СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ
 
Сведочења о старцу Порфирију
 
О. Арсеније, монах манастира Св. Катарине на Синају, испричао нам је, током наше посете том манастиру, јула 1989, следеће о старцу Порфирију:
„В. је био искушеник у манастиру Св. Катарине. Био је веома млад и није могао да се навикне на тежак манастирски типик, који је допуштао веома мало времена за спавање. Зато би он, свако јутро после Божанствене Литургије, одлазио до места где се налази Несагориви Грм и тамо легао да мало одспава.
Игуман и братија су се правили да не виде шта се дешава. Нису хтели да буду престроги према њему да га не би обесхрабрили у погледу монашког живота. Тако је искушеник В. наставио да у јутарњим часовима спава код Несагоривог Грма.
В. је веома волео старца Порфирија и телефоном се често чуо са њим. Тако је он, једнога дана, позвао Старца и рекао му:
„Добро јутро, Старче“.
„Добро јутро, сине мој. Како си?“
„Добро сам, Старче. Како сте Ви?“
„Ја сам, такође, добро. Заправо, размишљам о томе како би било лепо када бих могао да будем код Несагоривога Грма, где се Бог јавио Мојсеју. Они који могу, спавају код Грма“.
В. је, у другом издању ове књиге, прочитао сведочење и замолио нас је да објаснимо да га нимало није изненадило то што је, захваљујући својој прозорљивости, старац Порфирије, иако се у то време налазио далеко одатле, у Атини, „видео“ шта се са њим дешавало на Синају, јер тада је већ знао да је Старац прозорљив. В. је био ганут Старчевом
љубављу и бригом.
***
Наша пријатељица из Грчке, Т. С. , била је удата за једног кипарског лекара. Она је, у лето 1983. године, отишла да од старца Порфирија узме благослов, будући да је требало да путује на Кипар. Када је рекла блаженом старцу Порфирију да треба да иде на Кипар, Старац јој је рекао: „Иди и нађи ту и ту кипарску госпођу. Реци јој да сам те ја послао и да треба да упознате једно друго“.
Т. С. је послушала Старчев савет и, захваљујући старцу Порфирију, од тада је, у личности поменуте госпође и њеног супруга, стекла два блиска, искрена и, заиста, права пријатеља. Током идућих година, они су често заједно одлазили у посету старцу Порфирију и разговарали са њим о питањима духовног живота.
Т. С. је познавала старца Порфирија више од двадесет година. Први пут га је срела када је имала само шеснаест година. Овде ћемо укратко испричати неке догађаје из њеног живота, онако како нам их је она описала.
Она се, једном приликом, суочила са врло озбиљним проблемом о коме је више пута разговарала са старцем Порфиријем. Он ју је сваки пут тешио и умиривао, уверавајући је да ће све испасти на добро, да ће се све разрешити управо онако како се она надала, иако су све чињенице говориле сасвим супротно.
Т. С. је, међутим, видела да се ствари временом све више погоршавају. Једне вечери је била обавештена да ће се, у неколико идућих дана, догодити управо оно чега се она бојала да ће се догодити. Но, упркос свему, старац Порфирије није престајао да је уверава да се то од чега стрепи неће десити. Она је тада пала у такво очајање и духовну пометеност да је читаву ноћ провела вапијући: „Оче, оче, зашто оче Порфирије? Зар ми нисте рекли да ће све испасти на добро? Шта сада да радим, оче?“ И тако је плакала читаву ноћ.
Тек што је сутрадан свануло, зазвонио је телефон. Она се веома изненадила када је са друге стране жице зачула Старчев глас:
„Дете моје, зашто то чиниш? Целу ноћ си ме дозивала и ниси ми дала ни тренутка одмора. Зашто то радиш? Рекао сам ти да ће све испасти на добро“.
Т. С. је занемела. Како је старац Порфирије могао да зна да га је она дозивала читаву ноћ? И како је Старац и даље могао да тврди да ће све испасти на добро?
Тако што је Бог, у датом случају, старцу Порфирију отворио ум да унапред правилно сагледа ствари. Проблем г-ђе Т. С. се убрзо разрешио и све је испало управо онако како је Старац рекао да ће се догодити.
Ево још једног сведочења исте госпође.
Она је већ имала две кћери и није намеравала да рађа још деце. Макар је тада тако мислила.
Једнога дана отишла је код старца Порфирија са својим супругом. Усред разговора, Старац је закрстио њен стомак, рекавши: „Господе Исусе Христе, подари јој дете!“.
Њена прва реакција било је негодовање: „Зашто, оче? Па, ви знате у каквом се ужасном финансијском стању налазимо. Мој муж тек развија своју приватну лекарску ординацију, а већ имамо двоје мале деце, која још нису кренула у основну школу“.
„Хајде, хајде“, одговорио јој је старац Порфирије. „Зар није штета да твој супруг нема и сина? Он ти о томе не говори, али он у дубини душе веома жели сина. Видећеш, ово дете ће ти донети богатство и срећу“.
Месец и по дана касније, Т. С. је сазнала да је остала у другом стању и када је дошло време родила је дивнога дечака. Данас, он има шест година. И он је, као што је то прорекао старац Порфирије, донео својој породици срећу и велику финансијску сигурност.
Ево и трећег сведочења г-ђе Т. С.
Једна блиска рођака г-ђе Т. С. пожелела је да се повери старцу Порфирију и олакша бреме које јој је притискало душу. Међутим, нешто би се увек десило и она никако није успевала да оде до Старца.
Једне ноћи, она је видела старца Порфирија у сну и испричала му свој проблем. Када се ујутру пробудила, позвала га је телефоном да би га питала да ли може да дође до њега и да са њим поразговара. Била је запањена, када јој је старац Порфирије одговорио: „Али, јуче си ми то већ испричала. Зар желиш да ми опет испричаш исту ствар?“
***
Ево сведочења једног кипарског лекара Д. С. , онако како нам га је сам он испричао.
Он је студирао медицину на Атинском универзитету.
Једнога јутра, неко је позвонио на врата његовог стана. Отворио је врата и угледао непознатог свештеника који га је упитао: „Могу ли да уђем?“ Д. С. је био потресен тиме што је, по сопственим речима, од првог тренутка осетио да је тај свештеник „потпуно различит од свих свештеника које је до тада срео“.
Д. С. даље прича: „Разговарали смо, потом, читава четири часа. Разговарали смо о свим мојим личним и породичним стварима и проблемима. Он је на мене оставио тако дубок утисак да сам, тек када је већ отишао, схватио да га нисам понудио, чак, ни кафом. Од првог тренутка када сам га видео оставио је дубок утисак на мене. Замислите само, када сам отворио врата, он ме је позвао по имену иако се пре тога никада нисмо срели!“.
Д. С. наставља: „Овај свештеник, како сам касније сазнао, био је старац Порфирије. Благодарећи разговору који смо водили тога дана, ја сам изменио своје планове за будућност. То се догодило у најпогоднијем и одлучујућем тренутку за читав мој каснији живот“.
Током година које су следиле, лекар Д. С. се срео са старцем Порфиријем још много пута. Од више његових сведочења, овде ћемо поменути два занимљива.
Једно се односи на чињеницу да је старац Порфирије ендокрини систем људскога тела сматрао веома битним и да је често разговарао са Д. С. о тој теми.
Друго сведочење Д. С. -а гласи овако:
„Десило се то у време када сам веома био заокупљен питањем смрти. Та заокупљеност ме је довела до тога да сам непрестано размишљао о смрти. Једнога дана отишао сам к Старцу да бих му објаснио шта за мене представља смрт. Он се само насмејао и рекао: „Смрт не постоји“.
***
Следећа два сведочења нам је испричала Е. С. , духовно чадо старца Порфирија, из Атине.
Једна девојка се, по савету старца Порфирија, уписала на Атински богословски факултет. Међутим, она се у почетку није баш нешто нарочито посветила својим студијама. Једноставно, учила је мање него што је то било потребно.
Старац Порфирије ју је често опомињао и саветовао да се више посвети учењу. Са њом је, чак, неколико пута разговарао о темама са факултетских предавања.
Уочи једног испитног рока, Старац је схватио да девојка није спремна за испит и зато јој је наложио да му донесе своје књиге да би је мало пропитао, онако како је сутрадан њен професор требало да је пита на испиту. Студенткиња није добро савладала градиво и Старац јој је рекао следеће: „Вечерас ћеш још једном да прођеш ово градиво и сутрадан ћеш га добро знати“:
Девојка је послушала Старца и добро научила поменуте одељке из градива. Тек сутрадан је схватила смисао Старчевог поступка када је видела да су испитна питања узета управо из оних делова градива које јој је Старац наложио да боље научи. Била је запањена! Прославила је Бога и од тога дана је почела вредно да студира.
***
Госпођа Н. је први пут отишла код Старца да би са њим поразговарала о озбиљном породичном проблему. А будући да је желела да њен супруг и њена деца чују Старчеве одговоре, понела је са собом, у ташни, мали касетофон да би снимила разговор са Старцем.
Када је стигла код Старца, видела ј е да тамо има много људи који су дошли пре ње. Села је да чека док на њу не дође ред да уђе код Старца. У једном тренутку, иако је много људи било пре ње на реду, чула је како неко говори: „Старац је рекао да уђе жена са касетофоном“.
Н. је била шокирана. Само су она и Бог знали да је у ташни носила касетофон. Тако је схватила да ништа не може да сакрије од старца Порфирија.
***
Следећа четири сведочанства изложио
нам је Игњатије Грегорију, становник Неас
Политиаса у Оропосу, Атика. Забележени су
у Оропосу и ми их доносимо у целини.
„Имам брата који је нестао још 1981. г. Одлучио сам да упитам старца Порфирија како да га помињем у молитвама (као живог или као мртвог), а старац је одговорио: „Моли се за његово здравље.“ Био сам збуњен јер нисам био сигуран да ли сам добро чуо. Он је „прочитао“ моје мисли и рекао: „Зар ме ниси питао за Атанасија?“
Како је могао знати, питам вас, да се мој брат зове Атанасије? Он није знао чак ни моје име. Нисам желео да узнемиравам старца и одлазио сам само по његов благослов. Никада се нисам заустављао да разговарам са њим о било ком свом проблему или послу. Са њим сам разговарао једино тада, када сам питао за свог брата.
Желим да схватите да је од тренутка, када ми је старац Порфирије рекао да се молим за здравље свог брата, нестала свака недоумица око тога да ли је он жив. Иако га никада више нисам видео, иако никада нисам добио никакве вести о њему, живим у непоколебивом уверењу да је мој брат жив. То ми није рекао било ко, него светитељ кроз којег је говорио Бог.
***
У време када се старац Порфирије припремао за операцију катаракте, једна од његових духовних кћери је повела одавде неколицину девојака, отишле су у шуму и тамо су плакале, преклињући Бога да старац оздрави.
Једног дана, старац ју је позвао к себи. „Ти, дођи овамо! Зашто си повела и друге у шуму да плачете?“
„Зато што сам“, одговорила је, „желела да оздравите, старче.“
Знате шта јој је тада одговорио? То ми је испричала она сама. Рекао јој је, реч по реч: „Моли се да постанем добар, а не да оздравим.
***
Сада већ покојни о. Андреј је, пре него што се замонашио на Светој Гори, био дерматолог. Касније је као свештеник дошао овде у Цркву св. Георгија (Оропос). Једног дана је затражио дозволу од старца Порфирија да прегледа старчеву руку, јер је био дерматолог. То се десило стога што је старац Порфирије имао неко кожно обољење и његова десна рука је услед тога била обавијена газом. Ово ми је иначе испричао сам о. Андреј. Допустио му је да прегледа руку, а о. Андреј је затим отишао, донео неки крем и дао га старцу Порфирију: „Употребите овај крем, старче“, рекао је, „и за неколико дана ваша рука ће бити потпуно излечена.“ Старац Порфирије је на то рекао: „О. Андреј, ову болест на мојој руци Бог ми је дао да би ме поправио, а Ви сада желите да ми је одузмете?“
***
Ово што ћу испричати чуо сам од свог суседа, Т, који је становао недалеко од старца Порфирија. Живео је тамо дуги низ година, од времена када је покојни старац још увек живео у Пенделију.
Догодило се да је један човек из неког села у Тракији дошао у манастир да би видео старца. Његова жена је била парализована. Старац, међутим, није био тамо. У то време боравио је на Светој Гори. Тај човек је поседовао толику љубав према Богу да је, сазнавши да старац није ту, рекао: „У реду. Доста је да дођем овде где он, светац, живи и дише. То ми је сасвим довољно.“
Када се вратио кући, затекао је своју жену где стоји у кухињи. Она више није била парализована. Када ју је упитао шта се догодило, рекла му је како је одређеног дана устала и почела да обавља кућне послове. Био је то управо онај дан када је овај човек отишао да види старца Порфирија. Његова вера у Бога је била толико велика да га је Бог наградио да доживи тако велико чудо.
***
Следећи догађај десио се непосредно након престављења старца Порфирија, а испричала га је Д. М. М, Кипранка који сада живи у Атини.
Била је трудна и очекивала своје прво дете; осећала је стрепњу, немир и страх, што се обично дешава женама које треба по први пут да се породе. Често јој се дешавало да се пробуди усред ноћи и да више не може да заспи.
Месец дана након старчевог престављења, уснила је следећи сан: седела је на задњем седишту очевог аутомобила, који је возио игуман Манастира Утешитеља, о. Херувим. До њега је седео стар и поштовања достојан свештеник. Њих двојица су је возили у породилиште. Када се пробудила, осећала се бескрајно смирена и ослобођена стрепње и страха.
Њени родитељи су били врло блиски са старцем, али га она никада није лично упознала. Ово што следи испричала је она сама и ми дословно наводимо њене речи:
„Замислите шта ми се десило… како сам се осећала. . шта сам учинила… када сам, два месеца након тог сна, отишла у дом својих родитеља и на зиду видела слику неког непознатог свештеника, оног истог кога сам видела у свом сну. Била сам дословно запрепашћена. „Ко је овај свештеник“, упитала сам их, „где сте пронашли ову слику?“ „То је старац Порфирије“, одговорили су, „донео ју је наш познаник и јутрос нам је поклонио.“
Данас, када говорим о томе, осећам исту зачуђеност коју сам осећала и тога дана. Никада нисам срела старца Порфирија. Никада нисам видела његов лик док је био жив, док је био у овом свету. Ипак, ја сам га упознала након што се упокојио, када је отишао на Небо.“

Један коментар

  1. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *