СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
Зближавање са манастиром Св. Јована Богослова
 
На овом месту бих желео да опишем како је благодат Божија водила оца Пајсија ка зближавању са монахињама манастира Св. Јована Богослова.
Старцу је због операције била неопходно потребна крв. Његови рођаци нису били крај њега (како је сам желео) и једна група искушеница је дала онолико крви колико је било потребно. Био им је врло захвалан за ову помоћ. Желећи да изрази своју дубоку захвалност, обично је говорио да њихова љубазна помоћ личи на вунени џемпер који обавија само његово тело; желео је да га скине и да им га врати као израз своје искрене захвалности.
Саосећао је са монахињама које су наилазиле на непремостиве проблеме у напору да подигну свој манастир.
Тако је он лично преузео иницијативу у проналажењу одговарајуће области за његову изградњу. Понудио је своју сарадњу на сваки могући начин; упоредо са манастирским темељима, он је положио и духовне темеље, дајући упутства за примерно функционисање манастира. Старац је, дакле, успоставио чврсте везе са манастиром Св. Јована Богослова и остао уз њега све до своје смрти.
Крајем 1967, отишао је у Катунакију на Светој Гори, где се настанио у Ипатијевој келији, која припада Великој Лаври. Живећи усамљено у овој напуштеној области, много пута је доживео Божије присуство и утеху, што је допринело његовом духовном узрастању и омогућило да утеши на хиљаде унесрећених људи.