дело.
2. Кор. 7; 1: Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијем.
2. Кор. 10; 3-5: Јер живећи у телу не војујемо по телу. Јер оружје нашег војевања није телесно него силно Богом за рушење утврђења, обарајући помисли и сваку охолост која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу.
Фил. 2; 5-9: Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу који, будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истоветан људима, и изгледом се нађе као човек: унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту. Зато и Њега Бог високо уздиже и дарова му Име које је изнад сваког имена.
Мт. 5; 8: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.
Мт. 23; 26: Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.
Лк. 11; 39: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе.

2 Comments

  1. Cekajte malo, kaze ” izgrdio sam ga zbog nepoverenja u druge ljude”, dok Apostol Pavle kaze ” Proklet onaj ko veruje ljudima”, sta je sad tu istina?

  2. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀