СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СЕЋАЊА НА ОЦА ТИХОНА – СРЦЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ
 
Рукодељ и молитва
 
Кад је био у Буразеријској келији научио је као рукодељ метод полирања злата за иконопис који се назива цуканико. Међутим, стругање приликом његове израде га је узнемиравало и напусти то.
У Каруљи се бавио иконописом. Узео је неколико часова од једног монаха. Једноставним иконописачким стилом давао је ликовима изглед какав је видео очима срца. На пример, архипојце, са борама на лицу, као и подвижнике, једноставне и скромне. Сликао је тек колико да покрије трошкове, да купи двопек.
У Капсали је живео од новца оних који су слали имена да их помиње.
Причао ми је да монах треба један сат да ради, један сат да се моли. За акатист Богородице, који је нарочито волео, приповедао ми је шта се догодило у једном руском манастиру.
Био је један монах који је сваког дана двадесет четири пута читао акатист на следећи начин. Кад би чуо часовник да откуцава сат, он је почињао. Сати су му били мерило. Наравно, сваки пут га је читао с толико поштовања као први пут. Једног дана зачу глас из иконе да му говори: „Радуј се служитељу; и теби, радуј се“.
Отац Тихон је и сам, много пута на дан, читао акатист са сузама. Читао је, такође, сваког дана Јеванђеље по Матеју. Нарочито је волео одељак о Суду, 13. глава. Желео је да увек држи свој ум према том критеријуму. Имајући непрестану мисао о смрти, отворио је гроб да га гледа непрестано и да плаче и да чека, с радошћу, кад ће га примити. Крст му је био оружје у пустињи. Пљачкаши, говорио је, имају пушку и нож. Ја, Христа и Крст.
Недељом, не треба радити. Јер, у старо време, кад су се Израиљци хранили маном, Бог им је слао сваки дан осим седмога. Нити је благосиљао оне који су били прождрљиви.
Јер, који су то волели, кажњавао их је – постојали су црви. Тако, нису радили ништа друго, него су седели у шаторима и прослављали Бога.
Сам је имао Недељу сву посвећену Господу. Желео је, кад је служио, да не завршава Литургију брзо. Много пута, приближавало се вечерње а он је још увек служио…

Један коментар

  1. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *