СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
Развратне помисли одвајају од Бога (Прем. Сол. 1; 3)
 
Отац Пајсије нас је увек подстицао да позитивно мислимо. Наше позитивне мисли, међутим, не треба да буду наш крајњи циљ. Наша душа коначно мора бити очишћена чак и од наших позитивних мисли и огољена, имајући као своју једину одежду божанску Благодат која нам је дата на св. крштењу. “Наш циљ је”, обично би говорио, “да у
потпуности потчинимо свој ум благодати Божијој. Једино што Христос од нас тражи је наше смиреноумље. За остало се брине његова благодат.”
У почетку, својевољно треба да покушамо да развијемо позитивне мисли, које ће нас постепено одвести савршеном добру, Богу, коме припада свака слава, част и поклоњење; нама, напротив, припада само унижавање нашег сујетног понашања.”
“Увек морамо бити опрезни и замислити се над природом својих помисли. Када је неко обузет сопственим начином мишљења и има поверења у њега, лако га може позледити ђаво, способан да нас претвори у лукаве људе чак и уколико смо по природи безазлени.
Старији оци никада нису веровали сопственим помислима. Молили су се Богу чак и када су у питању били мањи проблеми на које је требало добити одговор или су пак постили како би на неки начин “принудили” божанску благодат да им открије одговор сагласан са вољом Божијом; одговор би давали тек након што добију “информацију”.
Када у наше време неко има озбиљан проблем и тражи савет, ми га прекидамо и нудимо одговор и пре него што дозволимо да постави своје питање. У том случају не само да не чекамо помоћ од божанске благодати него, истовремено, злоупотребљавамо и логику коју нам је Бог даровао. Нама управљају наше сопствене помисли и ми ни најмање не оклевамо да се ослонимо на њих, али исто тако врло често морамо и да се суочимо са поражавајућим исходима својих поступака”.
“Скоро сви ми сматрамо своје помисли за једноставне и природне и зато се спонтано и ослањамо на њих. Ми, напротив, не би требало да имамо поверења у њих нити да их прихватамо. У свом уму или срцу не би требало да имамо чак ниједну помисао, нити добру, нити лошу, јер то место у нама припада божанској благодати. Наша је обавеза да га очувамо чистим, не само од помисли, него и од најблажег и најнеухватљивијег колебања духа. То можемо постићи једино ако ватрено волимо Христа и непоколебиво верујемо у њега. Тиме ћемо задобити смиреноумље и божанска благодат ће се обновити у нама, јер се она дарује једино смиренима: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат (1. Петр. 5; 5).
Морамо имати позитивне мисли, другачије нам нико од духовних отаца. па чак ни светитеља, не може помоћи. Када је Христос био на крсту и када су се дешавале све оне ужасне ствари, са њим су била разапета и два разбојника. . А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога (Мк. 15; 33)… И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе и камење се распаде; и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли, и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима (Мт. 27; 51 – 53). Сваки од њих је имао различит став према њему, иако су се обојица налазила поред једног истог Бога, Бога којег нико никада није прекорео или осудио макар и за најмањи грех. Напротив, Он је помогао многим људима; неки су били исцељени од сасвим особитих болести, неки су васкрснути, и сва та чуда су се дешавала пред очима јавности, а сада се чак и природа побунила против неправде која му је учињена.
Разбојник разапет на левом крсту је у свом уму изградио “фабрику” која је стварала само негативне мисли. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега Говорећи: Ако си ти Христос, спаси и себе и нас (Лк. 23; 39). Иако је могао да види шта се дешава око њега, никада се није запитао о томе. Онај са десне стране, који је размишљао позитивно, реагује на следећи начин: А други одговоривши укораваше га Говорећи: Зар се ти не бојиш Бога кад си и сам осуђен тако? А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини. И рече Исусу: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме (Лк. 23; 40 – 42). Обојица разбојника су између себе имала разапетог свемоћног Бога који им је могао помоћи. Негативан начин размишљања разбојника са леве стране спречио је Бога да му помогне, док је онај са десне стране – који је починио страшне злочине и за њих био праведно кажњен – био у стању да “покрене” Исуса својим позитивним ставом, тако да му је рекао: Заиста ти кажем данас ћеш бити са мном у рају (Лк. 23; 43).
Треба да имамо на уму да нам Бог “не може” помоћи, чак и ако Он то заиста жели, док не стекнемо позитиван начин размишљања.
У вези са духовним развојем монаха – ученика, за њега је важније да развије добре мисли него да га руководи духовни отац кога сматрају живим светитељем…”
Посматрајући ову тему са другачије тачке гледишта, старац Пајсије је истицао и наглашавао посебну особину љубави, односно, да се љубав не раздражује и не мисли о злу (1. Кор. 13; 5). Обично је говорио да “никада, ни у најгорим приликама, не треба да допустимо негативним мислима да продру у нашу душу. Особа која је у свим приликама склона позитивним мислима увек ће бити победник; њен живот ће бити непрестана светковина, јер је постојано утемељена на позитивним мислима. Наши поступци зависе и предодређени су “машином” коју имамо у себи, а не од “материјала” који уносимо или од окружења у којем живимо. Навешћу вам један пример, тако да ћете боље разумети шта желим да кажем:
Ако неко има машину која производи метке и “храни” је материјалом највишег квалитета, рецимо златом, машина ће ипак то злато претварати у метке, златне али смртоносне метке; уколико је храни сребром, онда ће стварати сребрне метке; уколико пак гвожђем – гвоздене, а ако је храни глином, онда ће и меци бити глинени. Другим речима, без обзира којим материјалом храни машину, она ће ипак стварати метке, јер је начињена зато да ствара те смртоносне производе. Уколико неко учини да машина уместо метака производи свете путире онда ће она, без обзира на материјал којим се “храни”, производити свете путире. Ако у машину унесе глину или гвожђе, она ће, сагласно томе, производити глинене или гвоздене путире.
Сада ћу вам исприповедати причу која се односи на једног веома старог монаха из Капсале. “Машина” овог старца била је од оних што стварају само позитивне мисли.
У животу је видео само добре ствари и био слеп за свако зло. Једном приликом посетила га је група људи и на поклон су му донели мали радио – апарат. Стари монах га је узео у руке и проучавао са великим дивљењем. Упитао је где је произведен, а посетиоци су одговорили да је начињен у Јапану. Док га је посматрао, изненада се испунио радошћу и почео да љуби радио говорећи: “Слава Богу!” Посетиоци су га упитали зашто прославља Бога и он им је објаснио:
– Видите, веома сам срећан што су јапански хришћани ставили знак Светог Крста на производ који су начинили.
Стари монах је запазио позитивни и негативни пол (+ и -) батерија и помислио да је то знак Светог Крста. Његов ум је стварао једноставну и позитивну мисао о радију који су му посетиоци донели. Узевши у обзир да је био подвижник, могао је развити негативну мисао и разљутити се на њих што су му донели тако неприличан поклон.
Неко је једном упитао тог истог монаха зашто се осени крсним знаком када угледа авион, а он је простодушно одговорио: “Зар не видиш, дете моје, да његов облик подсећа на знак Светог крста?”
Стари монах је ниподаштавао негативне мисли везане са појавом авиона, као што су, на пример, ратови и бомбардовање. Његов ум је привукла сличност овог облика са знаком Крста; изглед и бука авиона учинили су да помисли на распеће Христово.”
***
“Пре неколико година ишао сам у Атину због неког посла и том приликом боравио сам у дому једног брата, хришћанина. Крај у коме је становао био је врло бучан с обзиром да је кућа била смештена недалеко од главног пута. Пријатељ ми је испричао како током ноћи тешко може да заспи, због чега је почео да узима пилуле за спавање. Након што смо вечерали, одвео ме у собу и рекао:
– Старче, ово је ваша соба и надам се да ћете успети да заспите упркос саобраћајној буци.
Када сам следећег јутра изашао из собе, пријатељ ми је рекао:
– Због ове страшне буке читаве ноћи нисам могао да заспим, а ви?
– Никада нисам спавао тако добро, чак ни на Светој Гори.
Тада сам му испричао шта се дешавало од тренутка када сам ушао у собу. (У то време, био је у току рат у Вијетнаму и у вестима смо свакодневно слушали страшне приче, због чега сам се молио Богу да помогне људима у Вијетнаму).
Када сам ушао у собу, клекнуо сам покрај кревета. Положио сам главу и руке на кревет и почео да се молим за све војнике који се боре и гину у Вијетнаму. Могао сам да чујем саобраћајну буку, али како је мој ум био усредсређен на рат у Вијетнаму, преобратио сам саобраћајну буку у буку коју стварају тенкови док разарају зграде и убијају људе. У једном тренутку, прошао је мотоцикл чија је бука потресла стакла на прозорима; одмах сам ту буку повезао са авионима који бомбардују Вијетнам и могао сам да видим како убијају беспомоћну децу и старце. У себи сам осетио велики бол и почео да плачем због ситуације у Вијетнаму. Презирао сам себе због тога што уживам у раскоши укусног оброка и чистој соби, што немам никаквих проблема. Док сам плакао, испунио сам се тихим духовним спокојством и најзад заспао покрај кревета. Саобраћајна бука ни најмање није реметила мој сан, јер су моје мисли биле усмерене ка напаћеним људима у Вијетнаму.
Ви можете да учините то исто: мислите о ратовима, о људима које убијају или умиру од глади, о бомбардованим кућама; помислите и на то да живите у раскошним домовима, да уживате у обиљу хране, да имате посао, да сте сигурни и спокојни. У том случају ће вам поређење саобраћајне буке са ратом бити врло добар разлог да прославите Бога, али и да вас спречи да узимате пилуле. Постоји само једно решење: мислите позитивно.
– Оче Пајсије, шетајући солунским улицама суочио сам се са следећим проблемом: сусрео сам мноштво просјака, и то су већином биле жене са децом у наручју. Тврдиле су да су деца болесна и да им је потребна новчана помоћ. Увек у таквим приликама помислим да ме лажу. Шта бисте ви учинили у таквој ситуацији?
– Ја сам такође сусрео једну од тих жена и затражила је да јој помогнем. Истог часа сам се сажалио над њеним невољама, али сам код себе имао врло мало новца. Дао сам јој 500 драхми и рекао: “Опростите ми, молим вас, јер немам више новца. Ја ћу вам зато дати своју адресу, тако да ми можете писати и послати своју (адресу). Када се
вратим на Свету Гору, покушаћу да прикупим нешто новца и да вам га пошаљем”.
Узела је моју адресу и и осетио сам да ју је дирнула моја понуда. После извесног времена добио сам њено писмо, али се у њему није налазила и њена адреса. Уместо тога, приложила је 500 драхми које сам јој дао и молила да јој опростим јер ме је довела у тешку ситуацију, а уједно се и захвалила на мојој љубазности.
Верујем да човек, уколико развије позитивне мисли, неће бити губитник јер ће Бог, који познаје намере свакога од нас, бити према њему праведан”.
Догодило се да један новинар, који је о свему имао негативан начин мишљења, посети старца Пајсија. Почео је запиткујући старца о разним стварима и наводећи да се нелагодно осећа. Тако је у једном тренутку упитао:
– Зашто остајете овде, осећајући се безбрижно у миру и спокојству Свете Горе, а не идете у свет да помогнете људима који имају тако много проблема?
Старац му је, благо повисивши тон, одговорио:
– Машина вашег ума је разбијена и ствара само негативне мисли. Погрешно разумевате све што видите или чујете. Ви, на пример, сада видите да живим овде и питате зашто не идем у свет. Ако бих живео у свету, рекли бисте да то не приличи монаху и да би требало да се вратим у тишину своје келије. Из тог разлога рећи ћу вам само једну ствар: поправите разбијену машину свог ума и имајте на уму стару изреку да су семафори начињени за бучне улице, а светионици за усамљене, стеновите планине”.